За више од годину дана, полиција није открила готово ништа о рушењу објеката у Савамали

За више од годину дана полиција није успела да открије ко су особе са фантомкама које су бесправно срушиле приватне објекте у Савамали, нити по чијем наређењу су то учиниле, показује извештај полиције о овом догађају до кога је дошао КРИК. Неки детаљи извештаја, ипак, указују да су рушитељи те ноћи имали подршку београдских јавних предузећа.

У ноћи између 24. и 25. априла група особа с фантомкама на главама багерима је порушила неколико објеката у Херцеговачкој улици. Та маскирана група је малтретирала и пролазнике у том крају, одузимала им мобилне телефоне и везивала.

Грађани су у тој ноћи позивали полицију, али она није реаговала и усмеравала их на комуналну полицију која је говорила да то није у њиховој надлежности.

Из извештаја тадашњег заштитника грађана Саше Јанковића о контроли рада полиције те ноћи види се да је "из врха" полиције службеницима наређено да тако поступе.

Након истраге која је трајала више од годину дана, полиција је тужилаштву доставила извештају којем је презентовала своје налазе.

Према том извештају, до којег је дошла редакција КРИК-а, полиција није утврдила ко је наредио и организовао операцију рушења, нити ко су били најнижи чланови организације – они који су заробили пролазнике док се рушење одвијало. Полиција није успела да открије ни којој фирми припадају багери који су рушили, наводи КРИК.

Инспектори одељења за привредни криминал Управе криминалистичке полиције Београда саслушали су 16 сведока, прегледали снимак догађаја, сакупили – али не и анализирали податке о телефонској комуникацији, и тражили информације од различитих јавних предузећа која су у ноћи рушења на неки начин била ангажована у Савамали.

Полиција ипак није разговарала са председником Александром Вучићем који је раније изјавио да иза рушења стоји врх градске власти. Није саслушана ни бивша супруга градоначелника Београда Синише Малог која је у интервјуу за КРИК фебруара ове године испричала да јој је он лично рекао да је организовао рушење.

Детаљи из извештаја ипак указују на то да је била организована шира завера како би се извело рушење у Херцеговачкој, наводи КРИК и додаје да је из извештаја очигледно да су у тој акцији улогу имала и јавна предузећа која су извршиоцима обезбедила пролаз до места рушења, као и прекид струје како би та операција привукла што мање пажње.

Тако су сведоци, чија су имена скривена у извештају достављеном КРИК-у, приметили да је расвета у улици у сред ноћи угашена, као и да је Паркинг сервис уклонио аутомобил који се нашао на путу багера који су дошли да руше. Радници Градске чистоће те ноћи нису чистили Херцеговачку улицу иако су то радили сваке ноћи.

Разговори са сведоцима обављени су тек десет дана после догађаја. Неки од њих полицији су рекли да не могу да се сете свих детаља које су те ноћи приметили.

Ни речи о томе да је чувар био везан

Чувар који је обезбеђивао неколико објеката у Херцеговачкој улици, који су тада порушени, испричао је да су око два сата иза поноћи у двориште “упала три маскирана лица, рекла му да напусти (чуварску) кућицу и пође са њима“. Нападачи су му одузели мобилни телефон.

Након тога видео је три багера који су рушили околне објекте и двадесетак маскираних људи како се постављају у кругу фирме “Искра огрев”. Нешто после три сата ујутру људи са фантомкама су отишли, рекавши му да не позива никог у наредних десет минута.

Он је, после рушења, у изјавама за медије испричао да су га мушкарци под фантомкама држали везаног, али о томе нема ни речи у полицијском извештају.

Подсетимо, чувар Слободан Танасковић преминуо је нешто више од месец дана после рушења у Свамали.

Милош Ђорђевић који је те ноћи свирао у клубу “Сава мали“ полицији је до детаља описао како су га људи са фантомкама задржали када је, после свирке, уносио опрему у своја кола паркирана у Херцеговачкој улици.

