Stalni osećaj užasa i teskobe koji smo osećali prateći seriju, bilo dok smo slušali odličnu muziku Bilje Krstić i Dragomira Stanojevića, bilo dok smo posmatrali snimke iz drona blatnjavih i ofucanih dvorišta po srpskim selima ili sveprisutnog smoga koji prožima beogradske ulice, dolazio je upravo od utiska da sve to verno, čak i previše verno, odgovara našoj - stvarnosti. Jer dovoljno je otvoriti bilo koji tabloid, i videti da je naša stvarnost - užasna

Država koja misli bi, već od juče, trebalo da se priprema za novo vreme i nove rizike koji će dolaziti različitim kombinacijama političkih, ekonomskih, klimatskih i zdravstvenih činilaca

Na koga ste pomislili da se odnosi naslov ovoga teksta? Bili ste u pravu.

Svedoci uspona Hitlera i nacizma se brane da nisu znali. Bila je jeziva propaganda, plašili smo se komunizma. Naravno, sada se potomci istih tih plaše pandemije, klimatskih promena, transfobije i Rusije, možda ne baš tim redosledom ali je strah ta konstanta koja neizbežno vodi ka manipulaciji. Spoljni neprijatelji se sada pojavljuju u lepezi od virusa i sunca do Čajkovskog i Tolstoja

Dakle, kad sve saberemo i oduzmemo, takozvani "Autoput mira" će po svojoj pravoj prirodi biti "Autoput korupcije i heroina". Korupcije, koja je centralna ekonomska aktivnost Aleksandra Vučića, njegovog najbližeg okruženja i njihovih biznis partnera, a koja je najzastupljenija u putnoj industriji

Neobičan životni put i način pisanja i shvatanja života odredili su mu nekako i kraj da mu se grob i danas ne zna, a da li bi i koliko bio ponosan na svoje današnje tabloidne naslednike teško je reći, posebno zbog Cicvarićevih paralenih sklonosti ka filozofiranju

Srbija treba da se priključi talasu suverenizma. Nijednoj suverenoj državi ne trebaju ni MMF, ni Svetska banka, niti bilo čiji krediti (kineski, ruski, azerbejdžanski)

Dokle seže nužno suočavanje sa teškim zločinom, a gde počinje (geo)politička zloupotreba tog zločina?

Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Tu nije reč o zaštiti i promociji nekakvih konkretnih tradicionalističkih ideologija, nego upravo oupućivanju na tradicionalne mitološke obrasce na kojima se zasniva svaka kultura, pa čak i globalna, a koji stoje u temeljima klasične umetnosti i – klasičnog crtanog filma