Колувијин „Савет за безбедност“ - Како су из МУП-а, БИА-е и ВОА-е штитили плантажу у "Јовањици"

КРИК објављује детаље нове оптужнице из случаја „Јовањица“, недавно подигнуте против полицајаца и агената обавештајних служби који су штитили Предрага Колувију, оптуженог да је на имању своје компаније узгајио више од тоне марихуане. У документу су цитирани разговори безбедњака и оптуженог нарко-боса из којих се види да су му достављали поверљиве податке, обезбедили лажну полицијску значку и документа, физички чували његово имање и планирали како да утичу на полицију и медије након његовог хапшења. „Понеси утоку да се провозамо до имања”, наређивао је Колувија полицајцима и тражио им разне услуге: „Је л’ можемо платити да замене тај ДНК?”, док га је агент БИА-е охрабривао:„Радиш здраву системску причу”. Истрага тужилаштва о томе како је Колувија дошао до полицијске регистарске таблице водила је ка бившој секретарки МУП-а Дијани Хркаловић – њен сарадник их му је предао, али она у овом поступку није ни саслушана.

„Добар дан, добри људи. Ко је вечерас дежуран?“, написао је 10. новембра 2019. припадник обавештајне агенције БИА Бранислав Радосављевић на тајној групи за комуникацију која је названа „Савет за безбедност“. Ова група направљена је у оквиру апликације „Разговор“ и служила је да се у њој припадници полиције и тајне службе договарају како да штите оптуженог нарко-боса Предрага Колувију и његово имање марихуане, како тврди тужилаштво. На поруку представника БИА-е одговорио је полицајац Радован Бојовић који се извинио што не може да дежура на имању. „Ја сам отишао на село, праштајте.“ Колувија је затим одредио ко ће уместо њега: „Кенџа“, мислећи на Милана Кендију, припадника полиције.

Ово дописивање само је један детаљ у низу доказа које је тужилаштво прикупило о умешаности државних службеника у заштити онога што се сматра највећом откривеном плантажом марихуане на Балкану. „Заплена дроге у ‘Јовањици’ је највећа забележена заплена дроге у Републици Србији и региону“, наводи Тужилаштво за организовани криминал у обимној оптужници на 348 страна, познатој као „Јовањица 2“, а до које је дошао КРИК и чије детаље ексклузивно објављујемо. 

Претходном оптужницом, подигнутом прошле године, Колувија је оптужен са својим сарадницима за гајење марихуане на имању. Нова оптужница бави се онима из државе који су га штитили. 

„Колувија, да би заштитио производњу опојне дроге и да би избегао кривични прогон, са три стране из безбедносних кругова је скупио припаднике криминалне групе“, наводи тужилац у новој оптужници

„Колувија, да би заштитио производњу опојне дроге и да би избегао кривични прогон, са три стране из безбедносних кругова је скупио припаднике криминалне групе“, наводи тужилац у новој оптужници.

Полицајци, агенти БИА-е, али и Војнообавештајне агенције (ВОА) Колувији су помагали на различите начине, како објашњава тужилац Саша Дрецун – достављали су му податке о истрагама које се воде против његових сарадника, издавали му фалсификована уверења, обезбедили му лажну полицијску значку и полицијску регистарску таблицу. Чак су и физички чували имање марихуане, али га и саветовали како да када пакује дрогу не оставља трагове.

Комуникација Колувије и сарадника открива и да је власник имања „Јовањица“ често био у страху да ће сарадници да га откуцају или да ће конкуренција да му опљачка имање. Контакти из БИА-е су га саветовали шта да ради, али и проверавали ко су људи за које сумња да га прате, открива КРИК.

Дописивање на групи „Савет за безбедност“ наставило се чак и након што је Колувија ухапшен, а полицајци и безбедњаци расправљали су о томе како да зауставе полицију, али и медије да извештавају о случају, открива оптужница.

