Српски национализам негира црногорски национални, културни и вјерски идентитет

(Побједа, 13. 7. 2011)

Црна Гора је током пет година обновљене независности очувала и оснажила стабилност упркос томе што је до обнове независности дошла у условима острашћене политичке, па и националне располућености. То је, кључна референца Црне Горе пред међународном јавношћу, утолико разумљивија кад имамо у виду регионалну припадност. Не мање важан од тога је, не претјерујем, и фасцинантан економски динамизам остварен посебно у предкризним годинама. Због будућности не смијемо заборавити – то је постигнуто захваљујући снажном приливу инокапитала, нарочито оног у власништву најреномиранијих свјетских инвеститора, али и, на том таласу пробуђеног, предузетничког самопоуздања наших грађана. А, сложићете се, то и није био знак распознавања Црногораца у дугој историји нашег трајања. Од умијећа нашег друштва, почев од Владе, да на измаку глобалне кризе брзо обновимо тај развојни полет, зависиће како ће ова земља изгледати у ближој и даљој будућности. Ресурсе имамо, капитала има нешто у Црној Гори, а у свијету напретек – каже Мило Ђукановић, предсједник Демократске партије социјалиста у празничном интервјуу Побједи.

ПОБЈЕДА: Капитала вани има, али не мањка ни у Црној Гори критике на рачун пројеката и новца који долазе споља.

ЂУКАНОВИЋ: Ако будемо рационални и одговорни и обезбиједимо људима који знају, могу и хоће да дио наших ресурса, разумљиво, уз поштовање принципа одрживог развоја, ставе у функцију, имаћемо ускоро у Црној Гори, пуну запосленост, а стандард сваког појединца може расти не споро и поступно, него скоковито.

Ако, наставимо, традиционално, по медијима и јавним дебатама, укључујући и парламент, да „кастигамо“ сваког домаћег и страног инвеститора, они ће свој капитал имати гдје да употријебе и ван граница Црне Горе. А ми ћемо наставити да се мучимо са реализацијом пројеката, као што је рецимо, био регионални водовод за Црногорско приморје који се „градио“ пола вијека, а показало се да га је било могуће направити за двије три године. За мене ово ће бити кључни изазов Црне Горе, посебно Владе, у наредном периоду.

ПОБЈЕДА: Како видите процес евроатлантских интеграција? Иде ли то темпом који сте очекивали?

ЂУКАНОВИЋ: Процес нашег приближавања пуноправном чланству у ЕУ и НАТО – био је веома динамичан. Прије пет година ова земља није била на мапи свијета. А ево, већ годину дана она је држава кандидат за чланство у обје те престижне асоцијације. То је резултат изузетних реформских остварења Црне Горе посљедњих година. Свакако, и административних реформи које реализујемо. Али, и оних које су се догађале као узгред, које ми можда нијесмо салдирали као реформе, али свијет јесте: и то што смо знали 1999. да не срљамо у рат са НАТО; и то што смо увођењем најприје марке па еура, показали да желимо да живимо од реалне економије, а не да се самообмајујемо штампањем новца; и то што смо учинили све да са сусједима изградимо односе повјерења и поштовања..... и да не набрајам све, до начина рјешавања државног статуса. У НАТО ћемо, очекујем ући за неколико година и то сматрам круцијално важним за нашу и будућност Западног Балкана. То ће учинити извјеснијом стабилност нашег региона.

У односима са ЕУ чекају нас захтјевни преговори и изазови даљих реформи нашег укупног система. Али, паралелно са тим – предстоји период унутрашње консолидације ЕУ. ЕУ мора идеју даљег уједињења европског континента јасно препознати као своју потребу, као услов властите стабилности и конкурентности на глобалном плану. Да би се вратила том размишљању, ЕУ, ће опоменута финансијским и не само тим проблемима, морати проћи фазу темељне унутрашње консолидације. Дакле, у тој најближој будућности, допадало нам се или не, брзина нашег кретања ка пуноправном чланству у ЕУ неће зависити само, можда чак ни пресудно, од квалитета и брзине наших реформи. Па, ипак, ми треба да урадимо све оно што је до нас, што брже и што квалитетније. Јер, као чланица ЕУ или без тога, једнако ћемо жељети да живимо квалитетом живота развијене Европе XXИ вијека.

