Реконструкција полицијско-политичког подземља

(Сведок)

Свакоме у овој земљи ко и само мало прати дневна дешавања јасно је да је и један дан много да се ситуација окрене наглавачке. Оно што становници Србије проживе за један дан, често се не деси ни за годину дана у некој другој малој и безвезној земљи попут наше.

Када се (а кад-тад, мораће) једног дана буде сумирала политика у Србији каква је на снази од деведесетих па до данас, главни предмет анализе морао би да буде политичко подземље које укључује све – од високих државних чиновника, посебно оних у пољу цивилне и војне безбедности, преко обавештајаца, новинара у цивилу на задатку, страначких првака и бројних („великих“) лидера.

Једно од поглавља у тој причи о политичком подземљу и његовом функционисању свакако би морало да буде посвећено дешавањима у српској полицији, посебно ових дана. Догађај који ће обележити то поглавље свакако јесте конференција за новинаре у Влади Србије од 20. јуна ове године, а на којој је председник Владе Александар Вучић саопштио да је донета одлука да начелници пет управа у МУП буду смењени.

Са ризиком да можда прецењујемо значај овог догађаја, али свакако ценећи важност и озбиљност која произилази из излагања премијера Вучића, одлучујемо се да у целости (само су у уводу и на крају скраћени одређени протоколарни делови који немају директног значаја за тему конференције) пренесемо говор премијера са конференције 20. јуна, као и одговоре на питања, уз одређене критичке коментаре који би, надамо се, требало да помогну да јасније схватимо слику о томе – како се политика у Србији води, али и да нађемо одговор на оно чувено питање – „другови, да ли смо сви ми волови“?!

Коментари редакције „Сведок“ дати су у заградама, курзивом.

***

Обраћање Александра Вучића на конференцији за новинаре 20. јуна 2014:

У експозеу сам недвосмислено рекао да су модернизација и економске реформе најважнији циљ владе... Суочили смо се са нападима на државу са различитих страна. Увек и свуда полиција је била у служби свог народа и у време поплава се показала као један од стубова нашег друштва.

У претходних годину и 11 месеци имао сам изванредну сарадњу са људима из полиције. Да смо много важних ствари обавили – од истраге 24 предмета који су највећим делом били везани за приватизацију, до других предмета којима смо свима показали у земљи и региону да овде мора да се поштује закон. Открили смо и многе важне ствари у вези са убиствима појединих лица која нису откривена у 15 претходних година.

Постоји само један проблем на који сам више пута скретао пажњу људима у полицији, а резулатима нисам био задовољан: Сем акције „Гром 1“ ми нисмо имали готово ниједну више велику и успешну акцију у борби против нарко-картела и нарко-дилера. (Није ли управо ова акција, у таблоидима блиским в ласти, проглашавана за невероватан успех који је разбио нарко кланове у Србији?)

Пре 25 дана господину Стефановићу, господину Вељовићу (директор полиције), господину Миловићу (до тада шеф криминалистичке полиције) и господину Милићу (Веселин Милић, од септембра 2013. директор београдске полиције) рекао сам да сами бирају датум, да желим да наставимо борбу против нарко-кланова и да се то посебно односи на највеће градове. Тражио сам резултате и рекао да употребе сва могућа средства и све што стоји на располагању. Рекао сам: „изаберите тренутак и покажите најбољи резултат“. Нажалост, већ тада се видело да постоје некакве унутрашње ствари које много више занимају неке људе у полицији него решавање таквих проблема. Та акција се свела на бацање на под певача, певачица и људи на „Фристајлеру“, упад на 36 адреса који ништа нису донели. Председник Републике је у праву да су нарко дилерима дојављиване акције. Ово се не дешава само сада – то ја признајем вама – ово се дешава у задњих 20 година. У том смислу је акција „Гром 1“ била најбоља, али не и довољна.

