Хоћемо да одбранимо државу. Ако држава може да се одбрани брзим решењем, онда смо сви за брзо решење. А ако не може, онда смо сви за замрзнути конфликт. Ако брзо решење значи да се одричемо државе и било ког дела њене територије, онда уопште није реч о решењу, него о издаји државе. И, што је онда спорно да се буде против „брзог решења“?

Док се цела политичка и невладина елита смењује на цинкарошким брифинзима у западним амбасадама у Београду, понижења који нам они приређују се тумаче као жеља наших партнера да помогну...

Ни погоршање тржишне конјунктуре, ни криза ликвидности, неће укинути инвестиције у нове цевоводне пројекте. Могуће је тек да ће се одгодити рокови њихове реализације – једних на кратко време, других на нешто дуже, а трећих на неодређено.

Народни посланик Срђан Ного питао је у Народној скупштини да ли је Ана Брнабић потписала Даблински споразум о мигрантима и да ли наше службе прате контакте које она и њен брат имају са безбедоносним службама Хрватске, колико се плаћа најављена реадмисија, и ко ће наплатити новац, као и о правим разлозима учесталих посета Александра Сороша Вучићу.

Не смијемо се ни дати заварати, кобајаги братским препорукама типа: добро, независни сте, али оканите се приче о националном идентитету, о својој култури, о цркви, о језику.

Ово није само покушај бацања новог светла на једно од најбољих дела наше драмске књижевности. Ово је помало и прича о нашим очевима за које смо касно схватили колико су нам одани и које смо касно почели да уважавамо.

Ако се ове тенденције наставе и ако се не примене решења која побољшавају тренутне моделе производње и потрошње, ако не користимо ресурсе на одржив начин, стање природне средине у целом свету наставиће да се погоршава.“

Док се деструктивној политици Бориса Тадића у спровођењу великосрпског и меморандумског пројекта у регији не треба превише ишчуђавати, активност Иве Јосиповића у секундирању политици Бориса Тадића у регији у најмању је руку забрињавајућа.

Српска научна економска мисао нема концепт за ублажавање ефеката глобалне економске кризе. Није извесно да ће Србија преживети транзицијску и противкризну терапију експертских влада, а не види се ни алтернатива која би могла пружити наду у успешнији отпор надолазећој катаклизми.

Истине ради, треба нагласити, да се мотор Ал-41Ф1 не планира за дугорочно коришћење ни на руским ПАК ФА – он је привремена замена за мотор „друге генерације“ који се налази у фази разраде, и који ће заиста у пуној мери да одговара критеријумима петог покољења.