Slike sa Kosova - kako je Bojan Stojanović sreo Pitera Fejta

(Balkan magazin, 13.6.2013)

Posmatrajmo stvar na nivou fenomena, dakle ništa lično. Čovek o kojem se radi poslužiće samo kao figura za nešto što bi se moglo zvati beščašće, mada reč beščašće u sebi sadrži i reč čast, pa makar govorila i o njenom odsustvu – reč beščašće je svesna da čast postoji. U ovom slučaju, stvar ne deluje tako. Dakle, kao što reč nemoral jeste negacija postojećeg morala, a reč amoral odsustvo primisli o moralu, tako bi se ovo beščašće moglo nazvati i beslovesnošću.

Nekoliko reči pre početka

Pre nego se lati pera da piše tužbu, politički idiot imenom Bojan Stojanović alijas Teslica neka se raspita o značenju tog pojma. Naime, nije uvreda. On je samo politički beslovesan. A na važnom je mestu, u pogrešno vreme i, po svemu sudeći, svesti nema šta čini. Ako ima, onda ne znam kako se to zove. To jest, možda znam ali neću napisati.

Zanimljivo je da je tek sada, o letnjoj fiesti, počeo da napada medije i novinare i kleveće ih kako pišu naručene tekstove ne bi li zabavili publiku (ustvari, teško je parafrazirati tu izjavu) i ispljuvali nekog – a do sada se nikada nije žalio kada se o njemu pisalo. A pisalo se.

Zašto se do sada nije žalio, a sada mu smeta? Odgovor bi možda mogao da nam da njegov rođak, Veljko Odalović, čovek koji o Kosovu (i SPS) zna sve. Nije vreme za kopanje po tom kontejneru punom smeća koje su napravili. Vremena su gadna, pozicije nesigurne i na Kosovu i u Srbiji a SPS je, pored sve moći, u ne baš zavidnoj poziciji. Ali to je epilog.

Pre spuštanja zavese nevidljivi junak-žrtva objašnjava kako je neki Srbin iz sve snage učestvovao u etničkom čišćenju Srba u opštini Gračanica. Taj se junak-žrtva neće izražavati eufemizmima, nema razloga jer je ionako kraj drame – on neće reći „menjanje etničke strukture“, a čak ni to ne bi dovoljno politički korektno zvučalo. Kojim se korektnim rečima poslužiti kada je u pitanju zločin? Nema ih.

Prolog ili kako je sve počelo?

Stojanović, gradonačelnik Gračanice i član SLS (stranka tzv Tačijevih Srba), ušao je odavno u politiku. To jest u kriminal, ali preko politike. Zadesilo se tako, Slobodan Milošević, vladar Srbije i osnivač SPS imao je jednog državnog tužioca. I taj državni tužilac ima dva sina. Svakakvim su se poslovima bavili, ali za razliku od Teslice koji nije u tako dobrim uslovima rastao, pozavršavaše oni i neke škole i, uopšte, premda su i zatvorske kazne odležali, kada čovek priča sa njima klasna se razlika jasno raspoznaje. I uposle oni Teslicu, kažu, prvo kao neku vrstu potrčka. I kažu, nesposoban dozlaboga.

Privatnik

Formalno, od 1990. do 1997. gospodin je Teslica vlasnik neke firme „NVO kompanija“. Nigde ne piše čime se ovo preduzeće čudnog naziva bavilo. Teslica, u trenutku osnivanja preduzeća ima 19 godina. Sa 26 godina, već zreo čovek, postaje suvlasnik preduzeća „Rok Oil“ koje se, kako sam naziv kaže, bavi naftom. Ovom aktivnošću, kaže njegova zvanična biografija, on prestaje da se bavi 2003.  Negde tokom njegovog bavljenja privatnim biznisima za druge i pomalo za sebe, dolazi do sudskog procesa protiv njega, nakon čega se pominje izvesnih 20.000 maraka odštete i stvar biva zataškana.