(Ове изјаве премијера на самом почетку његовог излагања делују конфузно. Испрва тврди да је „у протеклих годину и 11 месеци имао изванредну сарадњу са полицијом“, а онда каже да се борба против нарко-кланова свела на упаде на сплавове, и још додаје да се то дешава последњих 20 година. Питање: Како онда сарадња са таквом полицијом може да буде описана као „изванредна“?)

Тражио сам поименце, ту је директор полиције, поименце сам говорио о лицима која на различитим мерама имамо и за која знамо да су најангажованији нарко дилери, да та лица буду праћена и приведена правди. Никада та лица нажалост нису приведена правди.

То је једина моја велика замерка коју сам имао.

(Овде се, онако успут, намеће питање које се односи на целу конференцију: да ли је на председнику Владе да поименце тражи хапшење одговорних, или је то посао пре свега министра полиције, који се целу конференцију није ни огласио, и полицијских функционера задужених за борбу против наркотика?)

Оно што се у међувремену догодило то јесте објективна ситуација да су полиција и службе почеле да се баве собом, а непосредно затим и из мени непознатих разлога – и политиком, све већим утицајем на медије, уз подршку појединих лица из криминогене средине.

При томе, да будемо сасвим јасни, Влади Србије неће наређивати Дарко Шарић и зато ја и данас мислим да је Родољуб Миловић поштен полицајац. То сам мислио и пре полиграфа који је он тражио, а не неко други.

(Ако је тако – зашто је онда Миловић смењен?)

Али, исто тако неће Србијом управљати Дарко Шарић, Србијом не може да управља ни Љубиша Буха Чуме. Нажалост, многи су ушли у борбу између господина Шарића и господина Чумета. У томе држава Србија неће да учествује. (А који су то „многи“? Смењени челници полицијских управа? Опет се не наводе имена, чиме се оставља простор да се из разних извора и зарад разних интереса спекулише, што, чини се, у овако осетљивим питањима није потребно и само штети.)

О утицају на поједине медије, на таблоиде које су неки у стању да критикују све време када су мислили да помажу мени, а онда су их за ноћ окренули да помажу неком другом, па су постали веома добри, нећу ни реч да кажем. Само желим да кажем да господин Ђукановић са свим овим што се дешава никакве везе није имао. У чуду се нашао, ништа му није јасно и сигуран сам да ништа није ни разумео о чему се ради. То је ваљда требало да буде изговор, не знам да ли за напад на мене, или не знам о чему се ради уопште. Нисам у стању да објасним.

(Из овога се наслућује да смене у полицији имају везе са помињањем Мила Ђукановића у „Куриру“, али како та веза тачно изгледа премијер није објаснио.)

Ми смо данас донели одлуку, имао сам и лично, после разговора са председником Републике и дугих разговора са министром унутрашњих послова, имао сам дуг разговор у четири ока са директором Вељовићем, имао сам разговор и са господином Миловићем.

(Због чега председник Владе разговара „у четири ока“ са шефом полиције Србије и са шефом криминалистичке полиције? Где је ту министар полиције?)

Држава је донела следећу одлуку: Због објективне ситуације, због тога што грађани Србије желе да имају потпуну сигурност када виде полицајца на улици, због тога што неће да читају о политичким сплеткама око полицајаца и полиције, због тога што хоће да им деца иду у сигурне школе, ми смо донели следећу одлуку.

Узгред, овде пред господином Вељовићем то хоћу да кажем – данас би господин Вељовић био смењен да није изабран на конкурсу.

(Ваљда се неко смењује ако греши и ако је крив, а не ако је изабран?)

Не због тога што је лично нешто крив, већ због тога што ми ситуацију да пресечемо морамо, систем да ресетујемо морамо и одређене ствари морамо да променимо.

(Дакле, ако добро следимо речи премијера, Вељовић би био смењен, јер би то ишло у пакету са осталим сменама, а „не због тога што је лично нешто крив“?)