“Пришла су му три лица која су имала маске на глави и наредила му да крене са њима иза паравана на којем је била реклама ʼБеограда на водиʼ. Иза паравана били су још неки људи који су већ били доведени од стране маскираних људи. Укупно је било двадесетак маскираних људи. Почео је да ради багер и руши објекте иза његових леђа, али он није приметио одакле је дошао багер јер му је глава била окренута ка паравану и на доле… За време рушења маскирана лица су испитивала људе који су ту били шта раде и одузели им мобилне телефоне“, пише у извештају.

Паркинг сервис: Само смо радили свој посао

Један од сведока, чувар на Савској променади, рекао је да му је пришао човек који се представио као радник обезбеђења градилишта “Београд на води“ и замолио га да помери аутомобил паркиран недалеко од кафане “Саванова“, на путу ка градилишту. Додао је и да ће доћи “паук“ да склони други аутомобил паркиран на улазу у Херцеговачку, што се и догодило.

“Након одласка паука дошло је неколико возила из којих је изашло десетак људи који нису имали маске на лицима и који су по изласку из аутомобила отишли ка Херцеговачкој улици. Након тога су прошли багери из правца градилишта ‘Београда на води’ и отишли ка Херцеговачкој“, рекао је чувар.

Јавно предузеће “Паркинг сервис“ полицији је потврдило да је те ноћи уклонило возило које је блокирало улаз у Херцеговачку улицу – чиме је отворен пролаз багерима за рушење. Објаснили су да су само радили свој посао.

Додатне информације о томе шта се те ноћи дешавало полицији је дао чувар зграде Геозавода која се налази на почетку Херцеговачке улице. Он је испричао да је улаз у улицу био затворен камионима док се рушило.

“Били су паркирани тако да запрече пролаз од кружног тока до Ластине станице. По његовом сећању камиони су били са товарним делом без цераде, не сећа се шта је писало на камионима и које су регистрације биле.“

Без видео-надзора

КРИК наводи и да је већина сигурносних камера постављених на околним објектима те ноћи престала да ради.

Због планираног пресељења “Ластине“ станице, струја и каблови за видео-надзор исечени су четири месеца раније, па камере нису биле у функцији, испричао је полицији помоћник директора ове фирме.

Чувар станице рекао је да видео-надзор у портирници који би требало да снима део Херцеговачке улице није радио, тако да “на мониторима није могао да види рушење“.

Радник предузећа “Симпо“ чија се некадашња пословна зграда налази на почетку Херцеговачке улице, полицајцима је испричао да је “систем пао и да су избрисани снимци видео-надзора за претходни период“.

Неки снимци су, ипак, сачувани. КРИК је четири дана након догађаја успео да дођу до снимака камера са оближњег објектана којима је забележен цео догађај. Полицајци су затражили снимке од КРИК-а тек 20 дана после њиховог објављивања.

У извештају пише да су полицајци “покушали да ʼфилтрирањемʼ видео-материјала добију бољи снимак или слику да би дошли до података о машинама и лицима која су учествовала у рушењу, али у томе нису успели због лошег квалитета.“

Ипак су, како пише, извукли неколико закључака. “На снимку је уочено да су радне машине прво рушиле унутрашњи део, односно објекте који се не налазе на самој улици“, наводи се у извештају и додаје да су потом рушени објекти који су до тротоара. “На снимку је такође уочено да више НН лица обилазе наведену локацију и надгледају рушење.“

Снимке су, уз извештај, доставили тужилаштву.

Мрак у Херцеговачкој "чудна" околност

Нису само камере отказале те вечери. У једном тренутку искључена су улична светла, па се рушење одвијало у потпуном мраку.

У извештају се констатује да се на снимцима рушења до којих је дошао КРИК види да је на почетку догађаја радила улична расвета у Херцеговачкој улици.

“Након сат и 43 минута снимка може се видети да улична расвета престаје са радом, најпре једна сијалица, а затим и све сијалице“, пише у извештају.

Радник београдске аутобуске станице полицији је рекао да је мрак у Херцеговачкој улици био “чудна“ околност. “Такође је приметио да се то вече није чистила Херцеговачка улица иако се то радило увек у исто време сваки дан“, пише у извештају.

Да је расвета искључена, полицији је потврдило још неколико сведока.

Полиција је због тога затражила информације у београдској Електродистрибуцији. Од њих су добили обавештење да “није било планских искључења све до пријаве добијене преко попречне везе са градом“, али у извештају није објашњено шта то значи.