ПОБЈЕДА: Регионална политика била је протеклих година окосница црногорске државне политике. Како данас видите регион када сте се повукли са дужности предсједника Владе. Кључни проблеми и даље су неријешени?

ЂУКАНОВИЋ: Регион је данас у бољем стању него прије 20 година када су започеле тектонске политичке промјене код нас, у европском окружењу и на глобалној сцени. Све државе региона своју будућност виде у ЕУ… Неке су већ чланице, Хрватска ће то ускоро постати. Оне које то још нијесу, обавиле су респектабилан дио адаптације својих система за будући живот у уједињеној Европи. Са изузетком Србије, све државе региона своју будућност виде и у НАТО-у. И, то слику региона чини поузданијом и перспективнијом него раније. Па, ипак, у праву сте, доста је још отворених и сложених питања, која, имајући у виду, такорећи, донедавну ратну исто рију Балкана, и даље забрињавају. Прије свега Босна и Херцеговина. Ту је најмање суштинског напретка. Том државом се и даље управља на начин који не служи на понос европској демократији. Све зато што вијеме од Дејтона до данас није најпродуктивније искоришћено. Зато и данас БиХ нема институције које су спремне да понесу одговорност за будућност својих грађана. Тиме ни да предузму макар онај обим реформи који ће ту државу приближити ЕУ и НАТО алијанси. А, у случају Босне, то је и важан предуслов њеног опстанка. И, ту се мора појачати и јасније профилисати међународна акција. Она мора поћи од два кључна сусједа БиХ; у њу морају бити укључени сви најважнији међународни чиниоци чији се интереси преламају у Босни; она мора бити орочена и тако профилисана да видљиво води оспособљавању домаћих институција до њихове пуне спремности да преузму одговорност у догледној будућности. Такође, нужно је помоћи да се брже превазиђе макар, онај ниво проблема у на релацији Србија – Косово – који и једнима и другима одвлаче пажњу од основних обавеза. Дакле, није пресудно важно да Србија одмах озваничи признање косовске независности. Али, јесте да схвати да је то рјешење до данас прихватило преко 70 чланица ОУН, међу њима и многе од најутицајнијих и да се оно неће кориговати. Такође, важно је да власти на Косову схвате да не треба да бране своју независност од идеје подјеле из Београда, него да вриједно раде на изградњи институција, повратка избјеглица, заштити права мањима, економском просперитету. И, да и једни и други допринесу потпунијој регионалној сарадњи, без које ће европска и евроатланска будућност Западног Балкана бити успорена. Ту је и питање Македоније. На њен вишегодишњи застој у интеграцији као да се заборавило. А, то је проблем који излази из оквира међусусједских чарки око историје и имена. На том питању се потенцијално актуелизирају многе идеје које су колико до јуче биле фаталне за стабилност Балкана и животе многих људи.

ПОБЈЕДА: У току је припрема званичне посјете премијера Игора Лукшића Београду гдје ће, вјероватно, бити оцијењено да су „односи Црне Горе и Србије добри и да их треба унаприједити.“ Са друге стране Србија и даље ради оно што је радила и раније – гледа да подметне ногу Црној Гори на европским адресама. Шта је излаз из такве ситуације? Шта Црна Гора може да учини?