У складу са иницијативом министра унутрашњих послова, сагласност за то дао је и директор полиције, сви шефови управа у полицији биће промењени. На њихово место ће привремено доћи њихови заменици док се не изаберу они људи који ће бити на челу свих појединачних управа.

То је у овом тренутку био једини начин. То не значи да ће било ко, било коме у полицији да скида главу, или да ће људи да остану без посла, или да неће имати шта да раде. Напротив.

(Намеће се логично питање: ако су људи смењени, то је учињено јер нису радили добро. Ако се има у виду да је тог дана председник Републике у – како је наглашено, обраћању нацији – рекао да је полиција повезана са криминалом, онда је очито да смењени људи из врха полиције и те како нису радили добро и да су угрозили безбедност државе. Ако је то разлог за смену, а чини се да јесте пошто није речено шта је тачно разлог за смену сваког од њих, како онда ти људи да не остану без посла и да им се да нешто да раде? Па, зар их онда не треба најурити из полиције и гонити пред судом?)

Али се надам да су неки научили лекцију и да више никада неће бити злоупотребљавани од оних који су своје политичке фрустрације и своје политичке жеље желели да остварују преко нечијег туђег угледа. (Опет, о коме овде тачно прича премијер?)

Само молим оне који никада нису крочили ногом у полицију и који никада ни са ким нису радили у полицији и који ништа о томе не знају да нам не држе никакве придике по том питању.

(Није познато да је актуелни премијер био министар полиције нити да је икада у полицији радио. Ако је и имао неке тајне везе са полицијом, то никада није обелоданио. Ипак, он јесте координатор свих служби безбедности. Али, да ли то значи да је за њега валидна само критика неког ко је био на том месту (рецимо, Микија Ракића који више није међу живима) те да све остале критике и питања сматра бесмисленим?!)

Желим да поручим грађанима Србије да они који су криминалом упрљали руке, они који су у корупционашким аферама до гуше, да за њих неће бити слободног ваздуха у Србији.

(Супер. Само – јесу ли то ови које сте сменили на конференцији, или који изађу из Србије кад им се ћефне и дојави?)

Потпуно сам сигуран да су после 11 година где су једни људи веома вредно и добро радили, неки – не сасвим, да ћемо успети да радимо још боље и још више, да ће се људи осећати сигурно и безбедно и да ће мање слушати о причама да је један овакав, а други онакав. Да ћемо коначно створити систем који ће нам омогућити да и по том питању 2018. и 2019. завршимо свој посао и можемо да кажемо да смо спремни да уђемо у ЕУ, не због ЕУ већ због наше будућности и будућности наше деце.

И још једна ствар да бих отклонио све дилеме и да ми не бисте рекли да избегавам одговоре на питања. Појавила се претходних дана у јавности прича о некаквом земунском клану. Реч је о измишљотини Љубише Бухе Чумета. Свуда где се то појавило, свуда је такву информацију јавио Љубиша Буха Чуме. Свуда. И медијима и политичарима и свима.

(Занимљиво, ова прича се појавила у медијима који су блиски Александру Вучићу и СНС – „Афера“ и „Курир“.)

Знате ли ко су чланови земунског клана и зашто је то земунски клан, пошто, као што видите нећу ништа да кријем од вас и није ми тешко. Иста лаж као и за Родољуба Миловића да је узео два милиона од Шарића, тако су рекли како је Александар Ђорђевић, шеф БИА-е, његов адвокат или не знам ко још узели 10, 14, 18, 20 милиона нечега од господина Шарића за не знам ни ја шта. Било их је срамота да објаве, већ су између себе све време причали о томе као да је велика тајна у питању. То су на сваком месту говорили и уносили хаос у систем. Са тиме мора да се прекине. Пошто постоје људи који су пратили Шарића и знају да је то ноторна лаж и глупост била, и једно и друго.

