Победа Русије је убедљива, али је ово само прва трећина геополитичке битке у Украјини

Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић о украјинској кризи и њеном утицају: Не постоји опасност да Русија призна Косово, као што не постоји шанса да САД признају Крим.

Запад је у Украјини стрељао демократију - Победа Русије је убедљива, али је ово само прва трећина геополитичке битке у Украјини

Без обзира на тежње Запада да се питање Косова и Метохије заборави, то се неће догодити. Косово је једна од тема која је обележила прву деценију 21. века и њен значај је огроман. Косово је преседан, а не посебан проблем који је тражио посебно решење. Сада, када је успостављен преседан, он се може примењивати било где у свету. Тврдоглавошћу на Косову, Запад је дестабилизовао светски политички систем. У наредним деценијама ће ницати као печурке државолике творевине широм света. Неко ће их признавати, а неко не. Али не постоји опасност да Русија призна такозвану Републику Косово. Исто као што не постоји шанса да САД признају Крим.

Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе, овако у разговору за Новости коментарише могуће последице украјинске кризе и изјаву руског председника Владимира Путина у којој је поредио Крим и Косово.

Наш саговорник је уверен да ће се проблеми попут оног на Косову у будућности морати да решавају на основу међународних норми и правила, а не сваки за себе.

— У овој фази одговори великих сила на ово питање ће бити асиметрични, али у следећој мораће да се тражи образац за све те случајеве.

Осим Косова и Крима, има ли још нешто што повезује украјинску кризу и Србију? Да ли би наша земља могла да извуче неке поуке?

— Прво, Украјини је потребно од 22 до 35 милијарди евра да некако прегура до краја године. Америка и ЕУ ће каналисати средства на ту страну, јер су им тамо сада геополитички приоритети. Значи, за балканске државе неће остати ништа у ионако мршавим међународним фондовима. Наша економска криза добија нову димензију. Друго, привремена радикализација постављања САД ће бити свеобухватна, неће се тицати само Украјине. Доводим у директну везу одлуку о формирању оружаних снага Косова и кризе у Украјини. Треће, биће великих притисака на Србију да се одустане од Јужног тока. САД и поједине европске земље ће гледати да истисну сваки руски утицај са Балкана. Четврто, вероватно ће бити и притисака да се уђе у НАТО. И пето, наставиће се притисак да Србија призна Косово. Ако Србија призна Косово, другима се избија из руку могућност да се позивају на тај пример.

Све извесније припајање Крима Русији, хомогенизација проруског југоистока, дезоријентисаност нових власти у Кијеву... стварају утисак да је Русија однела победу у Украјини. Да ли је тако?

— На почетку украјинске кризе руска позиција није била добра: ослањали су се на анемичног и оптерећеног корупцијом Јануковича, проруски југоисток земље је био неорганизован и политички дезоријентисан, јавно мњење у Русији није схватало озбиљност претње. САД су то осетиле и зато су "убрзале" процес који је требало да резултира преузимањем пуне контроле "евромајдановаца" над целом територијом земље. То се дешавало током јануара. Русија није смела да дозволи преврат, а није могла да реагује. Да је у таквим околностима оштрије интервенисао, Владимир Путин би изазвао грађански рат ширих размера који би неповратно одгурнуо целу Украјину од Русије, нарушио свој углед у међународној политици, а још би добио и "Евромајдан" у центру Москве.

Стекла се слика о повлачењу Путина и нереаговању због Олимпијских игара у Сочију...

— Да, али показало се нешто сасвим супротно: он је имао одличне процене ситуације, куповао је време и "извлачио" од Јануковича највише што је могао. Чекао је да се створи права слика о природи протеста у Кијеву и сазна ко иза њих стоји. Онда је кренуо у контраудар са пуном подршком руског јавног мњења и хомогенизованим проруским југоистоком Украјине. Путин је преузео контролу над пола Украјине за мање од две недеље, без испаљеног метка. Победа Русије је убедљива, али је ово само прва трећина геополитичке битке у Украјини.

Постоји ли опасност да у преостале две трећине дође до оружаних сукоба или ће предност имати дипломатија и преговори?

— Следи друга трећина. Пропагандни рат је увелико у току, осећамо га и у извештавању појединих медија у Србији. Хилари Клинтон није званичник САД, али њен утицај у Вашингтону је огроман. Она је упоредила Путина са Хитлером. Видите, после таквих изјава је тешко направити корак назад. Нешто се мора предузети, а са "Хитлером" се не преговара. Вероватно је да ће САД покушати да радикализују кризу. Нешто слично као што су радили и у Сирији. Већ су се појавиле информације у украјинским медијима да је током прошле недеље у Кијев и Одесу убачено око триста припадника приватних војски. То су "пси рата" из Ирака, Авганистана и Сирије.