Са Колувијом су оптужена два агента БИА-е: шеф ове агенције на Звездари Александар Тошић и Бранислав Радосављевић, кога је БИА упутила да ради у МУП где је, између осталог, био асистент бивше државне секретарке овог министарства Дијане Хркаловић. Од полицајаца су ухапшени Радован Бојовић из Одељења за сузбијање привредног криминала, Зоран Баштовановић, припадник Одељења за борбу против корупције, и Колувијин рођак Милан Кендија – некадашњи начелник Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, близак некадашњем директору полиције Милораду Вељовићу. Саша Вујисић, припадник Војнообавештајне агенције (ВОА), избегао је хапшење и за њим је расписана потерница. У овом случају су оптужени и Колувијин возач Милош Тофиловић, као и Славиша Милинковић, за кога се тврди да је имао задатак да контактира особе које су ‘пале’ са дрогом произведеном на „Јовањици“ и убеђује их да на било који начин не угрозе групу. Сви оптужени су одбили да изнесу одбране.

Неки потези тужиоца, међутим, нису потпуно јасни.

Истрага како је Колувија дошао до полицијских таблица водила је ка Дијани Хркаловић – члан њеног обезбеђења и возач их је задужио у МУП-у, а њен асистент Радосављевић их је предао власнику плантаже марихуане, како је утврдило тужилаштво. Тужилац, ипак, није ни саслушао Хркаловић. У оптужници није објашњено ни зашто сви чланови интернет групе „Савет за безбедност“ нису оптужени, попут сувласника „Јовањице“ Александра Анђића и запосленог Горана Шевића. Утврђено је и да је бивши начелник Службе за специјалне истражне методе МУП-а, Дејан Миленковић, дао информацију Колувијиним сарадницима да их полиција не снима дроновима, али се у овом случају појављује као сведок. Сведочио је и полицајац Марко Раичевић који је са Колувијом путовао на Хиландар и коме је власник „Јовањице” помогао да реши проблем који је имао са паркинг местом. 

Из порука које је тужилаштво сакупило јасно је да је Колувија издавао наређења полицајцима и агентима. Начин на који су се међусобно називали одаје утисак да су били блиски. Колувија је Бојовића ословио са „Бато злато”, Кендију са „Кенџа”, а Тошић и Колувија су се међусобно називали „Бато.”

Из порука које је тужилаштво сакупило јасно је да је Колувија издавао наређења полицајцима и агентима. Начин на који су се међусобно називали одаје утисак да су били блиски. Колувија је Бојовића ословио са „Бато злато”, Кендију са „Кенџа”, а Тошић и Колувија су се међусобно називали „Бато.”

Тужилац је дошао и до доказа да су оптужени добијали новац од Колувије. 

Полицајцу Бојовићу је компанија „Јовањица” током 2019. године исплатила на рачун мало преко милион динара (око 8,5 хиљада евра). Кендији и његовом сину Колувија је исплатио 1.700 евра. Тошића је Колувија исплаћивао преко свог возача, а у једној ситуацији му је новац однео у канцеларије БИА-е, тврди тужилаштво. Код другог ухапшеног припадника БИА-е, Радосављевића, у стану је пронађено више од 40.000 евра у разним валутама, али није утврђено порекло овог новца. Полиција је код Радосављевића пронашла и близу 5 грама кокаина и пиштољ за који није имао дозволу, па ће му се и за то судити. 

Тужилаштво тврди да је Колувија једном приликом агенту БИА-е Тошићу доставио чак мало више од пола килограма марихуане.

Кључне доказе тужилац Дрецун прибавио је из апликације за тајну комуникацију „Разговор“ коју су специјално за Колувију направили програмери које је ангажовао. Они, међутим, нису урадили добар посао.

„Ради се или о незавршеној или о неадекватно написаној апликацији”, наводи се у оптужници. „Начин на који су подаци ускладиштени у базу података показује да над подацима није извршена никаква енкрипција (закључавање).”  

КРИК у наставку објављује цитате ових разговора, као и сведочења људи из полиције и БИА-е који су били у контакту са својим оптуженим колегама, давали им одређене информације, али и познавали и самог Колувију и виђали се са њим.

Колувијина лажна полицијска значка, израђена по узору на значку полицајца Радована Бојовића (фото: МУП)

„Важно је да будемо корак испред”

Тошић је, како тврди тужилаштво, проверавао ко су људи које Колувија жели да запосли на имању, власнике аутомобила за које је Колувија сумњао да га прате, као и људе са којима жели да се сретне. Овај припадник тајне службе је користећи налог БИА-е приступао подацима у полицијској бази и затим их достављао власнику „Јовањице”.