Да вам не објашњавам да су други поводи били и господину Миловићу да се састане са неким од Шарићевих људи јер је желео да их хапси, а не да од њих узима новац на Јеловој глави 2011. године, као да овде никаквог контакта није било. Али те глупости смо приморани да слушамо зато што су неки људи помислили да је могуће да врше политички утицај тако што ће да се баве измишљотинама као некада раније мислећи да неко негде нешто има да сакрије. (Опет, о којим људима је тачно реч? О Чумету, коме је недавно укинуто обезбеђење?О Шарићу?)

Као што видите, чист ми је образ и потпуно једноставно и лако пред свима вама говорим шта је то што су говорили, а ви изволите па ми кажите да је другачије. Са свима онима који су вам прилазили са бројним информацијама како све знају шта се где десило и о чему се све ради. Ево, изволите овде па пред грађанима Србије кажите где се то и шта десило, а ја мислим да знам више од свих вас о свему што се у том предмету и у неким другим предметима збивало.

Дакле, Србија ће бити нормална, пристојна и уређена земља у којој ће полиција да брине о грађанима, а не да полиција брине о полицији, и не да полиција брине о политици.

Желим да се захвалим свима онима који нису хтели да се мешају у оно што није био частан посао у претходном периоду. И желим још једанпут да истакнем огромну улогу полиције у борби против корупције и криминала, и да се захвалим свима који су тај тежак посао изнели на својим плећима.

***

Након обраћања премијера уследила су питања новинара. Прво је постављено питање каква ће бити судбина шефа полиције Вељовића, али и да ли је Миловић колатерална штета ако је, како премијер сам тврди – частан човек.

Александар Вучић: Не бих говорио о колатералној штети. Имао сам разговор са господином Миловићем. Ја мислим да су сви они часни полицајци.

(Па, зашто сте их онда сменили?)

То нема везе са неким другим стварима. Пред њим је будућност, он је млад човек и уверен сам да ће још много тога постићи у полицији.

Што се тиче господина Вељовића, пред њим су задаци постављени. Господин Вељовић, као и господин Миловић су људи државе и они знају шта су задаци које држава пред њих поставља и они ће те задатке да обаве.

Потом је уследило питање новинара „Пинка“ премијеру да појасни да ли су Миловић и други начелници управа полиције смењени због Шарићевих изјава на суду, уз напомену шта је Весна Пешић изјавила о томе.

Александар Вучић: На сувише озбиљну функцију сам изабран да бих смео себи да дозволим да одговарам на бесмислице госпође Пешић, а то су заиста бесмислице. Она појма нема о чему се ту ради. Она ништа није разумела.

Господин Шарић је ухапшен у време наше владе и он ће бити у складу са законом кажњен. Није га ухапсила госпођа Пешић и нико други. Да су мене питали одмах би вам рекао да није потребан никакав полиграф за било шта.

Затим је питање поставила новинар „Информера“ која је подсетила на изјаву председника Николића да су неки делови полиције били доушници и повезани са мафијом, упитавши да ли ће Вељовић сам да поднесе оставку.

Александар Вучић : Томислав Николић је од мене добио информације. Ја сам га информисао о томе и ми имамо доказе за поједина лица. Против неких су већ покренуто поступци и у Нишу (пре месец и нешто дана – напомена редакције), а очекујемо и у Београду. То су људи који су унапред јављали „грмљавина почиње у то и то време“, „припремите кишобране“. Ти полицајци су већ откривени и против њих се води поступак.

Потом је уследило неколико реченица председника Владе Александра Вучића које су у потпуности обележиле конференцију и покренуле једну нову причу у јавности чија је кључна реч „Космајац“.

- Завршите једнапут са том бандом. Немојте да јуримо људе са по грам, грам и по по „Фристајлеру“, а да ове који их снабдевају са десетинама килограма више не јуримо. Ево, ја вам сад кажем, ја то не могу више да трпим и немам стрпљења више. Све више деце нам умире од дроге - љутито је узвикивао премијер Вучић.

