Većina Holanđana smatra da je EU dovoljno velika

(Danas, 13.6.2010)

Hag - Tek okončani izbori u Holandiji nisu važni samo zbog toga što su nastavak unutrašnje drame Holandije, nego još više zbog toga što su to prvi izbori u jednoj zemlji evrozone nakon izbijanja finasijske krize i što mogu da ukažu u kom pravcu će se razvijati evropska scena u budućnosti, zavisno od toga koliko dugo će trajati kriza evra. Nakon ovih izbora u nedelju 13. juna slede izbori u Belgiji, potencijalno sa još „eksplozivnijim“ rezultatom od holandskih.

Izbori u Holandiji pokazali su, na jednoj strani, značajni rast desničarskog raspoložanja u zemlji, viši nego što je to iko očekivao pre izbora, ali i snaženje partija koje su izričito za proširenje Evropske unije.

Rezultati potvrđuju mišljenje dvojice politikologa, Bena Kruma sa Slobodnog univerziteta Amsterdam i Stina van Kesela sa Saseksa. Oni još od izbora za Evropski parlament prošle godine ukazuju na veliku polarizaciju holandskih birača, pošto su uspeh postigle partije koje su najviše „proevropske“, poput zelenih i D66, ali i one koje su najviše „antievropske“, poput Vildersovih slobodnjaka. Za njih pitanje daljeg proširenja EU ne igra glavnu, niti sasvim važnu ulogu u ovoj polarizaciji. Ona, prema njihovom mišljenju, potiče od domaćih pitanja.

Muslimani kao top-tema

Pitanje o kojem se u sadašnjoj holandskoj političkoj debati najviše prećutkuje, a u stvari je najaktuelnije, jeste bez sumnje imigracija i integracija, pre svega muslimanske populacije u velikim gradovima. U tom smislu, uspeh „zelenih“ i D66 može se smatrati „progresivnim“ i „univerzalističkim“ odgovorom na kulturno - nacionalističku poziciju Slobodanjačke partije Gerta Vildersa.

Partija D66 ima turbulentnu istoriju i posle velikog pada, ponovo se vraća na političku scenu. Njen lider je Aleksandar Pehtold, kojeg je ranije štampa proglasila vođom opozicije. Ova partija se zalaže za federalnu Evropu, više evropske saradnje u problemima životne sredine, emigrantskoj politici i spoljnoj politici. Slogan partije „Evropa nije problem, već rešenje“. Istovremeno, Pehtold je jedan od nekoliko političara koji direktno kritikuje Vildersa, nazivajući njegove izjave rasističkim, što Vilders žučno odbija.

Pre ovih izbora i pored velikog uspeha na lokalnim izborima, mnogi su sumnjali da će Vildersova partija postati tako relevantna. Promena je bila uočljiva u trenutku kada su Vildersovi simpatizeri počeli javno da se izjašnjavaju da su njegove pristalice. Etablirane partije nisu imale odgovor, niti su bile sigurne kako da se bore sa populističkim izazovom koji obeležava holandsku politiku poslednjih godina. Ovako značajan porast uloge Slobodarske partije i Gerta Vildersa neki komentatori su nazvali tužnim uspehom.

Sve to razgrađuje holandsku participativnu demokratiju koja je stekla popularnost kao uspešan model liberalnog, harmoničnog i multikulturalnog društva. To je čuveni holandski „polder“ model, holandska verzija dostizanja saglasnosti posebno tokom poslednje dve decenije prošlog veka. Termin je brzo prihvaćen u mnogo širem kontekstu za slične slučajeve odlučivanja koji su tipično holandski. On se opisivao frazom pragmatičnog priznavanja pluralizma formi (pluriformnost) i „saradnjom uprkos razlikama“.

Fantastična statistika

Zvanična statistika Amsterdama je fantastična. Godine 1999. u njemu je 45 odsto stanovnika bilo stranog porekla. Ukoliko su predviđanja tačna, u 2015. njih će biti 52 odsto, a većina će biti muslimani.

Strahovi javnosti od islamskog fundamentalizma dostigli su opasan nivo nakon 11. septembra 2001. čemu su doprineli i ekonomski uslovi. Rast koji je u devedesetim iznosio četiri odsto, početkom 2000. sasvim je zaustavljen. U toj klimi preispitivanja, sumnji i zabrinutosti, strastveni predavač sociologije i kolumnista Pim Fortejn za kratko vreme postao je veoma poznat tokom 2001. i 2002. On je islam nazvao nazadnom kulturom, a nastupajući na TV rekao je da muslimani u Holandiji moraju da prihvate da žive zajedno sa Holanđanima, a ako neće, onda moraju da napuste zemlju. On je bio taj koji je formulisao emigraciju kao najveću pretnju holandskom stilu života. Njegova kritika direktno je osporila holandsku „konsenzus demokratiju“. Ubijen je 2. maja 2002. samo devet dana pre nego što je njegova „Pim Fortejn lista“ postala druga najjača snaga u zemlji. Fortejna je ubio Volkert van en Graf, aktivista pokreta za zaštitu životinja. To je bilo prvo političko ubistvo u Holandiji za 350 godina koje je iz temelja uzdrmalo holandsko društvo i holandsku politiku.

Pim Fortejn nije bio usamljen u svojoj kritici islama. Ajan Hirsi Ali, žena iz Somalije muslimanskog porekla pojavila se kao veliki kritičar islama i posebno položaja žena u njemu. Objavila je mnogo novinskih članaka izazivajući kontraverzne reakcije. Izabrana je za člana Parlamenta na listi Vildersove partije, a na neki način bila je upletena u drugi slučaj ubistva koje je ostavilo dubok trag u holandskom društvu. Ajan Hirsi Ali napisala je scenario i dala svoj glas za kratki film koji je režirao Teo van Gog, u kojem je izložena kritika položaja žena u islamskim društvima. Film je emitovan 29. avgusta 2004. a van Gog je ubijen 2. novembra 2004. na amsterdamskoj ulici.