ЂУКАНОВИЋ: Да непоколебљиво слиједи свој интерес. И, да све до свете границе свог интереса, предузима конструктивне иницијативе за развој најбољих односа са свим сусједима. У односу Србије према Црној Гори мало се тога мијењало, укључујући и новију историју. Српски великодржавни национализам –као доминантна идеологија тамошње политичке јавности, ко год да је на власти, и даље својата Црну Гору и негира црногорски национални, културни и вјерски идентитет. Са кратком и, управо у случају Црне Горе и непотпуном паузом, ороченом, нажалост, прекратким државничким и животним трајањем Зорана Ђинђића, сво вријеме и у новијој државној политици Србије обиљежено је или отвореном демонстрацијом великодржавничког национализма, или, најмање нескривеном кокетеријом са том идејом коју континуирано одржавају црквени, академски, културни, и други „елитни” кругови јавности Србије. И, то се неће промијенити макар не у будућности до које ми можемо сегнути. На срећу не морамо се превише ни освртати на такве амбиције, јер сад имамо своју кућу и све полуге своје будућности у својим рукама. Међутим, не смијемо се ни дати заварати, кобајаги братским препорукама типа: добро, независни сте, али оканите се приче о националном идентитету, о својој култури, о цркви, о језику. Јер, сви који нас то савјетују не раде то из братских побуда него остављају шансе некоме да нас за 10 или 20 година опет пита: па добро, пошто смо у свему исти што ће нам двије српске државе једна поред друге? А, то значи нови круг у празно. Добро дошли у 1918….

ПОБЈЕДА: ДПС је имао неколико фаза гледано према приоритетима очување Југославије – одупирање Милошевићу – борба за обнову независности – консолидација државе и евроатлантске интеграције. Прољетос је на Конгресу странке подмлађено руководство. Је ли то увод у раздобље у којем би могли бити другачије постављени неки стратешки правци односно приоритети? Да ли би борба против криминала могла бити приоритет у предстојећем раздобљу?

ЂУКАНОВИЋ: ДПС је, прије свега, партија која је овом народу вратила државу и достојанство. Претходно, партија, која је, вршећи власт у најтежој деценији новије историје, Црну Гору као једину еx ЈУ републику сачувала од рата и међуетничког истребљења. Знам да ово подсјећање иритира многе који своју „слободоумност“ испољавају усиљеном критиком наше партије и власти, али ја ћу их, баш зато, тиме мотивисати на нове „интелектуалне“ узлете. И, додатно приупитати: колико је у бирачкој јавности тежила идеја обнове независности док сте ви њоме политички кормиларили? Наше стратешко одређење је да Црна Гора у блиској будућности постане слободно, правно уређено и богато друштво, тако каква су већ развијена европска друштва. И, не видим потребу за ревизијом тог циља. На путу до њега Црна Гора ће постати и пуноправан дио европских и евроатланских интеграција. Наравно, и борба против криминала и корупције је важан дио напора да се дође до тог циља. Напора које власт предвођена ДПС успјешно предузима. И, са којима ће, убијеђен сам, још интензивније и успјешније наставити. Наравно, тачно је, да ДПС не мисли, попут неких других политичких, чак, парламентарних партија да нам је то превасходни или чак једини циљ. И, да своју правовјерност идеји интеграција треба да докажемо тиме што ћемо принијети жртву. Што већу – то боље. Политички инфантилно, да не кажем будаласто. А, провинцијски инфериорно, свакако. Но, те партије и њихови лидери потпомогнути антирежимски острашћеним медијима и дијелом невладиног сектора, у хапшењу и прогону свих који их макар присуством опомињу на њихову лимитираност, очито виде и једини смисао свог постојања. У противном, кад не би било власти ДПС, по чему би јавност за њих знала? По неком професионалном остварењу? Да се разумијемо: ДПС неће никоме приносити ни једну жртву, ни крупну, ни ситну рибу. Јер је за нас слобода сваког појединца највиша светиња. И, тиме се не поигравамо вербално, него то потврђују наши учинци. Зар не видите колико је критичара власти у ових 20 година несрећно што их нико није утамничио. Да би били бар великомученици, кад ништа друго нијесу успјели да остваре за живота. И, наравно ДПС ће се непоколебљиво, као и до сада, залагати да закон мора бити једнак за све и да га нико не може некажњено кршити.

ПОБЈЕДА: Актуелне су с времена на вријеме у таблоидним медијима приче о подјелама у ДПС-у. Сада смо поново у једној од тих фаза.Ваш коментар.