...Завршиле су се одређене приче у новинама. Завршило се са чудним лажима, неко је изгледа слушао пошто сам ја свом сину два дана пре него што се појавила та прича рекао: „Сине, какву год велику глупост да направиш, тата мора да поднесе оставку јер ја нећу да ти будеш Марко Милошевић и ја нисам Милошевић. Он је можда много бољи од мене, то нисам“.

(Занимљиво је да овде Александар Вучић истиче како он није Милошевић и како његов син није Марко, а онда каже да је можда овај и бољи од њега; Порука бирачима оба крила, или?)

Неко је то чуо. Ни господин Стојковић, ни господин полицајац који је био са господином Стојковићем нису рекли ништа мом сину јер га никад нису ни видели. Неко виши из полиције је то измислио. Један је пао на полиграфу. Каже да није сам. Сад тече даље истрага. Рекао сам, можда је случајност, ради се о теби. Можда си личан. Склони се одатле.

(Подсећања ради – још 10. маја је процурела прича о тучи на сплаву у којој је наводно учествовао син премијера, а што је, како се тврди, била обична подметачина како би неко од корумпираних у полицији „задужио“ Александра Вучића тиме што би „склонио аферу са стола“. Међутим, до дана данашњег ни премијер, нити било ко други није обзнанио јавности ко је тај корумпирани полицајац који је премијеру у пет ујутру јавио шта се наводно десило на сплаву, чиме је покушао, наводно, да га обавеже на неке услуге заташкавањем целог случаја?!)

Позвао сам вас тада Вељовића, је ли тако било (овај потврђује – напомена редакције) и рекао за највећу акцију против нарко-клана. Је ли тако било? Тако је било. Шта сам добио резултат – „Фристајлер“. Зато што сам хтео да проверим све везе. Да видим ко је на вези са Космајцем.

(Први пут у јавности премијер Вучић помиње ово име.) Да видим што се правите блесави када сви знате ко је највећи нарко дилер у Србији. Да видим ко од вас има везу преко овог другог криминалца. Пошто слушам, знам да су од вас многи добронамерни. Не волите ви Миловића више него ја. Ноћи и дане сам провео са њим. Постоје ствари које могу, постоје ствари које не могу. Тачка. У Србији мора да се зна ред.

Постоје људи који се виђају са тим Космајцем, који је бог и батина за многе у овој земљи. Кажу најинтелигентнији нарко-дилер. Сви се плаше име да му изговоре. Никада се у новинама није појавио. Никад нико не сме ништа да каже о њему. Сви се, бре, плаше. И сви ћуте да људи из полиције имају контакте, да људи из разних служби имају контакте са њим. Ја кажем ударите на Космајца, ударите на Вавића, ударите на овога, на онога. Нису их ни тражили. Немамо доказе – па никада нећемо ни да имамо такве доказе зато што ћемо да јуримо по „Фристајлеру“...

...Крајем ове године следи пресуда Шарићу и Мишковићу. Је л’ ви мислите да сви они седе скрштених руку. Ова влада постоји 45 дана. Не постоји проблем са којим се нисам суочио. Од невероватних проблема до политичке хајке коју нико не зна чиме је изазвана. Имамо највеће спољнополитичке успехе у савременој историји Србије. Један дан – довиђења, настави да водиш хајку...

...Као што видите, на моју жалост, не знам каква је то држава када у њој само ја треба да кажем ко је највећи нарко дилер пошто нико други не сме. И сада ће вероватно тај уважени господин да ме тужи. Е, у таквој земљи живимо. Сви се правите да не знате и да нисте чули, а сви сте чули, а никада нисте то објавили.