„Увек имамо идентификацију људи, што је јако важно да будемо корак испред”, написао је Тошић Колувији. 

„Не делује ми ништа опасно. Мислим да са њим може да се разговара”, обавестио га је једном о човеку са којим је Колувија очигледно желео да се састане.

Тошић је посећивао имање марихуане, а тужилаштво тврди да је једном приликом чак од Колувије преузео дрогу.

„Бато, сутра ујутру ако желиш и када желиш сутра са Кнауфом?”, питао га је Колувија. Тошић је одговорио: „Може касније са Кнауфом?”, а Колувија потврдио: „ОК. 0,6 за сада”. Упоредо је Колувију сарадник са имања известио да „0,6 има од ММ, ОГ, ГГ. То ћемо им упаковати тако како има, за пробу.”

Тужилац Дрецун је растумачио ове поруке у оптужници: „Сорте које су означене уз количину 0,6, односно 600 грама, су опојна дрога (брендови марихуане) – Минт Милано, ОГ Кусх и Горила Глу”.

Иако је Колувија, према оптужници, израдио савршен систем, често је било напето. У тим ситуацијама Колувија је највише тражио помоћ својих оптужених сарадника из безбедносних структура, а посебно када су хапшени дилери дроге, за које тужилац тврди да су радили за њега. 

„Морамо се смртно заклети на верност”

Велики шок за групу десио се када је у јуну 2019. ухапшен Миодраг Познан звани Столар, на граничном прелазу Прешево са око 30 килограма марихуане. „Може се тврдити да је дрога канабис пронађена у возилу којим је управљао Познан била под контролом Колувије, односно да потиче из производних погона ‘Јовањице’”, наводи тужилац Дрецун.

Постојала је велика бојазан да Познан може да проговори и открије ко су организатори групе. Неки из тима су, судећи по порукама, тада изгубили живце.

Колувијин сарадник Милинковић, након што је посетио Столара у притвору, обавестио је Колувију: „Били смо код њега… Види да га извучемо како тако јер је ситуација јако лоша. Отказао је јуче пуномоћја оба адвоката.”

„Морамо направити озбиљан обруч око нас и смртно се заклети на верност и оданост. Треба бити спреман на све недаће, показати зубе, тамо где треба сваког ко превари – убити говно”, написао је Милинковић Колувији када су дискутовали о случају Столара. Шеф је одговорио: „Да. Ово је озбиљна школа.”

Хапшење Столара направило је Колувији проблеме и у приватном животу.

„Ова моја (супруга) полудела. Морао сам се вратити кући. Тражи развод брака. Једва сам је смирио”, пожалио се Колувија Тошићу. „Причали јој за Столара, будале, и она се усрала за себе и дете. Тражила да живим свој живот далеко од њих.”

Судећи по порукама, Столар ипак није открио за кога је шверцовао марихуану.

„Био Славче код Столара. Ни са ким није причао. Чисто да знаш”, обавестио је Колувија Тошића.

Столар је у септембру 2019. године осуђен на шест година затвора, а власник „Јовањице” је, како се наводи у оптужници, лично покушао да утиче да се ова пресуда укине.

За овај одлазак, Колувија је добио и специјалне таблице које полиција користи током праћења и које је требало да му омогуће да незапажено отпутује до Ниша. Таблице је обезбедио Радосављевић који му је, када је кренуо на пут, написао: „Бато када идете доле? (…) Је л’ сте ставили оне таблице бар?”, а овај му одговорио: „Да, ставили смо таблице.”

„У суботу идем са Совом до тих у Ниш. Не вреди, морам ја лично. Не може без пара. Упорно им говорим то,” написао је Колувија Тошићу. Сова из разговора је Саша Вујисић, припадник Војнообавештајне агенције (ВОА), који је за ову операцију Колувији израдио лажно решење у којем је власник плантаже марихуане представљен као потпуковник ове војне агенције.

За овај одлазак, Колувија је добио и специјалне таблице које полиција користи током праћења и које је требало да му омогуће да незапажено отпутује до Ниша. Таблице је обезбедио Радосављевић који му је, када је кренуо на пут, написао: „Бато када идете доле? (…) Је л’ сте ставили оне таблице бар?”, а овај му одговорио: „Да, ставили смо таблице.” 

