Очи у очи са Вучићем, или како је изгледао сусрет делегације ДЈБ са мандатаром

Скупштинско особље дошло је по нас у посланички клуб неколико минута пре 16.00 сати. На састанак смо кренули Радуловић, Стевановић, Јасмина Николић и ја. У ходнику нас је чекало сигурно преко тридесет камера.

Блицеви су севали на све стране док смо ишли ка сали 1 у партеру Народне скупштине. На вратима су стајали Вучић и Ивица Којић, бивши државни секретар у министарству економије и финансија Млађана Динкића, сада шеф кабинета Александра Вучића.

Вучић ми је јако стегао руку и повукао је према себи. Скоро сам се затетурао унапред.

Сели смо и сачекали да фоторепортери заврше свој посао. Када су изашли, остало је нас шесторо. Вучић је почео да говори мирно. И јако тихо, да сам га једва чуо.*

“Најпре да вам честитам на изборном резултату и уласку у Скупштину. Позвао сам вас пре свега да чујем шта ви мислите да треба да буде програм, и наравно да вам изложим како га ја видим. Укратко, у наредном периоду одлучан сам да наставим путем евроинтеграција, иако сам свестан да све мање људи у земљи подржава евроинтеграције. Биће ми јако тешко да саставим владу са таквим програмом. Надам се да ћемо успети да прођемо 4. и 5. ревизију ММФ-а. Привредна активност је јако добра. ГДП расте. Морамо да завршимо реформу јавних предузећа, као и 11 предузећа у реструктурирању које морамо да решимо. Велики проблеми су РТБ Бор и рудник ‘Ресавица’. На крају нам остаје и реформа јавне управе која представља највећи проблем. Отварамо поглавља о правосуђу у процесу преговора са ЕУ…” Говорио је око два минута, монотоно и сталожено, без скоро икаквих емоција, текст који смо много пута чули до сада на конференцијама за штампу. “Хтео бих сада да чујем шта ви имате да ми кажете о програму наредне владе”. Избегавао је контакт очима.

Потом је реч узео Радуловић. “Да се надовежем на то што сте рекли, владавина права јесте кључни проблем Србије. Ми само јако забринути за владавину права. С тим у вези, како смо најавили у медијима, хтео бих да вам уручим судску тужбу коју суд не може да вам уручи већ више од годину дана, јер ‘не зна где вам је пребивалиште’. Мислимо да је јако лоше за владавину права у једној земљи суд не успева да уручи тужбу премијеру…”

На том месту Вучић је упао у реч. Повисио је тон. “Уопште ме не интересује шта сте најавили у медијима. Ја сам све тужбе добио. Све сам их добио”.

“Ову нисте добили. Тако су нам рекли у суду”.

“Све сам их добио. Немојте више да лажете. Зашто лажете?” Вучић је још више повисио тон и благо се нагнуо унапред преко стола.

“Ја не лажем. Тако су нам рекли у суду. А ево хтео бих да вам уручим и књигу Душана Павловића Машина за расипање пара у којој је описано шта се све дешавало за оних пет месеци док сам био министар”, Радуловић спусти књигу на сто испред њега. “А овде је и наш Програм у 20 тачака који бисмо волели да прочитате”.

Ту је ствар експлодирала. “Двадесет тачака, јел? А јел’ има тачка како си крао? Јел’ има колико си предузећа опљачкао? Јел више или мање од 20?”

“Врло добро знате да то све није истина. О томе смо причали када сам улазио у Владу. Сами сте рекли ‘Знам да су то све Динкићеве измишљотине које лансира преко Курира’.”

Мандатар је наставио да понавља: “лопов, лажов, стечај”.

“Ја сам вас саслушао док сте ви говорили. Сада је ред на вас да саслушате. План од 20 тачака говори о томе шта је потребно урадити у друштву за годину дана чиме би поставили државу на ноге, након чега би се расписали фер избори у којима ви не контролишете медије. Економска политика коју водите је погубна за Србију. Уништавате домаћу привреду коју сте отерали у стечај, а фаворизујете стране фирме огромним субвенцијама …”

Вучић је слушао углавном стиснутих усана. Мада је у неколико наврата покушао да се смири, није успео. Наставио је канонаду: “Ви сте најобичнији лажов и лопов. Ви и ваша жена,... а и ви и ваша жена”, нагло се окренуо према Александру Стевановићу.

“Срам вас било! Како то разговарате?! Зар су ово консултације за састав владе”, повисио је тон Радуловић, на шта је Вучић реговао још агресивније.

“Срам мене било?!? Срам вас било! Ви сте лажов и лопов. Све сте опљачкали. И уопште ме не интересује ово што сте ми донели. Али да знате, имам и ја нешто за вас. Добићете то на изласку из ове сале. Може да вам буде од користи у даљем раду.”

Радуловић је наставио ништа мање агресивно: “Срам вас било. Уништавате Србију. Једина особа у овој сали која лаже сте ви! У овој књизи можете и да прочитате зашто кажемо да сте ви центар корупције у Србији.”

Једно другом су најмање пет пута понављали “Срам вас било”, а онда је све отишло још корак даље. Вучић је још више подигао глас и рекао: “А тако, значи?!? Онда, ајде!”, завртео је прстом у правцу врата. “Ајде! Ајде!” Поновио је још два пута.

“Шта, хоћете да нас избаците? Не можете да нас избаците! Ми смо посланици, ово је Скупштина, ви сте овде гост. Ако хоћете да кажете да сматрате да је састанак завршен, то се онда тако и каже”, одговорио је Радуловић.

Вучић је затим рекао: “Добро, ја сам рекао своје, ви сте рекли своје” и још неколико пута поновио “Ајде”, а нас четворо је устало и кренуло према излазу из сале.

Док смо излазили чуло се како Вучић некоме говори "Одмах му уручите, одмах”! Радуловић је кренуо право према импровизованој говорници у холу Скупштине да да изјаву за медије, а мене је пресрео Миленко Јованов из Напредне странке ми је буквално у руке увалио белу фасциклу коју је Вучић најавио да ћемо добити након консултација. Био је то крај консултација које фактички нису ни одржане.

* Дијалози су реконструисани по сећању нас четворо. 

(Блог Душана Павловића)