(Овде премијер упућује критику новинарима. Иначе, о Космајцу се писало још током акције „Сабља“, али...) Вама не могу да замерим ништа. Вама свака част иначе на храбрости јер нико од мојих колега и пријатеља који су на високим правним функцијама то никада није смео да каже. И онда јуримо по „Фристајлеру“ и „Риверу“. Много важно што ћемо да нађемо грам и по код некога, код неке будале која иде у ве-це да шмркне. А онај ко снабдева све те „Фристајлере“ и стадионе, њих ћемо да оставимо на миру. Онда се питају – што се љутиш?...

...Видите како ја немам страх да пред господином Вељовићем кажем да би био смењен. Никакав страх немам. Немам проблем са тим.

(Па, наравно да нема страха ни проблема када Вељовић није смењен, а изгледа и да неће.)

Не може да постоји такво стање да се полиција бави полицијом. Од данас тачка. Сутра хоћемо да видимо акцију на улици.

(Како смо могли сутра, или ових и наредних дана да видимо акцију полиције, када су управљање полицијским управама преузели заменици које су именовали смењени начелници који, притом, неће бити отпуштени већ ће наставити да раде у полицији!?)

Грађани хоће да се осећају сигурно када виде полицајца, а не да мисле ком клану који полицајац припада. А они организовали мини изборни штаб... ко да су избори у полицији...

На опаску новинара „Курира“ Сандре Малишић да је Владимир Поповић (за пријатеље – Беба) изјавио да се у Србији прави атмосфера као 2003, премијер је рекао:

„Не разумем зашто је неко био толико љут због изјаве коју је дао Беба Поповић. Он није неко ко је политички фан странке коју водим, нити сам ја велики љубитељ свега онога што је радио у прошлости. Али, када неко да релативно коректну изјаву ја не могу да је критикујем. Нисам схватио да је желео било шта лоше да каже“. (Иступ Бебе Поповића на „Утиску недеље“ показаће, ако је веровати његовим речима, да је много већи фан и има много ближе контакте са актуелним премијером још од 2003/2004. године, те да се чују неколико пута дневно, а некад и на месец дана, као и да се и виђају релативно често.)

Ипак, и премијер Вучић је имао питање за „Курир“, очито алудирајући на њихов текст о томе како премијер Црне Горе Мило Ђукановић спрема удар на српске медије:

„Ево, ја вас питам: Где нађосте Ђукановића у свему“?! Одговор није добио.

Беба Поповић поново у медијској жижи Србије

Нисам саветник премијера Вучића

У поплави бројних информација и оптужби у српским медијима, а на тему мафија - медији - Шарић - Црна Гора - Ђукановић-Вучић - криминал - полиција, на површину је испливало још једно, у медијским круговима добро познато име – Владимир Поповић. За пријатеље Беба.

 Мора да се нешто иза брда ваља, кад је Поповић (не)надано изронио из сенке и стао пред светла рефлектора?!

После интервјуа у њему блиском дневнику „Данас“, био је и гост на „Утиску недеље“.

Очито да је овом гостовању велики значај придала и струја блиска Александру Вучићу, јер први пут није одржана „паралелна“ конкурентска емисија на „Пинку“ „Тешка реч“ коју води глодур „Информера“ Драган Ј. Вучићевић.

Бебино гостовање личило је на репризу неког (ружног?) сна из прошлости.

Динамичан (благоглагољив), брз (брзоплет?), одлучан (надмен) наступ Поповића иритираће јавност, посебно оне који знају ко је шеф Бироа за комуникације у Влади Зорана Ђинђића био... Уз то и под условом да је тачно оно што је причао.

О томе шта је Владимир Поповић све причао вероватно ће се полемисати у јавности.

Прво, Поповић је објаснио да није медијски саветник Александра Вучића и да контакт са њим има од 2003/2004. године када је, тада генерални секретар радикала, долазио у кафић „Моњумент“ иза Владе Србије и да су се тамо сретали.

Како тврди Поповић, први разговор се односио на оптужбе које је Беба изнео у „Инсајдеру“, а медијски презентирала и Наташа Кандић, да је Томислав Николић наводно учествовао у стрељању хрватских цивила у Антину...