„Islam je Trojanski konj u Evropi. Ako sada ne zaustavimo islamizaciju, Evroarabija i Holandarabija su samo pitanje vremena. Pre jednog veka u Holandiji je bilo samo 50 Muslimana. Danas ih je milion. Gde će to da se završi? Mi idemo ka kraju evropske i holandske civilizacije kakve poznajemo“, rekao je Vilders u parlamentu 6. septembra 2006, da bi godinu dana kasnije uporedio Koran sa Hitlerovim Majn Kamfom. Danas on govori: „Ne mrzim muslimane, već islam“.

NeprevaziĐena kulturna borba

Teško je reći kakvu će poziciju Vilders imati vlada prema širenju Evropske unije, jer to zavisi od toga ko će biti u vladi. Postoje mogućnosti kako za desnu, tako i za levičarsku vladu. U prvoj bi sedeli desni liberali, demohrišćani i slobodnjaci, ojačani jednom manjom partijom, ali to bi bila većina od samo jednog glasa u Parlamentu. Vilders nije samo protiv daljeg proširenja Evropske unije. On je za njeno smanjivanje, pa je prošle godine u julu predložio da Bugarska i Rumunija napuste Evropsku uniju. „Moja partija je glasala protiv ratifikacije ugovora sa Bugarskom i Rumunijom. Ja mislim da one uopšte nisu spremne, ali da su i veoma korumpirane“, rekao je Vilders.

Druga koalicija bila bi mešovita i u njoj bi se našle socijaldemokrate, desni liberali, zeleni i levi liberali koja bi imali komotnu većinu, ali bi levičarske partije bile snažniji deo te koalicije. Budući da su one naklonjene daljem širenju Evropske unije, mogao bi se očekivati otvoreniji pristup nove vlade. Dosadašnja vlada bila je veoma striktna kada je reč o proširenju Evropske unije.

Sva istraživanja ukazuju da Holanđani veliku važnost daju striktnom poštovanju kriterijuma za prijem, da se skoro polovina zalaže za dodatne kriterijume, da nema spremnosti da se prihvate zemlje koje ne ispune kriterijume i smatraju da je Evropska unija već dovoljno velika. Sve ovo našlo je izraz u zvaničnim dokumentima holandskog Ministartsva spoljnih poslova.

Prema istraživanju Evrobarometra o budućnosti Evrope koje je sprovedeno 2006. oko 55 odsto Holanđana smatralo je proširenje u celini pozitivnim, dok je prosek u EU bio 61 odsto. Na pitanje o uticaju budućeg proširenja, 62 odsto Holanđana je smatralo da će ono da uveća probleme na tržištu radne snage, a njih 61 odsto da će da uveća uticaj EU u svetu.

U istom istraživanju iz 2008. za članstvo Srbije bilo je 44 odsto, a protiv 50 odsto, za Kosovo isto 44 odsto, ali tri odsto manje protiv nego za Srbiju, za BiH bilo je 49 odsto, protiv 45 odsto, za Albaniju 39, a protiv 53 odsto, za Hrvatsku 60, a protiv 34 odsto, Makedoniju 53 odsto za i 38 odsto protiv. Za Srbiju je to osetno poboljšanje u poređenju sa istraživanjem iz 2006. kada je za njen prijem u EU bilo svega 23 odsto Holanđana, a protiv 62 odsto.

Sve holandske vlade novijeg datuma imale su pred sobom neko pitanje povezano sa „kulturnom borbom“: rat u Avganistanu, rat u Iraku, unutrašnja integracija, tako da ne bi trebalo sumnjati da će i naredna vlada, bez obzira bila manjinska, kako se takođe kalkuliše, ili sastavljena od četiri partije, što je verovatnije, pred sobom imati pitanja za koje se smatralo da ih je ovo društvo već odavno prevazišlo.

Strogo prema Balkanu

U dokumentu holandskog Ministarstva spoljnih poslova iz 2009. izričito se navodi da kandidatura za članstvo iz zemalja Zapadnog Balkana može da se razmatra samo posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i njegove dobre primene u praksi. Ovo je potrebno da bi se „sprečilo da bilo koja od tih zemalja prerano podnese kandidaturu“. Ovo je bio i svojevrsni odgovor na najave koje su stizale iz nekih od tih zemalja da će podneti kandidaturu čak i ako nije potpisan, niti primenjivan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Najbrojniji Bošnjaci

U Holandiji ima oko 16 500 „prve“ i „druge“ generacije emigranata srpskog porekla, što je više od svih drugih bivših jugoslovenskih republika pojedinačno, osim Bosne i Hercegovine. Srbija je, posle Hrvatske, najveći holandski privredni partner od svih bivših jugoslovenskih republika, posle Hrvatske.

„Odbrana od islama“

„Mnogi naši građani doživljavaju islamizaciju. Ja mogu da kažem da im je dosta velova, burki, ritualnog klanja životinja, takozvane osvete iz časti, drečećih minareta, ženskog ponižavanja, operacija obnavljanja himena, zloupotrebe homoseksulaca, turskog i arapskog jezika u autobusima i tramvajima, halal mesa u prodavnicama, ispita šarije i ogromne zastupljenosti muslimana u kriminalu, uključujući marokanske ulične teroriste. Srećom, većina holandskih građana spoznala je ovu opasnost i doživljava islam kao pretnju našoj kulturi. Moja partija uzima te građana ozbiljno i želi da ih odbrani“, reči su Gerta Vildersa iz 2006.