Употреба војске у актуелном ванредном стању - мањак смисла, плана и оправдања

ВОЈСКА НА УЛИЦАМА У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА – НИШТА НЕУОБИЧАЈЕНО НИ НОВО, СВАКА ДРЖАВА ТО РАДИ, АЛИ НА ОСНОВУ УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ И РАЗРАЂЕНИХ ПЛАНОВА, УСТАВНИХ И ЗАКОНСКИХ ОВЛАШЋЕЊА И ПРОПИСА. НОРМАЛНА ЗЕМЉА – ДА, АЛИ НЕ И СРБИЈА У КОЈОЈ ЈЕ СВЕ ПОДРЕЂЕНО ВЛАСТИ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА, ПОГОТОВО КАД ТАЈ ЧОВЕК ИМА СВОЈЕ ПОЛТРОНЕ КОЈИ МУ СЕ ДИВЕ ДО БЕСКОНАЧНОСТИ. ДА СЕ НЕ БИ СМЕТНУЛО СА УМА – ДА СЕ КОРОНА ВИРУС ДЕСИО И У ВРЕМЕ ДОК ЈЕ БОРИС ТАДИЋ БИО ПРЕДСЕДНИК, НЕ БИ БИЛО НИМАЛО ДРУГАЧИЈЕ, МОЖДА БИ СЕ И ТАДА НЕКО ОД ЊЕГОВИХ УДВОРИЦА СЕТИО ДА ГА ПРОГЛАСИ ЗА "ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА"

Војска је изашла испред клиничких центара у Београду, Нишу и Новом Саду, има их и на улицама где углавном глуме манекене, очигледно по нечијој склоности ка маркетиншким потезима. Како је тим војницима у систему кад су ангажовани ад хок, то знају само они, а нико од њих не сме да поприча са новинарима јер су у страху од губитка посла или, у најмању руку, суспензије.

У Београду су на улицама припадници Петог батаљона Војне полиције и 72. батаљона Специјалне бригаде, чак и Криминалистичко-истражне групе (којима то свакако није посао), а који ни сами не знају шта им је задатак осим да патролирају центром као "манекени", да им се грађани диве због добре опреме, нових "херстал" пушака и наочара које изгледају као да су сунчане, а у ствари су за борбу (припадници 72. батаљона), или да дају информације грађанима у кругу Клиничког центра – где се која клиника налази, а првих дана ни сами нису знали где је која. Посао им је и да откривају и спречавају телевизијске екипе да снимају унутар круга Клиничког центра ако немају дозволу.

 ПОЛТРОНСТВО, ЗАНАТ НАЈСТАРИЈИ

Њихово ангажовање почело је када је "свекомандујући" председник СНС-а и Србије, Александар Вучић, најавио могућност ангажовања војске и објаснио да је за то потребно да министар одбране, након сагледавања стања, пошаље молбу "врховном команданту", тј. њему. То што ни у Уставу Србије, нити у изменама и допунама Закона о одбрани и о војсци, усвојеним крајем прошле године, нема одреднице "врховни командант", за Вучића и главног обожаваоца његовог лика и дела, министра одбране Александра Вулина, нема важности.

Та најава била је само окидач да Вулин, не часећи часа, малтене преко ноћи, са својим "стручњацима" направи безбедносну процену и онда, путем "кумовске" телевизије Пинк где гостује кад му се прохте и колико му се прохте, од председника Србије затражи да предузме све неопходне мере за заштиту становништва.

Докле иде полтронство, чак и у тако тешким ситуацијама као што је опасност од пандемије, говори и чињеница да Вулин у Закон у одбрани, члан 88, дописује одредницу "врховни командант", а истовремено крши закон јер не обавештава и заобилази председницу Владе, своју "шефицу" Ану Брнабић, којој је формално подређен. То да Вулин никада није поштовао субординацију у Влади, као ни Ана Брнабић, видљиво је одавно; случај вируса корона то је само додатно поткрепио.

Војска је изашла на улице, маркетинг је учинио своје, а онда је Вулин почео да шпарта широм Србије, да пред камерама Застава филма и уз преношење његових изјава преко сајта Министарства одбране неумерено, као никада до сада, изражава захвалност "врховном" за све и свашта, тако да је вероватно преузео примат над свим осталим који користе сваку прилику да се додворе Вучићу.

 У КОЛЕКТИВНИМ СПАВАОНИЦАМА

А како је војницима, како се превозе до посла у условима ванредног стања, кад је укинут прво међуградски, па потом градски превоз, нико не проговара. Јер, не треба заборавити да и у Петом батаљону Војне полиције у Београду и у 72. батаљону Специјалне бригаде у Панчеву доста људи путује из разних градова – Крагујевца, Смедерева, Шапца, Ваљева... Сличан је случај и са 63. падобранским батаљоном у Нишу и са четом Војне полиције у Новом Саду. Како ће ти људи доћи на посао, јер нема свако приватни аутомобил, а и ко има, питање је да ли има новац за гориво јер му се, одлуком надлежних у Министарству одбране, не рефундирају путни трошкови у целости, одговорне у Влади и Министарству није било брига.

Зато се и дешава да су касарне постале колективне спаваонице, упркос забрани да у затвореном простору може да борави највише пет људи, што је касније још редуковано. Док није донета уредба о затварању кафана и ресторана, била је одредба да на четири квадратна метра може да борави максимално један човек. "Нек вас пусте у спаваоницу касарне у Топчидеру, или оне у Панчеву, па да видите колико је људи тамо у једној просторији", указао је један револтирани војник.

Путовање међуградским јавним превозом из једног места у друго, некад и по више сати, није бољка само у београдским јединицама, тако је на нивоу целе Војске Србије. Према неким проценама, бар 70 одсто људи иде на посао на тај начин. На пример, у Краљево свакодневно путују из Рашке, Новог Пазара, Чачка, или у Ниш из Прокупља, Књажевца, Беле Паланке, у Врање из Ниша или Лесковца...

Што се Петог батаљона Војне полиције тиче, то је онај у који је пре око месец дана Вучић "ненајављено" бануо у посету. А колико је било ненајављено, довољна је илустрација да су га тамо дочекала већ спремна репортажна кола телевизије Пинк и новинари те телевизије, РТС-а и Танјуга, као и комплетан војни врх, предвођен начелником Генералштаба; и неизбежни Вулин, наравно. Вучић је тада "спонтано" појео са војницима пасуљ, причао и обећао брда и долине. Према изворима из те јединице, Вучићева посета није била случајна – неколико дана пре тога један број професионалних војника је дао отказ. Колико је посета имала ефекта – у наредних неколико дана опет су људи отишли. У обећања о већим платама и јефтиним становима су, изгледа, престали да верују.

Колико је ситуација у тој јединици драматична показује и њена попуњеност, која је далеко испод оптималне (не максималне), тако да су људи преоптерећени послом и дежурствима, али у ситуацији ванредног стања се не жале. Да стање није нормално, говори и одлука Министарства одбране да је у условима ванредног стања забрањен раскид уговора о раду. У преводу – не може се дати отказ, мора се остати у војсци.

(Време)