Promena mora biti brza i temeljna, iz osnova. Vreme je za one koje imaju ambicije i umeća da vode dugoročne razvojne politike, usredsređene na što potpunije iskorišćavanje domaćih resursa, i na što snažnije podsticanje privatnog srpskog kapitala, čvrsto vezanog za domaće potencijale

Hoću reći, da se čini kao da – makar poslednjih decenija – postoji neki čudan politički fatum koji nas gura u iracionalne političke reakcije. I doprinosi da prilikom raznih izbora i odluka mi – po pravilu – biramo goru soluciju. I, takođe, po pravilu, onu gluplju, ekstremniju i radikalniju. A i kontraproduktivniju sa stanovišta samog deklarisanog cilja

Sad kad je završena Makronova poseta Srbiji da ustanovimo jedan zanimljiv fenomen koji možemo nazvati geopolitička šizofrenija režimskih medija i botova.

Eto, dakle, takav je Aleksandar Vučić. Ali nije ovo bilo samo podsjećanje na suštinu Vučićeve ličnosti, već se, s obzirom na bezmalo plebiscitarnu podršku koju takav lik ima sve ove godine kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj, može vidjeti kakav je i karakter našeg naroda u cjelini

Naše slučajnosrpske elite nikada nisu bile toliko otuđene od naroda kao danas. Jer, dok je narod listom protiv sankcija Rusiji, elite su ušle u fazu najprizemnijeg propagandnog laganja i antiruskog huškanja

A realnost je najčešće upravo takva da se nikome previše ne dopada. Da. Vučićeva lična popularnost jeste na nizbrdici – zato se upravo toliko i trudi da je dopiguje i bilduje. Ali su, s druge strane, on i SNS i dalje apsolutni favoriti na predstojećim izborima – uključujući i beogradske

Činjenica da dvije velike autoritarne sile sa imperijalnim ambicijama vode BRIKS čini potrebu za globalnom diplomatijom još hitnijom. Budućnost zasnovana na principu „ko je jači, taj je u pravu” na kraju znači povratak u dobro poznatu prošlost

Nije problem samo u tome što srpske vlasti od građana kriju informacije o izvozu domaćeg naoružanja u Ukrajinu, već i o mogućoj privatizaciji državnih vojnih fabrika, a naročito bi da pod tepih gurnu podatke koji dokazuju da dobar deo prihoda od trgovine naoružanjem na sumnjiv način završava u privatnim džepovima

Jugoslaviju su u drugoj polovini prošlog veka u celom svetu znali “samo” po Josipu Brozu Titu i šahisti Svetozaru Gligoriću!

Svaka promena ustava zahteva širok politički i društveni konsezus. I široku javnu raspravu i informisanu javnost koja na onovu činjenica i iznetih razloga za i protiv, slobodno odlučuje. A kod nas, u ovom slučaju, nema bukvalno ništa od toga