ЂУКАНОВИЋ: И, то је потврда безнадежне инфериорности тих видовњака. Политичких и медијских. Пробали су већ све трикове како побиједити ДПС: састављали су се, растављали, вољели се, мрзјели; били су и НВО и партије; имали су и старе и нове лидере; неограничену медијску подршку тзв. независних медија; и финансијску и медијску из сусједства … и све џабе. И, сад им је једина нада раскол у ДПС. Више нијесу ни забавна, досадна су наклапања типа: јесам ли ја наложио хапшење челних људи у Будви да бих се обрачунао са Маровићем? Јесам ли предлагао састав Предсједништва ДПС који је једногласно подржан на Главном одбору странке, да бих маргинализовао потпредсједнике Вујановића и Маровића? Да ли њих двојица подржавају Владу коју предводи, опет потпредсједник наше странке Игор Лукшић?!? Све саме глупости. Са Филипом Вујановићем и Светозаром Маровићем се не обрачунавам него сарађујем. Очигледно успјешно. И, међусобно се поштујемо, прије свега, схватајући да свако од нас има своју важност у свим досадашњим успјесима ДПС. Идентичан је однос и са Жељком Штурановићем. И, Игор Лукшић је човјек који је већ дуже од 10 година у нашем најужем државном и партијском руководству и апсолутно је завриједио шансу коју му је ДПС указала предлажући га за премијера. Зато је задњи трен да наши конкуренти схвате да узрок њихових неуспјеха није јединство у врху ДПС, нити би они постали успјешнији нашим нејединством, које јалово прижељкују. Што прије морају схватити да је политика озбиљан посао и да ту трикови не помажу. Да се не може побиједити сједећи у парламенту наше државе, крцкајући апанаже добијене из сусједне државе. Тако се може преживљавати, чак привремено уживати у умишљају властитог значаја без покрића али све је то обмана и самообмана... За повјерење грађана које води до власти треба много више.

ПОБЈЕДА: Поменули сте апанажу из Београда. Ко је конкретно добија?

ЂУКАНОВИЋ: Свих ових година дио опозиције који је наступао са политичке платформе против црногорске независности имао је свеколику, укључујући и финансијску подршку Србије. Наравно, то су сазнања која се тешко могу документовати у писаној форми, али имамо их и у форми политичког признања наших партнера из Београда, чак и са највиших политичких адреса. Нови прилог који нас учвршћује у таквим нашим сазнањима су документа која су ових мјесеци била доступна јавности, а која су саставни дио судских списа поводом процеса који се покрећу у Србији. Имали смо прилике да недавно прочитамо исказ пред правосудним органима Србије господина Слободана Радуловића који недвосмислено говори да је у том времену, а ја бих казао у читавом времену, непрекидно у Србији била жива акција од стране државних органа којим су привредни субјекти и бизнисмени гурани у пружање подршке политичкој алтернативи у Црној Гори. Дакле, оној алтернативи која је покушавала да на тим основама се том подршком дође на власт у нашој држави.

ПОБЈЕДА: Не говоримо, наравно, само о просрпским странкама у Црној Гори.

ЂУКАНОВИЋ: Наравно. Постоје странке које су изникле на политичкој платформи веома блиској некадашњем Малом кабинету Либералног савеза, а у међувремену су усрљале у великосрпски национализам или су до те мјере обезличили своју идеологију да је данас потпуно јасно да је њихова једина идеја водиља стицање новца.

ПОБЈЕДА: Како оцјењујете коалицију са СДП-ом? Јесу ли разлике које се испољавају у посљење вријеме уобичајене или су нешто озбиљније?

ЂУКАНОВИЋ: Та коалиција је, свим што је у Црној Гори остварено у задњих 14 година, оправдала своје постојање. ДПС и СДП су превладавали и много крупније разлике од неких око којих се данас беспотребно спотичемо. Сјетимо се само разлика о државном статусу у првим годинама коалиције. Па, разлика поводом Београдског споразума или везаних за услове референдум. И, све су оне превазиђене обостраном одговорношћу према стратешким националним интересима Црне Горе. Многа питања која су данас потенцирана у јавности као ризична за опстанак коалиције могу се превазилазити веома лако – подразумијевајућим партнерским повјерењем. У таква питања једино не убрајам разлике које се односе на концепцију развоја Црне Горе. За нас у ДПС је отворена тржишна економија, заснована на приватној својини једини модел не само богатог, него уопште одрживог друштва. И, зато се залажемо за доношење одлука којим ће се ослободити заробљени развојни ресурси како би се ова, а не само будуће генерације, мо гле овдје живјети боље. По нама пренаглашена брига да се право на одлучивање о важним развој ним питањима остави будућим генерацијама значи извјесно са мо једно: да ћемо им у наслед ство оставити сиромаштво. Мјерено ресурсима – незаслужено.