Тужилаштво је утврдило да је таблице 2017. године задужио полицајац Мирко Вранић, који је у то време радио за Дијану Хркаловић у Управи криминалистичке полиције, као њено обезбеђење и возач. Он је саслушан као сведок. „Упитан да ли му је она рекла да потпише реверс, сведок Вранић је изјавио да није, да је самовољно потписао“, пише у оптужници. Таблице су стајале у орману, а Вранић је рекао да је Радосављевић био асистент Хркаловићке, али да га никада није видео у просторији у којој је био орман, као и да је у ту канцеларију могао да уђе било ко јер су кључеви стајали на пријавници. 

Након што се ситуација око Столара смирила, појавио се нови проблем. Хапшење Драгана Милошевића у Београду у октобру 2019. веома је забринуло Колувију јер је постојала шанса да се на заплењеној дроги налази ДНК његовог сарадника Стевана Холића, према наводима у оптужници.

„Што не носи рукавице?”

Колувија је послао линк за вест о хапшењу Милошевића са Курир-овог сајта полицајцу Бојовићу и агенту Тошићу. 

„Мало сам се распитивао за онај догађај”, известио га је Бојовић, за кога тужилаштво каже да је био задужен да врбује полицајце. „То је одрадио један Владица из Четвртог (одељење полиције) са три клинца нова. Бата што је пао се бранио ћутањем, а да ли је ван записника лајао њима могу тек у среду видети, јер се човек који је добар са Владицом враћа у среду на посао.”

„Треба то пратити. Могуће да је ДНК од оног Стеве (Холића) ту”, рекао му је Колувија, на шта је Бојовић одговорио: „Уф, није баш похвално. Што не носи рукавице?”

„Носе, али ко зна. И увек пребришу детерџентом”, објашњава му Колувија, а Бојовић констатује: „Остане длака, дешава се.”

Касније га је Бојовић обавестио да ДНК трагови тек треба да буду идентификовани и посаветовао га: „Ваљало би да С мало одмори.. Изрокадирај, опреза ради, тамо неко време, испремештај их.”

Колувија је затим наговарао полицајца Бојића да подмити људе који раде у лабораторији, види се у порукама.

„Је л’ можемо платити да замене тај ДНК који је нађен? Чуо сам да ови у лабораторији то раде. У зависности од дела, од 2.000 до 5.000 евра наплаћују.” Полицајац га је у наредној комуникацији обавестио да „оно није изводљиво.” 

Сведок Ненад Николић који ради у МУП-у као форензички техничар за вештачење возила потврдио је да се Бојовић распитивао код њега о „манипулацијама биолошким траговима”.

Док се бринуо шта ће бити са ДНК траговима, Колувија је приметио нову, мистериознију претњу како се надвија над њим – дронови су се појавили надомак „Јовањице”.

„Не уноси агресију. Радиш здраву системску причу”

Након што је приметио да му неко надгледа имање, агент БИА-е Радосављевић се за Колувију распитао да ли га то полиција шпијунира. Одговор који је добио од Дејана Миленковића, начелника Службе за специјалне истражне методе, био је негативан.

„Каже глупост, да није то радио никад ноћу. И није за викенд имао ангажовања за то. И увек се ради на већој висини”, известио је Радосављевић о свом сусрету са Миленковићем.

То није смирило Колувију. Рекао је Милинковићу: „Три пута сам видео дрон. Тако да ја мислим да они гледају потенцијално две ствари. Прва: је л’ има биљака у пластенику. Да виде кад смо побрали да би имали шта да украду. Друга: распоред чувара и када праве кругове.” 

Јавио се и Тошићу: „Бато. Поново дрон виђен ноћу пре неки дан. Можда и тебе будем замолио да ових дана са нама дежураш. Хоћемо да њих похапсимо. Изгледа да се неко спрема да нас опљачка.”

„Не брини. Узимам боловање ако треба. Наравно”, одговорио је агент БИА-е.

„Немој да ти уносе агресивну атмосферу у смислу борбе и насиља, јер радиш здраву системску причу… Овде можеш само два непријатеља да имаш, а то су службе, за које се боримо да им докажемо да си велики пријатељ. И конкуренција – коју тренутно немаш,” писао му је агент БИА-е

Тошић је посетио имање и обавестио Колувију да све изгледа у реду. Колувија га је тада питао: „Је л’ имаш пиштољ?” 