Političar

Tri godine se odmara e da bi već 2006. ušao u Samostalnu liberalnu stranku. Godinu dana kasnije, postaje koordinator PTK (kosovska pošta) a već naredne godine, 2008, šef je poslaničke grupe u svojoj stranci. Zatim 2009. postaje predsednik Odbora za prava i interese zajednica i povratak.

Takođe 2009. postaje gradonačelnik opštine Gračanica. I ovde počinje vrtoglavi uspon ili sunovrat, već kako ko vidi dela ovog čoveka.

A onda je sreo tri veštice u šumi

U stvari, sreo je Pitera Fejta. Ali kako o tome nema pisanih tragova, sve je volšebno nestalo kada je Fejt napustio Kosovo – mislim da je mudrije pričati o tri veštice.

Neko proleće, 2010. godina je. Tri veštice u šumi poznate su po tome da nisu mnogo marile za Ahtisarijev plan, među moralno labilnima bile su rado viđeni gosti i mi smo ovde svedoci kako su one, večite kao Šekspir, mnogo bolje prošle na Kosovu nego u Magbetu gde su morale da se sastaju uz grom i munje; kad zamre graja, i krici ti;  kad boj dobijen il izgubljen bude – i tada da vabe jadnog Magbeta i šapuću: „Manji no Magbet, i veći; ne tako srećan, ipak srećniji; kralj ne, a život kraljevima daćeš ...“ Tako i Fejt. Da li ga je Teslica razumeo ili mu je reč „kralj“ pomutila razum, tek posle – koliko god ga tražio, nije mogao da ga nađe.

Novine pišu, obruč se steže, kralj Gračanice sve više sam. Bez podrške čak i Prištine koja je htela da se Ahtisarijev plan makar kako realizuje i bude vidljiv. Makar spolja.  

Prema Ahtisarijevom planu, najveća i najbitnija i najbogatija srpska opština na jugu Kosova je Gračanica. Pripala su joj sva sela okolo, putevi, imanja privatna i državna (srpska, nekadašnja, docnije privatizovana... a privatizacija je na Kosovu teška priča, i neka ostane samo na tome da je kriminalna i otimačka), pripalo joj je dakle nešto od čega se moglo napraviti ozbiljno srpsko uporište.

Gradonačelnik Gračanice, goreimenovani Bojan Stojanović – Teslica, neke 2009. piše sitnu knjigu o tome kako se ta zemlja ne sme prodavati. A onda dolazi kobno proleće 2010. i ideja da se počne sa prodajom Marigone. Šta je Marigona i zašto je važna? To je veliko naselje, gradić na ulazu u Gračanicu. Ima škole, igrališta, sportske terene. Ta zemlja je sada delom privatizovana i delom kupljena od strane Albanaca. Tada se radilo o nekih stotinjak izdatih građevinskih dozvola od strane gradonačelnika.

Tri su godine prošle i sada je brojka četvorocifrena. Dakle, o hiljadama je reč. Dodeljivane su građevinske dozvole Albancima u Čaglavici, Lapljem selu – gde imamo bizaran slučaj 34 objekta za koje je Teslica rekao da su to moteli. Dakle, Laplje selo će biti jedino selo na svetu sa 34 motela, sve jedan do drugog. Ako Teslica ne laže, a ja ne vidim što bi lagao.

Otkud Teslica u SLS?

Od adolescentskih dana prijatelj sa bitnim ljudima iz SPS, rođak SPS Odalovića (čoveka koji zna gde đavo spava), patriota dakle, kao svaki član SPS  - u šta smo se uverili posebno kada je Kosovo u pitanju – a onda, odjednom, SLS.

SLS je napravljen od strane NDI (Nacional Democratic Institute) kojom upravlja Medlin Olbrajt. S konca i konpca (SLS) skupljeni na jedno mesto, udenuti u kosovski sistem i tako oformljeni, za potrebe jednog vremena koje će istorija nazvati stvaranjem nezavisnog Kosova.

