Жао ми је што у политици Србије траје та инерција односа према суседима. Из разговора са државницима региона, нигде нисам препознао намеру да се води политика на штету Србије.

Најпозитивнију поруку Београд би послао уколико би се усвојила само једна резолуција која експлицитно осуђује само геноцид у Сребреници. Овај злочин мора заузети посебно место у колективном памћењу народа бивше Југославије.

Месић је против промена дејтонског договора, Тадић је против исте те ствари, Додик се противи такође, и то највише, па испада да би Месић да ратује против Срба по навици, макар и због оног око чега се Срби с њим слажу. Јер, колико је познато, Дејтонски споразум би да мењају они који су га наметнули.

Ко су главне трошаџије, а ко главни дужници-овисници јасно је као дан. И колико би њих коштало уколико би држава Србија напрасно почела да води разумну економску политику себи у корист. Коштало би их тако много да креатори те политике не би били ни лично безбедни.

Буџет за 2010. годину претпоставља замрзнуте зараде свих који раде у државном сектору. Одустало се само од њиховог смањења, односно “опорезивања” зарада већих од 40.000 динара. Подсећам, ова мера није уведена за цео јавни сектор, већ само за државну администрацију.

Све изгледа као режиран ријалити шоу-програм у коме је наводна „спонтаност“ учесника пожељна, јер подиже гледаност, али никако не утиче на крајњи исход победника. Како данас ствари стоје, и лаику је јасно да у том шоу-програму Србија губи све.

Јасно је да је "сребренички геноцид", односно почињени злочин над Муслиманима потребан "међународној – НАТО – заједници" како би оправдала бомбардирање српских подручја у БиХ и Југославији/Србији и како би се одужила исламском свијету за над њим почињене злочине на Блиском и Средњем истоку.

Косово је парче земљишта. Земљиште је неутралан појам. Квалификације као `свето` и `историјско` су глупости. Мислите ли да земљиште Косова зна ко по њему хода? Да каже: `Не могу ми по леђима ходати Албанци, него само Срби`“.

Пунолетна РС данас се налази пред новим, пресудним искушењима – великим притиском  међународне  заједнице у правцу уставних промена,  уз избегавање дијалога разједињених  бошњачких лидера са зближеним политичким представницима Срба и Хрвата.

Без СПС-а не би влада била направљена и не бисмо дошли у ситуацију да причамо о европским интеграцијама. Ја не желим тиме да прецењујем нашу позицију, али не желим ни да било ко потцењује. Не дозвољавам да неки сада кваре наше односе са ДС-ом.