„Ма дај, бато, шта ће ми. Нисмо у рату. Ако непријатеље прво нађемо, онда ћемо сести да видимо како ћемо се њих решити”, покушао је да га смири Тошић у порукама. 

„Немој да ти уносе агресивну атмосферу у смислу борбе и насиља, јер радиш здраву системску причу… Овде можеш само два непријатеља да имаш, а то су службе, за које се боримо да им докажемо да си велики пријатељ. И конкуренција – коју тренутно немаш,” писао му је агент БИА-е.

Колувија му је објаснио да је забринут због ствари које су му се десиле у прошлости.

„Није мени да будем агресиван, него желим људе да заштитим. Пре 8 година су ми повезали и тукли људе, а после пријавили мурији, ја не знам колико времена имам!”

Тужилаштво у оптужници тврди да Колувија овде говори о полицијској акцији „Цепелин”, која се одиграла 2012. године када је полиција пронашла плантажу марихуане и ухапсила пет особа у београдском насељу Миријево. Лабораторију је, како се сумња, држао Колувијин кум.

За разлику од Тошића, други се нису толико трудили да смире Колувију.

„Није МУП, није БИА, значи да неко спрема нешто. Понеси утоку да се провозамо до имања”, позвао је Колувија полицајца Бојовића, а овај одговорио: „Важи, носим је увек.”

Кендија је припремио јаче наоружање. „Кенџа ће сада да подели пумпарице и хеклере”, обавестио је Колувија свог сарадника Мрђу.

„Поздрав, сутра око 16х долазе из САЈ-а (Специјална антитерористичка јединица) са дроном. Да видимо како то изгледа када нападају и одакле све то могу”, обавестио је Колувија све у групи да организују вежбу.

Нису ни стигли да открију ко шаље дронове, а Колувија је ухапшен 13. новембра 2019. године. Чланови групе „Савет за безбедност” покушали су да га спасу, али без успеха.

„What’s the name of the game?”

Колувија је ухапшен након што га је полиција зауставила у „ауди а8“ којим је аутопутем јурио ка Нишу. 

Полицајци су били у „цивилним“ аутомобилима и када су га зауставили, како су испричали тужиоцу, Колувија им је показао полицијску легитимацију и представио се као њихов „колега“, рекавши да ради у кабинету министра. 

Инспектор Слободан Миленковић, који је водио акцију, одмах је посумњао да је легитимација фалсификат јер је знао да је Колувија продавац дроге, казао је у тужилаштву. Полицајци су Колувију довезли прво у Београд, па затим на његово имање. 

„Када су ушли у просторије ’Јовањице’ наишли су на нешто што није виђено у целој Европи – фабрика марихуане на 12 хектара са најсавременијом опремом која може да постоји у овом тренутку“, испричао је Миленковић тужиоцу оно што су његове колеге тамо виделе. 

Док се Колувија налазио у рукама полиције, његови сарадници из полиције и БИА-е последњи пут су се нашли на групи „Савет за безбедност”.

„Чланови групе ‘Савет за безбедност’, у оквиру апликације ‘Разговор’, су коментарисали (…) начин како да изврше утицај на полицијске службенике и тужилаштво у коју сврху су истог дана договорили  састанак у ресторану”, пише у оптужници.

Шевић је у групи написао: „What’s the name of the game (фраза на енглеском, која значи „Шта нам је главни циљ”)? Дођите на кафу у Јужни булевар, ресторан ‘Булевар’?”

„Треба видети ко је издао налог за претрес и то хитно. Да се провери одакле ветар дува”, Кендија је одговорио и додао: „Ја сам у ‘Булевару’.”

Обавестио је чланове групе да је полиција „ушла доле” мислећи на подземне просторије „Јовањице” где се гајила марихуана. Инспектора Миленковића, који је водио акцију, назвао је „Луди Сентић”. Миленковић је син Сенте Миленковића, полицијског генерала и телохранитеља бившег председника Србије Слободана Милошевића.

Из разговора се види да су их бринули и новинари.

„Медији су сада најважнији, да не оде (вест о хапшењу). Војне службе и БИА могу да стопирају медије,” рекао је Бојовић. 