Из Електродистрибуције су још навели да је у пола шест ујутру полиција пријавила да је испод моста Газела проводник пао на земљу. Након изласка на терен констатовали су да је “електроенергетска мрежа која је напајала објекте у Херцеговачкој и Мостарској покидана.“

Полицајци су прикупили податке о телефонској комуникацији у Савамали из ноћи рушења, али их нису обрадили. У извештају су закључили да је у питању ужи центар града у коме постоји велики број базних телефонских станица и много корисника, због чега се нису упуштали у анализу.

“Извршена мерења базних станица резултирала су добијањем великог броја базних ћелија из чега евидентно произилази да ће се радити о веома великом броју мобилних претплатника који су на горенаведеној територији били пријављени односно остваривали мобилни саобраћај“, пише у извештају.

Рушење под фантонкама и у близини Газеле

Рушење приватне имовине у Савамали, међутим, није једино које се те ноћи догодило. У извештају је препричано и сведочанство чувара који је обезбеђивао објекте фирме “Топлица транс“ испод моста Газела – делу града који се налази са друге стране градилишта “Београда на води“ и у коме је исте ноћи бесправно порушено неколико приватних објеката.

Испричао је да су се маскирани нападачи довезли “црним затамњеним аутомобилима без регистарских ознака.“

“Укупно је било 10 или 12 лица која су га извела из чуварске кућице, узели му мобилни, извадили картицу и телефон му вратили. Затим је из правца реке Саве дошао багер који је прво срушио зграду железничког клуба, а затим канцеларије ‘Топлица транс’. Пре него што су срушили канцеларије обили су их, а (чувару) су рекли да се удаљи, да се не окреће и да нигде не свраћа.“

Он је отишао у полицију, која је на место догађаја дошла нешто после четири ујутру, након што су маскирани људи и багери порушили објекте и нестали с лица места.

Миленијум тим негира умешаност у рушење

С обзиром да је један од сведока рекао да су багери у Херцеговачку улицу стигли из правца градилишта "Београда на води“, логичан потез за полицајце био је разговор са представницима фирме “Миленијум тим“ ангажоване на изградњи овог пројекта.

Представници компаније негирали су умешаност у рушење и рекли да те ноћи “није било активности, нису извођени радови и да грађевинска механизација није напуштала градилиште“.

Своје наводе нису могли да потврде јер, како су рекли, градилиште не поседује видео-надзор.

Полицајци су прикупљали информације о власништву срушених објеката, као и о томе да ли су били легализовани. Причали су са власницима фирми чији је пословни простор срушен, а податке су затражили и од катастра.

Један од власника предузећа “Искра“ чији су објекти срушени испричао је да је јутро након догађаја разговарао са полицајцима из станице Савски венац који су му рекли “да акцију рушења спроводи комунална полиција, грађевинска инспекција и скупштина града.”

Зашто полиција није реаговала?

Тужилаштво је затражило од унутрашње контроле МУП-а да провери рад полиције током догађаја у Савамали. Јавности, међутим, нису достављене информације о томе да ли је поступак покренут и докле је стигао.

У извештају до којег је дошао КРИК наводи се само то да су полицајци затражили обавештење од комуналне полиције. У допису је наведено да је у вези са рушењем у Савамали комунална полиција примила два позива од особе којој су објаснили да ти проблеми нису из делокруга њиховог рада и коју су упутили на надлежне органе.

“Такође је наведено да патроле комуналне полиције нису имале поступање у односу на рушење у Херцеговачкој улици“, пише у извештају.

Наведени подаци су све што је полиција за више од годину дана сазнала о случају “Савамала”, наводи КРИК уз оцену да је то мање од онога што су новинари већ открили јавности о том случају.

Извештај је полиција у јуну послала Вишем тужилаштву у Београду које је на основу њега требало да одлучи да ли има основа за покретање истраге.

Након анализе извештаја, Више јавно тужилаштво прогласило се ненадлежним и закључило да се ради о кривичним делима којима се бави основно тужилаштво. Основна тужилаштва задужена су дела за која је прописана блажа казна.

(КРИК)