Београд.- План Мартија Ахтисарија који косовски Албанци сада испуњавају уз свесрдну помоћ Еулекса, не може бити легализован све док не буде прихваћен у Савету безбедности УН и док се уместо Резолуције 1244 не усвоји резолуција која ће регулисати питање новог статуса. Све ово што се сада догађа води нас у замрзнуту кризу која ће трајати онолико дуго колико не буде сагласности у међународној заједници око решавања косовског питања - каже поводом усвајања Устава Косова Душан Пророковић, државни секретар Министарства за Косово и Метохију и функционер Демократске странке Србије. Пророковић у разговору за Данас најављује да ће о најновијим потезима Приштине расправљати у СБ УН. Стиче се утисак да Приштина ради пуном паром, а да Београд иде ка тихом одложеном признавању независности. - Судећи према реаговањима, Београд је тај који ради пуно паром, иначе се не би водиле расправе ни у нашој јавности, ни у неким међународним круговима који нам нису наклоњени. Да се ништа није радило много већи број држава би признао Косово, Срби би, да их нисмо прихватили и пружили им неку врсту алтернативе, остали да раде у косовским институцијама, не би било плана о повраћају наших надлежности на КИМ, у низу области. На крају крајева, не би било толико нервозе код Албанаца. Да ли је повлачење амбасадора из држава које су признале једнострано проглашење независности КИМ максимум који Београд може да предузме? - Наравно да није. Мој лични став је да смо морали да предузмемо низ других мера, чији би резултат био мањи број држава које би признале Косово, или то не би било признање државе Косово него неког надзираног суверенитета. Једна од таквих неопходних мера јесу тужбе пред међународним судовима или пред домаћим судовима које би покретали грађани одређених држава. Јављали су нам се и људи и организације из много држава који су желели да предузму такав корак. Да смо само тај корак направили резултат би био другачији. Чињеница је да Србија има веома лоше односе с неколико великих светских сила, пре свега због њиховог става према Србији. Да те лоше односе не треба још више да проблематизујемо свестан је свако у Београду. Али, ако није постојала сагласност у нашој Влади и политичком јавном мњењу да треба покренути тужбе против великих и утицајних држава, није ми јасно због чега нисмо тужили, рецимо, Сенегал, који јесте велика афричка исламска држава, али није чланица СБ УН, а подршку коју имамо у делу исламских афричких и арапских држава компензујемо преко неких других центара моћи у том делу света. Постоји документ, заправо цела политика, који се зове Халштајнова доктрина, коју је СР Немачка примењивала према државама које су признале ДР Немачку, а да никада није угрозила себе. Тамо где нису угрожавали свој интерес они су је у потпуности примењивали, а тамо где су угрожавали интерес примењивали су је до одређене границе. Зашто Србија не би исто тако поступала? Неке ствари су испуштене да се ураде, неке могу да се ураде када буду формирани нова влада и нови сазив скупштине, а на неке ствари ће нас натерати околности. Нико не може да прогнозира којим ће се темпом ствари решавати не само на КИМ, него и у региону. Моје лично мишљење је да ће пре или касније морати да се организује међународна конференција о стању на Балкану. Како коментаришете тврдње појединих западних кругова да се ради на пристанку Београда и Москве да прихвате Еулекс јужно од Ибра, а да Унмик остане на северу КИМ? - То је засад само на нивоу академских расправа. Ту тезу заговарају углавном људи који говоре како је решење подела КИМ. Звучи парадоксално, али Унмик на Косову мора да остане због Албанаца, макар то била једна канцеларија, с мало запослених и ограниченим буџетом. Све док Унмик представља Косово у међународним удружењима и организацијама то је у неком регулисаном оквиру. Оног тренутка кад Унмика не буде, почињу проблеми за Косово и Албанце јер велике државе, које их не признају, неће дозволити њихово присуство у међународним организацијама. Такође ће се отворити и проблем функционисања регионалних иницијатива док се не реши питање међународног представљања КИМ. Какав одговор Унмика очекујете поводом захтева Београда да се на Косову осим парламентарних, одрже и локални избори? - Тај одговор пребачен је на Њујорк, односно Унмик се неће изјашњавати о томе него СБ УН. Ствар је ту потпуно чиста. Имамо процес тихе транзиције надлежности Унмика у корист Владе Косова. Тамо где нема више Унмика и где је он допустио да Влада Косова преузме неке ингеренције, ми ту празнину морамо попунити. То је дефинисано Акционим планом, као и претходним одлукама Владе и Скупштине Србије. Како се чини, многи у међународној заједници нису изненађени нашим поступком - позивом Србима на локалне изборе и њиховим организовањем. Ко ће моћи да гласа и по којим бирачким списковима? - У бирачки списак се уписује. Људи који желе да изађу на изборе и гласају пријављују се и тај бирачки списак се додаје бирачком списку за централну Србију. Такав модел примењује се од августа 2000. Бирачки списак је потпуно отворен, на њега се уписују Срби, Горанци, Роми, муслимани..., што могу да учине и Албанци, уколико желе да искористе своје право гласа. Организационо-техничке ствари дефинисаће РИК. Шта још садржи Акциони план Владе Србије, ако се сада испоставља да није решено питање плата косовских Срба, људи штрајкују глађу, а министри јавно лицитирају ко има право на дупле плате? - То су питања која морају да реше Влада Србије и појединачно министарства. Министарство за КИМ излазило је у сусрет свима, сходно закључцима Владе