Обавестио је чланове групе да је полиција „ушла доле” мислећи на подземне просторије „Јовањице” где се гајила марихуана. Инспектора Миленковића, који је водио акцију, назвао је „Луди Сентић”. Миленковић је син Сенте Миленковића, полицијског генерала и телохранитеља бившег председника Србије Слободана Милошевића.

Кендија и Тошић су отишли на имање „Јовањице” док га је полиција претресала. Кендија је полицајцима рекао да је у сродству са Колувијом и да је дошао да провери да ли му је брат ухапшен. Тошић је полицији испричао да има однос службеног типа са Колувијом, али није изнео детаље и замолио их да та информација не изађе у медије.

Министар полиције Небојша Стефановић у почетку је крио овај случај од јавности. Стефановић, који се иначе хвалио и ситним запленама дроге, данима се није огласио о проналаску чак 1,6 тона марихуане на имању „Јовањице”.

Након што су медији неколико дана извештавали о упаду полиције на имање и иступања опозиционог народног посланика Мирослава Алексића, министар полиције је коначно организовао конференцију за новинаре на којој је потврдио хапшења и заплене у „Јовањици”. 

Тада је било јасно да Колувија не може да се извуче.

Сем њега, ухапшено је више његових сарадника који су оптужени да су гајили марихуану на имању, а затим и група полицајаца и агента који су га штитили. Нису, ипак, ухапшени сви чланови групе „Савет за безбедност”, нити сви полицајци који су достављали информације. Тужилац Дрецун у оптужници није објаснио због чега против њих није покренут поступак.  

„Сарађује са свим службама безбедности”

Ови појединци који су сарађивали са Колувијом, били укључени у обезбеђење „Јовањице”, па чак и достављали информације из полиције, у оптужници се појављују као сведоци. 

Горан Шевић био је део групе „Савет за безбедност” у апликацији „Разговор”. Тужиоцу је рекао да је био ангажован као консултант и да је његов задатак био да уведе систем менаџмента квалитета у „Јовањицу”. 

Његова преписка са Колувијом и другим оптуженима, међутим, открива да је имао другачију улогу и да се бавио и безбедношћу имања на коме се гајила марихуана. Био је упућен у све што се на тој групи договарало.

„Треба да набавимо веће уређаје за уништавање докумената, да почињемо са праксом уништавања пре бацања, а касније сагоревања у котловима”, једна је од његових порука у групи „Савет за безбедност”. 

„Кенџа вечерас извршио инспекцијски надзор на имању, презадовољан како су реаговали, покушао је да их изненади, није обавестио ни Алена (власника фирме „Ронин” која је обезбеђивала „Јовањицу”), каже реаговали по правилу службе”, обавестио је једном приликом Колувију. 

У тужилаштву је тврдио да Кендија није био на платном списку „Јовањице” и да је његова улога била саветодавна и то у области безбедности. Новац из поруке, како каже, није била исплата Кендији, већ враћање дуга који је Колувија имао према његовом оцу

Тужиоцу је понудио објашњење да се ове поруке нису односиле на „Јовањицу”, те да није у питању прави „инспекцијски надзор”, већ да је Кендија желео да помогне свом рођаку Колувији и провери како му ради „посада”. 

Из порука које је слао и добијао у апликацији „Разговор” види се да је водио рачуна и о новцу. 

„Подсетник за ‘Ронин’ 9.100 еура и то: 4.070 Ален, 2.000 професори, 1.700 Кенџа, 1.000 ја, 0.330 Мира и Душан”, порука је коју је послао Колувији. 

У тужилаштву је тврдио да Кендија није био на платном списку „Јовањице” и да је његова улога била саветодавна и то у области безбедности. Новац из поруке, како каже, није била исплата Кендији, већ враћање дуга који је Колувија имао према његовом оцу.

Шевић је саставио изјаву о чувању тајности података коју су потписивали сви који долазе на имање, „да знају да не треба да причају о томе шта се производи”, испричао је

Да је Шевић био задужен за безбедност „Јовањице” потврдио је и Аленко Лазов, власник фирме „Ронин елите сецуритy” која је обезбеђивала имање. 