Tako je i glavom Hilari Klinton umela da poseti Gračanicu i hvali gradonačelnika Stojanovića kao dobar primer projekta da se od enklave napravi opština. Da se pokaže pokaže kako je plan tako dobro sklepan,  da brzinom svetlosti juri kroz kosovsku tminu kao najsavremeniji voz. Za to vreme gradonačelnik je prodavao - dodeljivao građeviske dozvole Albancima, Fejta su povukli, počele su da se šire neke priče o milionima koje su on i Stojanović uzimali kao provizije za te prodaje. Zima 2012 – 2013, Stojanović više nije na spisku zvanica na prijemima američke ambasade.

Pominje se neka suma od pet miliona evra za ovaj posao, pominje se Gračanica kao vlasništvo gospodina Teslice, nekakvi kafići preko puta manastira, veliki bazen na bregu s pogledom na brda i doline i Gračanicu – lep kao san. I neke apoteke se pominju. I neka NVO koja, navodno, pripada njegovom zameniku a koja je radila kampanju za vojsku Kosova.

Tužiće Prištinu, ako nađe pečat?

Pre ove humoreske valjalo bi pomenuti da je Stojanović bio prvi Srbin koji je dočekao nevinog Haradinaja po povratku na Kosovo. To je već treća stolica, valja je imati ako dve propadnu. SLS, to jest Tači (koji je rekao da Stojanović laže da je dozvole za gradnju u opštini Gračanica dala Priština koja više nema tu nadležnost), SPS (ne može se bez SPS na Kosovu, ali to je sada teško objasniti i priča je za sebe), i evo, od nedavno Ramuš Haradinaj.

„Daćete mi taj papir koji ste pročitali i ako ima pečat, garantujem vam da ćemo sledeće nedelje  podneti tužbu protiv gospodina koji vam je to dao“, preti Teslica sa TV ekrana u emisiji Slobodno srpski. Smešan, baš kao kada je u emisiji Insajder objašnjavao svom drugom šefu, Dačiću, kako on nema kosovska dokumenta. Pretpostavljam da nema države koja među članovima parlamenta ima ljude sa pasošima drugih zemalja.

Ali sve je to lakrdija naspram ozbiljnog zločina koji ovaj čovek čini

A to vraća priču na početak. Rasprodavati građevinske dozvole u jednoj sredini koja je mogla da ima kapacitet da bude uporište Srbima s juga Kosova, učestvovati u „menjanju etničke strukture“ a što znači da će za koju godinu u celoj opštini Gračanica ostati manje Srba nego što možemo da zamislimo, da će to biti albanska sredina i da mali, neznatni broj nejakih Srba neće imati kud - osim u Srbiju ili u potpunu asimilaciju. Nakon čega se zaista spušta zavesa i pada mrak  na ono malo srpskog što je ostalo autentično, da ne kažem domorodačko, starosedelačko. Isterani iz gradova, saterani u njihove improvizacije gde se ruralno i dalje oseća daleko snažnije nego urbano, izbačeni iz svoje kulture, iz civilizacije – nakon ove, ma kako gadno zvučalo, albanizacije Gračanice, šta im ostaje?

Zato se iskreno nadam da je Bojan Stojanović samo politički idiot (dakle čovek koji nema veze s politikom) i samo jedan preterano alav čovek a ne moralni imbecil (dakle čovek koji ne poseduje svest o moralu i nema predstavu o posledicama svojih činjenja). Da o nečemu od ova dva pojma zna bilo šta (o politici ili o moralu) duboko verujem da bi se plašio ovoga što sada radi. Ako ne Boga, ono savesti, ako ne savesti ono posledica po ličnu bezbednost. Ako ništa od toga, onda stvar spada u domen psihijatrije, a ja ne bih davala dijagnoze, grubo bi zvučale a znanja su mi mala.

(Balkan magazin)