Косово је средиште српског народа, изгубљено захваљујући комбинацији муслиманске имиграције, високе стопе наталитета и етничког чишћења Срба, уз подршку противправног рата који је водио НАТО. То није само српски, већ је озбиљан пораз хришћанске Европе.

Фронтмен „Азрe” Бранимир Џони Штулић, постао је мета изненадне дипломатске трке између Београда и Загреба, када му је хрватски председник Стјепан Месић понудио хрватски пасош, две недеље пошто је то исто учинио министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Додик је тамо неприкосновени лидер, а оно што га разликује од помињаних лидера, јесте мањак сировог национализма и примитивне ратоборности, а вишак предузетничког ентузијазма који уверава народ да није једном заувек испостављен историјски рачун, по коме „Срби оно што добију у рату изгубе у миру“.

Србија, односно њен председник, изашли су у сусрет турским настојањима да турска култура буде снажније интегрисана у глобална кретања. На предлог српских званичника у Србији ће бити отворен Религијски центар „Мехмед Паша Соколовић“.

То решење може да буде, осим (кон)федералне заједнице унутар Србије, и независно Косово, али не успостављено на етничком принципу, већ на принципу грађански уређене федералне државе равноправних ентитета, попут савремене Швајцарске.

Ако нема још, биће ускоро. Кад ови наши русофили и русофоби закопају ратне секире, вратићемо се на домаћи терен. Игра ће бити занимљива, без обзира на то што председничка странка води са једно три према нула. Губитници ће морати да заиграју офанзивније.

Нема напретка у друштву док се не промени однос према раду и према држави. Продуктивност нашег радника генерално је 42 одсто. Неко ко формално ради 8 сати, стварно ради 4 сата. Ми промовишемо принцип животног учења и усавршавања за свако радно место.

Русија је охрабрила пут Србије ка ЕУ. НАТО није ни спомињан, јер Русија је земља која има исте вредности као Европа, али не и НАТО. Какав је став Русије према ставу Србије око уласка или неуласка у НАТО показује чињеница да војних разговора између Београда и Москве није ни било.

За Бошњаке реформе су недовољне, а за Србе и Хрвате су превише радикалне. Срби и Хрвати сматрају да те реформе неће заштитити њихове интересе. То значи да БиХ и даље одређују њени народи, и у њима су истински легитимитет и ауторитет.

Централни стратешки приоритет Србије је чланство у ЕУ, и то се неће мењати док год је ове владе. То нас, наравно, не спречава да градимо блиске и партнерске односе и са другима, пре свега са Русијом са којом имамо вековну традицију блискости.