ПОБЈЕДА: Како стратешки види те Црну Гору – као земљу коју ће и даље водити коалиција ДПС-а СДП-а и још неколико мањих странака, или мислите да би могло да дође до некакве другачије прерасподјеле?

ЂУКАНОВИЋ: Црну Гору треба да воде партије које имају најве ће повјерење грађана и које нед восмислено доказују да им је ин терес наше државе на првом мјесту. Што више партнера буде у таквој коалицији то ће бити боље за Црну Гору. Наши кадровски ресур си биће издашнији, а мање ћемо енергије трошити у испразним поли тикантским надмудривањима.

ПОБЈЕДА: ДПС је на конгресу заузела став и у вези са православном црквом у нашој земљи. Након неколико дана бурних реакција, поготово из Београда, чини се да је ДПС постигла на том плану макар да питање статуса Митрополиије црногорско-приморске више није табу. Чак је и митрополит Амфилохије (Радовић) говорио на тему евентуалне аутокефалности Митополије. Шта очекујете да бисе могло на том плану догађати у непосредној будућности?

ЂУКАНОВИЋ: ДПС је уочи Конгреса саопштила политички став о једном проблему који оптерећује наше друштво. О проблему подијељености заједнице православних вјерника у Црној Гори. Да је среће, слажем се, тиме се не би бавиле партије. Још тачније, да је разума тај проблем не би ни постојао. Па, ипак, постоји и тражи рјешење. ДПС нема инструменте да елиминише тај проблем, али има одговорност да јасно каже којим путем би, по нама, требало ићи да се он превазиђе. Видио сам, то је иритирало цркву. Ону исту која сваког дана, без пардона, саопштава своје судове о пар екселанс политичким темама. Ја им на томе не замјерам, јер сматрам правом сваког да на глас размишља о отвореним друштвеним питањима. Наравно, сматрам да ће цивилизацијски развој у будућности неминовно доносити рјешења која ће значити превазилажење подјела и негативних страсти. Не само подјела актуелних међу православним вјерницима у Црној Гори, него, надајмо се и шире. Да ће се православна црква, глобално, ослобађати националних предзнака, у интересу властитог снажења и хомогенизације свих вјерника које анимирају вриједности православља.

ПОБЈЕДА: Сматрате ли да би Амфилохије (Радовић) могао једнога дана бити поглавар аутокефалне цркве?

ЂУКАНОВИЋ: Не мислим о томе. Знам да би аутокефална православна црква посвећена добру Црне Горе била нови прилог стабилности наше државе, тиме инпулс њеном демократском и економском развоју. Као што знам и да је на овим просторима кадровска комбинаторика омиљена тема. Али, судећи по политици и веома ризична. Сјетите се само оних „витезова независности” ко су схвативши да ће се референдуом одржати, а да њих, вјероватно неће запасти заслуге које себи умишљено приписују, урадили све да он не успије. Неки су и до Вашингтона стизали да замоле да нам се демократско изјашњава ње и забрани. Ваљда, док они не освијесте народ.

ПОБЈЕДА: Миомир Мугоша – остаје ли на челу Подгорице још један мандат? Остаје ли и по цијену да СДП остане при свом ставу?

ЂУКАНОВИЋ: Миомир Мугоша је успјешан градоначелник Подгорице. Због тога ужива повјерење наше партије. Као што знате ДПС је предложила подгоричком парламенту да му обнови мандат и ја вјерујем да ће тако и бити. Жао ми је да СДП није дио тог консензуса, или, да, се макар не држи логике партнерског повјерења, да док смо у коалицији, прихватамо рјешења која било који од коалиционих партнера иницира за мјеста која су им повјерена коалиционим споразумом. То није идеалан принцип коалиционе власти, али бољи не познајем. Алтернатива је да једни другима ровимо по дефинисаним правима, по кадровским саставима, тиме и по достојанству.