О интензивности односа са Вучићем који има данас, Поповић каже следеће:

- Некада га видим два пута недељно, некада једном у 15 дана. Некада се чујемо два пута дневно, а некада на месец дана.

Поповић је објаснио да је његово седиште у Подгорици и да му тамо живи породица. О свом институту каже да се бави пословима који се директно баве владом и да ту виде свој интерес. Има канцеларије у Београду и Подгорици, а ускоро ће отворити канцеларије у Љубљани и Сарајеву.

- За мене је Александар Вучић партнер - казао је Поповић.

Он је похвалио актуелног премијера због тога што је урадио оно што нико у Србији није – изашао је у јавност и рекао да се променио.

Ољу Бећковић је посебно интересовала улога Владимира Поповића у ширењу скандалозног снимка на коме се наводно види директорка „МАНСА“ у Црној Гори, Вања Ћаловић, у сексуалној пози са псом. Поповић је признао да је са свог компјутера ширио тај снимак по интернету одбацујући сваку моралну критику на свој рачун.

Поповић се није либио да одговори и на питања чији су медији у Србији, па је тако рекао да су сви таблоиди увек уз власт, а да је „Пинк“ у Србији уз Вучића, колико и „Пинк Монтенегро“ уз Ђукановића. За „Информер“ је Владимир Поповић рекао да је Вучићев.

Поповић је оптужио и београдски „Курир“ да је пре три недеље отпочео кампању напада на Вучића, настојећи да дискредитује окружење око њега.

Поповић је истакао и да је он, као и Вучић, знао ко је генерал Папаја (Миловић), као и да је знао детаље око хапшења Дарка Шарића које нису знали многи у полицијским службама у Србији (поменуо је УКП којим је руководио Миловић).

На основу чега је он то знао и да ли он има неки уговор са владом/премијером за саветовање па може такве ствари да зна, Поповић није рекао.

Занимљиво је било да је током целе емисије само једном, и то успут, поменут Ивица Дачић који је дуго био министар полиције, иако се емисија бавила дешавањима у полицији.

Цане Суботић зато није поменут ниједном.

Од „краља кокаина“ Дарка Шарића, преко још већег „највећег нарко боса“ Мише Банане, до најновијег „највећег нарко боса“ Драгослава Космајца

Замајавање јавности

Свако ко имало чита новине и прати телевизију не може а да се не сети са каквом хистеријом и помпом су медији извештавали о „краљу кокаина“ Дарку Шарићу, генију из Пљеваља, који је, барем по писању српске таблоидне штампе, био бог и батина и громада за чувеног Ескобара.

Е, онда је уследила прича о његовом босу – Миши Радуловићу званом Миша Банана или Миша Америка, и како је тек овај у ствари највећи, најбољи, најопасни и све „нај“ у свету дроге и криминала. Додуше, како је у јавности избледела прича о оним фамозним дисковима Микија Ракића на којима се налазе „невиђене тајне“, тако је и Миша Америка отишао у други план и покреће се само кад затреба. Углавном, када је реч о социјалистима.

Сада имамо новог балканског/светског Ескобара. Светско а наше – Драгослав Космајац.

Ко је следећи, питање је...

Док се сви ми замајавамо причама о Космајцу и сменама у полицији, испод носа пролазе крупне приче – враћање субвенција за стране инвеститоре, одлагање економских реформи, гурање неповољног закона о раду...

Шта је све познато о наводно највећем нарко босу свих времена

Случај „Космајац“

О Драгославу Космајцу, истина, писано је мало, али је писано. Ипак, његово име је било познато у медијским, политичким, криминалним и, наравно, полицијским круговима.

Звездарац, сумњичен за послове с дрогом, власник кафане, играоница за децу, повучен и наводно много паметан човек, са везама у безбедносним структурама.