Лазов, иначе бивши припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), рекао је да је договор био такав да његови запослени обилазе имање и контролишу ко на њега улази, али не и да улазе у објекте. Шевић је саставио изјаву о чувању тајности података коју су потписивали сви који долазе на имање, „да знају да не треба да причају о томе шта се производи”, испричао је. Лазов је рекао и да његови радници нису имали „дуге цеви”, пушке и аутоматско оружје, јер то није дозвољено законом и није могао да објасни откуд људи са таквим оружјем на имању, а што се види на снимцима направљеним у данима пред упад полиције на имање.

Као сведок је завршио и Дејан Миленковић, бивши начелник Службе за специјалне истражне методе УКП-а, иако се из порука види да је познавао Колувију, чак је и дао информацију о дроновима Колувијиним сарадницима. 

Миленковић је био у контакту са оптуженим Радосављевићем, агентом БИА-е који је био премештен у полицију. Средином 2019. године Радосављевић га је упознао са Колувијом рекавши да он може много да му помогне у вези са Северном Македонијом, будући да се Миленковић бави пословима националне безбедности, а Колувија „сарађује са свим службама безбедности”, како је полицајац објаснио у сведочењу. 

„(Миленковић) је Колувију упознао у просторијама Службе у Улици кнеза Милоша, сусрет је трајао јако кратко 2-3 минута, будући да је био у гужви, те нису стигли ни да поразговарају на тему Северне Македоније”, препричано је његово сведочење у оптужници. 

Миленковић је испричао да је са Радосављевићем комуницирао ретко и искључиво пословно. 

Према порукама, агент БИА-е је овог полицајца питао за дронове који су бринули Колувију. 

„Је л’ си ти избацио дрон можда петак на суботу ноћ, баш ми је битан тај инфо”, била је порука коју му је послао Радосављевић. „Не брате нису моји дронови, сви имамо, да имају замену”, био је одговор Миленковића.

Другари са Хиландара

Припадник Службе за криминалистичко-обавештајне послове Марко Раичевић Колувију је упознао у мало другачијим околностима – спојила их је вера. 

Први пут су се срели пре шест година у кафићу у Улици Страхињића Бана где су седели, како је казао Раичевић, пријатељи са Хиландара, односно људи са којима иде на Свету Гору. Међу њима је био и Колувија.

Колувија је понудио да му помогне да „добије паркинг простор” и спојио га са војним обавештајцем Вујисићем, преко кога је упознао и агента БИА-е Тошића. Заузврат, тврди, Колувија није ништа тражио. 

Раичевић је познавао још оптужених, између осталог, полицајца Бојовића, Милинковића, Колувијиног кума Сергеја Мрђу. Сви су заједно путовали на Свету Гору у јануару 2019. године. 

„Колувија га није звао да иду на Хиландар, већ га је звао Тошић или Вујисић, на шта је он пристао јер је много пута био на Хиландару и прихватао је увек позиве да поново иде. Колувија им се придружио у Македонији где их је сачекао, ту су боравили две ноћи и обилазили су винарију”, препричао је тужилац Раичевићево сведочење. На том путовању са њима је био и свештеник, отац Серафим – који је, иначе, такође комуницирао са Колувијом преко специјалног телефона и апликације „Разговор”. 

„Ја сам хришћанин, свима опраштам”

Колувија је у овом случају, оптужнице подигнуте против њега и обавештајаца, одбио да изнесе одбрану.

Он је оптужио полицију да је након што га је ухапсила, његове биљке продала, а затим на имању узгајила марихуану, односно биљке са већим процентом психоактивне суспстанце ТХЦ-ом од дозвољеног

У другом случају, где му се суди да је гајио марихуану, детаљно се бранио. На суду је Колувија одбацио оптужбе тврдећи да је на имању гајио индустријску конопљу, која је дозвољена за гајење. 

Он је оптужио полицију да је након што га је ухапсила, његове биљке продала, а затим на имању узгајила марихуану, односно биљке са већим процентом психоактивне суспстанце ТХЦ-ом од дозвољеног.

„Они су без проблема производили марихуану, да бисмо ми сада изгледали као криминалци”, рекао је.

Колувија је изнео теорију да је његово хапшење део шире завере, иза које стоје амерички произвођачи индустријске конопље који су га, како тврди, узели на зуб јер се супротставио њиховој идеји да преузму контролу над тржиштем у Европи. Навео је и да је његово хапшење удар на безбедност државе.