И, које је преостала трећина „сучељавања“?

— У првој трећини Руси су успоставили фактичку контролу над Кримом, Харковом, Доњецком и Дњепропетровском, али ће у другој трећини САД очигледно покушати да учврсте позиције у Кијеву, којем прете безвлашће, хаос и несташице, и изазову кризу у најзападнијој проруској средини и геостратешки врло важној Одеси. Приче о светском рату су средство већ поменутог пропагандног рата. Запад неће војно интервенисати у Украјини, али данас постоје другачији начини ратовања. Користиће друге механизме да се умеша у сукоб, између осталог, и ангажовањем приватних војски и наоружавањем "евромајдановаца". Трећа трећина ће бити дипломатски преговори о будућности Украјине. А да би се дошло до те фазе, у другој трећини ће све стране покушати да заузму што је могуће бољу преговарачку позицију.

Изјавили сте да "руска игра" у Украјини може променити прилике у Европи у значајној мери. На шта сте конкретно мислили?

— Прво, контролом Украјине САД желе да потисну руски геополитички утицај далеко ка североистоку и евроазијској континенталној маси. Друго, тиме спречавају ЕУ да постане самосталан геополитички играч. У том случају, ЕУ добија још близу 50 милиона становника које ће морати да издржава, интегрише и наоружава. И то да наоружава за могући рат против Русије. То онда постаје нови унутрашњи проблем Брисела, услед којег ЕУ не може ни да размишља о спољнополитичком ангажовању у другим деловима света, већ је принуђена да слепо прати САД увек и свуда. Русија је Бриселу понудила други концепт, реактуелизовала је стару идеју Шарла де Гола о могућности стварања економског савеза "од Лисабона до Владивостока". Европске земље су на почетку прилично безглаво ушле у украјинску кризу и подржале САД. Пошто је Русија однела победу у првој трећини, отвара се питање постављања пре свега Француске, Немачке и Италије у другој трећини. Да ли желе дугорочан сукоб или договор са Русијом? У односу на то како одговоре ове три земље, знаћемо да ли ће, у каквом облику, и са кавим надлежностима постојати ЕУ у будућности.

Доста се бавите и Косовом. Како оцењујете тамошњу ситуацију и шта би била разборита политика Србије према Косову?

— Србија мора да тежи чекању бољих околности за решавање косовског питања. То време није далеко. Ево, отворило се сада питање Крима. Отвориће се још неки слични проблеми, који ће онда морати да се решавају на основу међународних норми и правила, а не сваки за себе. У том контексту треба сада гледати да се могућности које пружа Бриселски споразум искористе максимално, али не треба одбацивати ни могућности паралелног ванинституционалног организовања Срба на КиМ.

Чини се да Београд упадљиво ћути када је реч о украјинској кризи. Због чега?

— Са једне стране, ни Кина се није много оглашавала о украјинској кризи, па не знам зашто би Србија предњачила у томе. Са друге стране, у току је спор са Хрватском у Хагу. Судије долазе из разних земаља, подложне су разним притисцима. Ово је критична фаза у међународним односима, па би и неки радикалан став Србије могао да нас кошта много. Зато ћутање и није тако лоше у овом тренутку.

А колико "руска игра" може променити прилике ван граница Европе?

— Украјинска криза је променила прилике у свету. Запад је у Украјини стрељао демократију. Било је и до сада обојених револуција, али се увек водило рачуна да све буде увијено у неку форму, изгледа легално и морално исправно. У Украјини је изведен државни удар, и то ослањањем на неонацистичке групе. У центру Кијева су масовно лепљени плакати са кукастим крстовима. Поред тога, нису се ни најмање потрудили да испоштују потписани договор са Јануковичем. Ко ће убудуће веровати таквом Западу?

Да ли то што пола Европе зависи од руског гаса може да утиче на став ЕУ према украјинској кризи?

— Економија је у многим стварима пресудна. Интереси континенталне Европе и постсовјетског простора су испреплетани и међусобно комплементарни. Они се не тичу само питања енергетске безбедности. У некој перспективи Русија може послужити као ослонац за трансферисање европских утицаја и интереса ка Кини и средњоазијским земљама. Не видим ниједан разлог за проблематизовање односа ЕУ-Русија. Поготово ако се има у виду дестабилизација појаса северне Африке, одакле Европи прете миграциони таласи. Како ће Европа са постојећим демографским трендовима моћи да одговори на то питање уколико је отворен и "источни фронт"?

(Љиљана Бегенишић - Вечерње новости)