Према Белој књизи о организованом криминалу Министарства унутрашњих послова Србије из 2001. године „Космајац је повезан са међународним кријумчарима опојне дроге у Јужној Америци, одакле организује транспорте великих количина кокаина за Европу“, али се бави и трговином хероином из Турске, Бугарске и Македоније у Европу. Он „сам никада не долази у контакт са наркотицима нити лицима која непосредно врше наведене послове“, наводи се у извештају.

Иначе, ова Бела књига остаће упамћена по томе што сваки медиј који је пренео нешто из њеног садржаја на суду изгубио процесе које су покренули именовани, јер доказа није било. Тако се десило да је држава, фактички, подметнула медијима да објаве нешто што она није смела како је не би тужили. Међу листовима који су се највише опекли биле су, пре свих, „Вечерње новости“, којима је тада шефовао Мањо Вукотић.

Како је јула 2013. писао Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС), Космајац је, према извештајима полиције, судским сведочењима и полицијским изворима, наводно био један од највећих кријумчара кокаина у Србији и Западној Европи, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли пронаћи доказе да је икада био ухапшен или оптужен у Србији.

Космајац је, наводно, ангажовао Љубишу Буху и Душана Спасојевића, бивше вође две најмоћније криминалне групе у Србији – сурчинског и земунског клана. Два бивша члана земунске банде – Дејан Миленковић Багзи и Александар Симовић – сведочили су на суду да је Космајац снабдевао дрогом сурчински клан.

За Космајца се наводи и да је сарадник државне безбедности, те да су му управо те везе помогле да избегне хапшења и полицијске потере свих ових година. Истиче се да је захваљујући једном затворском познанству отишао у Колумбију, где је упознао чувеног Пабла Ескобара и тамо научио како да „чистих руку“ ради прљаве послове са дрогом.

Пошто је премијер поменуо име Космајца на конференцији за новинаре, није се десило оно што је Вучић очекивао – да га овај тужи, већ је – нестао из земље! У Црну Гору, а потом, са све словачким пасошем у БиХ одакле му се (за сада) губи сваки траг. Тако је овај широј јавности непознати човек који је оптужен (мада не од судских органа већ усмено) да је највећи нарко бос, помињање свог имена очито схватио као најаву да се склони. Докле и како, видећемо...

Космајац давао новац странкама у изборној кампањи!?

Није тајна да се странке у Србији финансирају понекад и на сумњиве начине, од крајње нетранспарентних извора. Од чега је дошао новац за кампању ретко је ко питао – само је битно да га има. Тако се спекулише да је међу бројним домаћим донаторима странака био и Звездарац Драгослав Космајац.

Према једној таквој причи у једној великој странци дошло је до озбиљног сукоба када је од Космајца наводно узет позамашан новац у кешу за кампању. Тај сукоб је наводно допринео још оштријој подели водећих људи те партије.

Које су новине Мишковићеве?!

- Шта ви мислите да ја не знам које су Мишковићеве новине? Да ја не знам ко финансира „Таблоид“? Како никада тамо нема појединих представника политичких партија, појединих тајкуна. Једног дана сам убио дете, другог дана сам „урадио“ своје дете, трећег дана не знам ни ја шта - узвикнуо је премијер Вучић на конференцији поводом смене начелника полиције.

Ово је занимљиво утолико што је јавност први пут чула јавно од некога из СНС да неки медиј означи као Мишковићев. Ако се неко сећа – у време изборне кампање, СНС-у блиски таблоди (пре свега „Информер“, а потом и „Курир“) писали су о некаквом фамозном пакету „100 плус“. Реч је о, ни мање ни више него сто милиона евра које је наводно Мирослав Мишковић припремио за тајкунске медије како би срушили премијера Вучића. Ни тада, а ни данас није појашњено који су то медији, нити је у медијима и примећено да осим неколико листова (а, слободни смо да оценимо – пре свега у овом) има озбиљне и чињенично засноване критике и коментара о актуелној власти.