„Постоји циљ да се дезавуишу наше службе безбедности”, казао је.

Он је испричао и да му је инспектор понудио да оптужи Андреја Вучића, брата председника државе Александра Вучића, као и контроверзног бизнисмена са Косова Звонка Веселиновића.

„Објаснио ми је како сам ја у проблему. Постоји само једна шанса да се извучем, а то је да почнем да радим за њих и да откријем ко је већи од мене”, тврди Колувија. „Рекао ми је да зна да сам ја производио расад за Андреја Вучића и Звонка Веселиновића и да потпишем тужиоцу за то.”  

Колувија је казао да је одбио понуђени договор, а да је полицајцима опростио све намештаљке.

„Ја сам хришћанин, свима опраштам, нисам љут ни на кога, не љутим се, али очито је да су они били брзоплети. (…) Најтеже ми пада, овде ми ово раде припадници мог народа, али ја га и даље волим.“

Лажно решење ВОА

Вујисић је Колувији набавио кожну фасциклу са натписом „Војнообавештајна агенција” и решење којим је наводно директор ове агенције Зоран Стојковић Колувију као потпуковника ВОА овластио да обавља задатке који се тичу активности везаних за сарадника Миодрага Познана, пише у оптужници. Да је реч о фалсификованом документу тужиоцу Дрецуну потврдио је и сведок Марко Марковић који је Вујисићу био надређени. Он је казао да је Вујисић имао приступ печату који је на спорном документу и рекао да ни Колувија ни Познан нису били заведени као сведоци у неком предмету код њих.

Шта је сада сведочио Столар

Тужилаштво је у јуну прошле године саслушало Столара. Потврдио је да га је Милинковић посетио више пута у пртивору, али је рекао да није вршио притисак на њега, већ му је помогао око адвоката и тешио га да ће све бити у реду. Милинковића, како каже, познаје 15 година и он му је нашао посао на „Јовањици” – за коју је правио намештај. Камион у коме је била дрога, како је испричао, дао му је човек са надимком Пиле кога је упознао преко „Јовањице” и виђао га у друштву људи који тамо раде. На једном ручку који је био организован у ресторану „Дурмитор” међу 15-ак особа био и Колувија, сведочио је Познан рекавши да је тада са Пилетом договорио посао око превоза дроге преко границе и од њега добио телефон за комуникацију који је описао као „нормалан, са три шифре”.

Удео ТХЦ-а

Николић је испричао и да га је након хапшења Колувије у новембру 2019. позвао Бојовић и питао колика је дозвољена вредност ТХЦ-а, да ли може да дође до грешке у налазима испитивања и да ли су они поуздани. Одбрана Колувије на суду заснива се управо на томе да су на „Јовањици” гајене биљке које су дозвољене и које садрже дозвољене вредности ТХЦ-а.

Састанак у СИВ-у

Још један истакнути представник Министарства унутрашњих послова (МУП) који је имао контакт са Колувијом је државни секретар Милосав Миличковић. Раније је откривено да је имао састанак са Колувијом у свом кабинету, у згради СИВ-а, 2016. године. Он се, међутим, у овој оптужници не спомиње. Колувија је на суђењу рекао да је преко Миличковића покушао да направи сарадњу са МУП-ом да полиција контролише биљке које производи. „Он ми је рекао да му пошаљем допис у којем треба да опишем шта желим да радим. Није ми одговорио на допис”, тврди Колувија.

Садашњи министар полиције на имању „Јовањице”

Колувијино имање посећивао је и садашњи министар полиције Александар Вулин, у време када је био министар за рад. Сем њега, током 2015. и 2016. године, имање „Јовањице” посетили су и Драган Сикимић, данас директор Агенције за спречавање корупције и Зоран Бабић, бивши директор „Коридора Србије”. Најчешће је у друштву Колувије виђан Драгомир Петронијевић, члан већа Града Београда и члан главног и извршног одбора СНС-а. Колувија је путовао на Косово 2018. године заједно са сарадницима Марка Ђурића, бившег директора Канцеларије за Косово и Метохију.

Пишу: Стеван Дојчиновић, Бојана Јовановић и Сара Смоловић