ПОБЈЕДА: Пола године је прошло од како сте се повукли са дужности предсједника Владе. Како данас гледате на ту одлуку?

ЂУКАНОВИЋ: Та одлука је била исправна. После 20 година препуних политике, јавност се заморила мене на власти. А, ја сам се заситио тог посла. У ових пола године догађа се мање – више све што се могло претпоставити. Настављају се и добијају на квалитету и динамици процеси економског и демократског развоја Црне Горе. Већи дио времена након напуштања Владе, провео сам ипак, у политици. Било је то реално очекивати и због нужне транзиције власти и због партијског конгреса. Надам се да ћу будуће вријеме равномјерније дијелити између политике и бизниса. И, да ћу истрајати у намјери да обезбиједим себи више слободног времена. Превасходно тиме што су резултати које сам постигао водећи Владу и ДПС пробудили завист оних који су себе видјели на мом мјесту и што су наше побједе значиле истовремено њихове поразе. И, разумијем их. Вјероватно ни ја не бих волио неког ко ме толико упорно побјеђује: само, што бих и тада био објективнији, више самокритичан и, свакако, васпитанији.

ПОБЈЕДА: Управо су објављени пописни подаци о националној структури наше земље и о језику. Та тема била је високо политизована. Ваш коментар.

ЂУКАНОВИЋ: На попис гледам као на један важан државни, превасходно статистички посао који треба да понуди прецизне информационе подлоге државној политици или власти у нашој држави да успјешно води државну политику. Резултати упућују и потврђују укупну стабилност Црне Горе. Као што видите нема никаквих сензационалних обрта. Заједнички именитељ свих промјена у посљедњих осам година је да су те промјене одраз нове државне реалности, да су то промјене које настају на трагу дефинисаног државног статуса Црне Горе као независне и међународно признате државе. Сматрам да је за политичку анализу прије свега занимљиво то што се од једног важног статистичког посла покушава направити или покушава симулирати политички или прецизније речено квазизборни догађај. Јер, подсјетићу вас да смо управо у Црној Гори поводом пописа лансирали нову за сада у политичкој теорији непознату крилатицу „претпописна кампања“. Та „претпописна кампања“ је требало да неког ко не зна ко је убиједи у оно што му као идентитетско рјешење нуде острашћени политички лидери. Зашто су то радили? Зато што вјерују да би са пожељним статистичким исказом могли имати основу за нове политичке манипулације које би требало у ближој или даљој будућности грађане Црне Горе опет вратити у дилеме у којима су већ били предуго, читав вијек, до 2006. године када смо те дилеме демократски скинули са дневног реда и створили услове да се умјесто тиме убудуће бавимо квалитетом живота у држави Црној Гори. Надам се да је ово био посљедњи попис који је, имајући у виду краткоћу времена од референдума до данас, био преполитизован, који је покушао да буде нека врста супститута за изборни процес и да ће се у годинама које су пред нама само учвршћивати стабилност и процес укупне демократске еманципације, године у којима ће пописне активности обављати као редовни пописни задатак.

ПОБЈЕДА: Је ли повећање броја грађана који се изјашњавају на један начин, или смањење оних који се изражавају на други важно као некакав вјетар у једра државној политици, или пак то не доживљавате као пресудно.

ЂУКАНОВИЋ: Заиста не видим да ће успјех државне политике пресудно зависи од тога колико ће у Црној Гори бити Срба, Црногораца, Албанаца, Бошњака и Хрвата. Ја мислим да просто треба уважити да је богатство Црне Горе то што је она мултиетничка и треба вјеровати у оно у што чини ми се недовољно вјерују наши политички конкуренти, да људи без обзира на национални или вјерски идентитет Црну Гору доживљавају својом државом, доживљавају као своју шансу, за свој економски и укупни просперитет и развој и да су без обзира на покушај политичке манипулације њиховим националним или вјерским одређењем они спремни да вриједно доприносе просперитету наше заједничке куће.