Најављено отварање конзулата, као и признање Косова део су политике сталних провокација. Признање није донело никакве користи Црној Гори, а нанело је штету Србији. На може се причати да је Србија најважнији партнер, а повлачити потези на њену штету.

Чак је и у Њузвику осванула насловна страна са насловом „Сад смо сви социјалисти”. Те теме се међутим не преносе на Србију из више разлога: зато што су у Србији и даље најгласнији заговорници неолибералног концепта капитализма, који не могу да признају слабости тог пројекта.

Да ли вест с насловом "Влада САД: Више од 49 милиона Американаца гладује" заправо значи да они "гладују на богат начин" или нема разлике између детета у САД и у Бијафри које "редовно одлази на спавање гладно"?

У Југоисточној Европи ће ускоро настати нова држава – "Република Српска" – као осма по реду држава која пониче из крвавих југословенских ратова деведесетих. Међутим, рађање овог новог проблематичног дјетета неће бити ни лако, нити једноставно.

На једној страни политичари уверавају јавност да су домаће муке последица светске економске кризе. На другој страни економски стручњаци проблеме виде у нереформисаној држави која није створила институционални оквир за привлачење иностраних улагања.

Сваки владика на Сабору гласа за три кандидата. Да би кандидат био изабран у жреб, потребна су 22 гласа.  Иако је то изводљиво, мало је изгледно да се већ у првом кругу добију сва тројица кандидата.

Србија мора разумети и уважити начин доношења одлука у ЕУ. Кораци ЕУ су могући само на основу широког консензуса, који је потребно унапред обезбедити. Није га могуће постићи с нереалним очекивањима, још мање исхитреним најавама највиших представника Србије.

Како да се ефективно оживи хришћанска цивилизација, пошто је проживела небројене несреће... Конзервативци вечито покушавају да се врате нечем бољем, здравијем, племенитијем, истинскијем. Али колико уназад? За десет година, један век – један миленијум.

Eвидентна је активизација напора низа држава западног блока и наднационалних института (укључујући Ватикан) на консолидацији Западног Балкана под окриљем ЕУ. Повећавање кризе у Србији праћено је покушајима Београда да нађе ослонац вани.

У правном смислу Статут Војводине спада у ,,перолаку” категорију, он није ни ,,анекс” Устава Војводине, ни ,,Бил о правима” Војводине, ни амандман на Устав Србије, суштински то је правнопарадни акт који не обавезује ни Србију, ни Војводину.