Друга Србија не може да поднесе да се може бити пристојан грађанин са свећом у руци. Да три скупљена прста не означавају више злочинце, и ретроградне умове. Да постоји неки дубоки унутрашњи разлог због кога ће људи мирно, сатима, стајати у реду да се поклоне моштима једног скромног човека.

Прошле недеље умро је патријарх који нам показао сву бесмисленост њихових џипова и порцуланских осмеха. Умро је патријарх који је српску цркву и српски народ поштедео црних мантија на оптуженичкој клупи у Хагу. Умро је човек који је могао да има све те џипове и злата. Али није...

Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.

Београд је Србима у централним деловима КиМ послао јасну поруку да не гласају, али им није јасно речено како ће да преживе у изолацији, како ће им бити осигурана безбедност... Бирачи су остали збуњени и део њих се определио да гласа за своју локалну власт.

Морам рећи да све упућује на то да су Павелића штитили и Британци и Американци у одређеним раздобљима након завршетка Другога свјетског рата. То су чинили јер су се бојали Тита и јер су се надали да би можда Павелић могао повести јак антикомунистички покрет.

Демографски подаци алармантни су у многим балканским земљама. Становништво у Србији нестаје. У Босни и на Косову, то питање може постати кључно. Становништво Албаније је 1999. износило 3.3 милиона, да би 2008. пало на 3.1 милион.

За нас је важна суштина: у том члану пише да је Нови Сад главни административни центар, а не главни град. Само питање наслова неког поглавља или члана је апсолутно небитно у односу на оно шта у њему пише. Оно што је неодвојиви део Србије никаквим насловима или поднасловима се не може променити.

Ја бих заиста волео да видим коначни текст Статута јер ћемо тек када видимо коначни текст знати шта ваља чинити. Ствари су ту једноставне – нисмо имали пуни дисконтинуитет са националсоцијалистичким режимом Слободана Милошевића.

Различити однос према Косову данас оптерећује наше односе. Ми разумемо Србију и, свакако, жалимо због проблема у којима се тим поводом нашла. А, чини нам се, и правилно тумачимо да је овакав епилог косовског проблема одавно известан.

Међу амандманима на нацрт закона о надлежностима, поред тога што је дефинисана Војвођанска академија наука и уметности, што је Нови Сад главни град и што њене надлежности неће моћи да буду мењане, важан је и онај да ће Војводина бити власник јавних предузећа.