и колико нам је наш буџет дозвољавао. Логично би било да људи из правосуђа који више не желе да раде у албанским институцијама буду организациони део нашег Министарства правде и да из њега примају плату. Тако је и са свим осталим министарствима. Министарство за КИМ "гаси пожаре" где је то могуће. Решавамо проблеме Срба који су радили у институцијама, али сада се појављује низ општинских предузећа и приватних фирми који такође захтевају неке принадлежности. На терену има много жалби. Поставља нам се питање зашто сада прихватамо људе који су радили у косовским институцијама, а не попуњавамо слободна радна места људима који немају посао пуних осам година. Све то резултирало је оваквим стањем које се последњих недеља, ипак, решава. С друге стане неке ситуације - као што су полиција или правосуђе, нису ни могле да се предвиде. Очекивало се да ће се транзиција надлежности са Унмика на косовске институције догодити на крају транзиционог периода од 120 дана, а не да се с тим почне одмах, 18. фебруара. У Приштини тврде да су излазак Срба из КПС и протести радника у правосуђу "оркестрирани" из Београда? - Зграду Координационог центра у Грачаници блокирали су радници запослени у Казнено-поправном дому у Липљану. Према тој логици испада да смо сами организовали демонстрације против Координационог центра, односно Министарства за КИМ. Иако знам да се реч "спонтано" другачије тумачи у нашој јавности, ми смо заиста имали низ спонтаних реаговања на која је морало дневно да се одговори. У Београду сада поједини министри у Влади Србије тврде да нису видели Акциони план. - То делује потпуно невероватно. План је усвојила Влада Србије. Ако је он био доступан мени као државном секретару, онда је био доступан и министрима који су гласали за њега. Невероватно је да гласате за нешто са чим нисте упознати. Да ли су јавне увреде и узајамне оптужбе око КИМ ствар предизборне кампање, или је реч о томе да нема заједничке политике? - Имамо предизборну кампању и расправу на политичком нивоу, пале су неке тешке речи, али ако говоримо о техничком нивоу сарадња са осталим министарствима је одлична. У предизборној кампањи ствар се води на политичком тлу - како Србија треба да поступа око КИМ у будућности. На техничком нивоу који се тиче имплементације Акционог плана и конкретних мера на терену не видим да имамо проблеме такве врсте. Ствари иду спорије него што би људи на терену желели, али ми ћемо то привести крају без обзира на предизборну кампању и расправе које се отварају по штампи. Како ће се решити проблем запослених у КПД у Липљану и Радио Грачаници који штрајкују глађу? - Проблем запослених у КПД Липљан не може да реши Министарство за КИМ, него Влада Србије у целини. Када је реч о Радио Грачаници ту је много отворених питања. Тај проблем мора се решавати на релацији Радио Грачаница - ТВ Мост - РТС. Најлогичније би било да људи из ТВ Моста и Радио Грачанице буду на платном списку РТС, али тамо постоји проблем са социјалним програмом и притисцима синдиката, јер би требало отпустити запослене у Београду како би се примили људи с КИМ. Сада се чује да је проблем и буџет. - Буџет углавном постоји. Три четвртине питања је решено, проблем се отворио око једне четвртине која се споро одвија. Проблем је што није дошло до ребаланса буџета, постоје и проблеми техничке природе, сада се јављају људи који су радили и у приватним предузећима... Мислим да ће се локалним изборима много тога решити, јер ћемо уместо именованих координатора, на које има много жалби, имати легитимно изабране представнике. Подметачина и манипулација Како коментаришете тврдње да се иза немира на КИМ налази ДСС који због предизборне кампање "гура Србе у сукобе"? - То је најгрубља подметачина и манипулација. Ко би се уопште тиме бавио и ко би желео да буде укључен у такве ствари? Ми на северу Митровице имамо тешко повређене људе. Један Украјинац изгубио је живот. Имамо неколико Унмик полицајаца којима су ампутиране ноге или руке. Не видим да је било коме у интересу да се нешто тако догађа, а камоли да учествује у свему томе. Ми желимо да међународна истрага о догађајима 17. марта почне што је могуће пре и да ствари истерамо на чистину. Упркос створеној медијској слици о учешћу нашег министарства, тврдим да употребљавамо све своје капацитете и у Београду и на терену да се ситуација од 17. фебруара наовамо смири. Споразум са ЕУ посао за нову владу - За потписивање Споразума о сарадњи и придруживању са ЕУ надлежна је Влада Србије. Ако она нема капацитет да одлучује о гасном споразуму с Русијом, не видим како има капацитета да одлучује о неком другом међународном споразуму. Најрационалније је то питање одложити после избора. За мене је индикативно заједничко писмо министара спољних послова Словеније и Француске, у којем се говори о два нова момента. То је први пут да европски званичници Србији отворено поручују да мора не само да призна Косово, него да се, сходно европским принципима, морају неговати добросуседски односи. Други услов је да се мора сарађивати с Мисијом Еулекса. Политички говорећи, ми током преговора које је водио Ахтисари нисмо имали примедаба на међународно цивилно присуство на КИМ, дефинисано као присуство мисије ЕУ, али начин на који је она упућена мимо СБ УН, чињеница да Еулекс на КИМ спроводи Ахтисаријев план за стварање независне државе, не остављају простор за сарадњу. Нова влада, која буде формирана после избора 11. маја, мораће да у разговору са ЕУ отвори низ питања јер се неке ствари између нас и Брисела морају рашчистити, не само око КИМ. Јелена Тасић (Данас 11.04.2008) |