.jpg)
| Politički život | |||
Zašto Sakašvili nije Milošević |
 |
 |
 |
| sreda, 27. avgust 2008. | |
 Srbija treba da podrži ono što Rusija čini da se u Gruziji što pre uspostavi trajan, pravičan mir, što je njena obaveza u regionu po međunarodnim sporazumima o mirovnim operacijama u Abhaziji i Južnoj OsetijiMnogi su se u Srbiji našli pred dilemom: podržati bratsku Rusiju (bez koje bi Kosovo odavno bilo međunarodno priznata država) ili Gruziju, koja želi da sačuva teritorijalni integritet, baš kao i Srbija u slučaju svoje južne pokrajine. Iako od nas niko ne traži da se izjasnimo, kao decenijska žrtva politike dvostrukih aršina moćnog Zapada, imamo moralnu obavezu da ne ćutimo. Da stavimo do znanja da Srbija nedvosmisleno podržava Rusiju ne dovodeći u pitanje suverenitet i integritet nijedne zemlje, pa ni Gruzije. A i zašto bi kad je i ruski predsednik Dmitrij Medvedev podvukao da njegova zemlja poštuje suverenitet Gruzije. Srbija treba da podrži ono što Rusija čini da se u Gruziji što pre uspostavi trajni, pravičan mir, što je njena obaveza u regionu po međunarodnim sporazumima o mirovnim operacijama u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Uz to, Srbija ne sme da ćuti o onome što je priredio zvaničan Tbilisi, uz gromoglasno aplaudiranje Vašingtona i uz nešto umereniji aplauz iz Brisela koji su, očito, još ošamućeni svojim produženim trijumfalizmom iz davno završenog hladnog rata i opijeni željom za apsolutnu dominaciju u svetu, pa ne pomišljaju ni da priznaju šta je njihov ljubimac Mihail Sakašvili sve natovario. A situacija je jasna. Sakašvili je – da bi silom rešio svoj „kosovski problem” – napao Južnu Osetiju i „plave šlemove” iz Rusije sa međunarodnim mandatom – da mu ne bi smetali. Siguran sam da u jednačini sa istom (ne)poznatom, koju ne priželjkujem – a u kojoj Srbija napada mirovnjake KFOR-a da bi likvidirala lažnu „državu Kosovo” – bumerang efekat za Beograd ne bi izostao. Srbija bi se opet našla pod sankcijama, osuđena i trajno prokazana, baš kao je što je pre deset godina milosrdno bila kažnjena sa 78 dana bombardovanja. Međutim, za Gruziju važe drugi aršini. Ona je regionalni saveznik SAD i njoj je zato dopušteno sve što ni demokratskoj, nemiloševićevskoj Srbiji nije i neće ni biti! Ona je pod zaštitom „međunarodnog prava” koje je za Vašington i Brisel jače od onog koje počiva na Završnom aktu iz Helsinkija i Povelji Ujedinjenih nacija. Simptomatično je da angažman Rusije, čak tražeći da ona bude kažnjena, osporavaju one zemlje koje su od balkanske Gruzije, Miloševićeve Srbije, branile balkanske Osete – kosovske Albance. Prozivanje Moskve iz Vašingtona i Brisela utoliko je ciničnije što su upravo SAD i NATO u slučaju Srbije zastupali tezu da se zbog ugrožavanja etničkih i ljudskih prava može pogaziti princip teritorijalnog integriteta, a Albancima dati pravo na dve države. Ali, za Zapad, Srbija i Gruzija nisu isto, baš kao što nisu jednaki ni kosovski i kavkaski Albanci (Oseti), pa zato ovi drugi ne mogu da dobiju pravo na samoopredeljenje. Čak ni pravo da se legitimno izjasne u kakvoj državi žele da žive. Za SAD, EU i NATO, Gruzija nije Srbija, pa da je cepa ko kako stigne, već saveznička država, čiju teritorijalnu celovitost niko ne sme da dovede u pitanje. Uz to Zapad, kao poznati uterivač demokratije, tragač za zločinima nepoželjnih režima i presuđivač u poslednjoj instanci, ćuti pred avgustovskim ratnim zločinom gruzijskih vlasti u kojem je za dva dana uništeno 70 odsto javnih i stambenih objekata u Chinvaliju, ubijeno oko 2.000 ljudi i proterano 34.000 civila. Za neobaveštene, rusofobe i blanko obožavaoce Zapada: to je polovina od ukupnog broja stanovnika Južne Osetije. Zato još ciničnije izgleda činjenica da niko u svetu nije požalio kavkaske Albance (Osete). Zato – za razliku od Miloševića koga su zapadni političari i mediji, iako je na Kosovu i Metohiji do agresije NATO koristio samo policiju, vrlo brzo prozvali balkanskim kasapinom – Sakašvilija za brutalno korišćenje celokupne vojne moći Gruzije nisu nazvali istim imenom. Čak ni običnim nacionalistom. Srbija mora nedvosmisleno da podrži Rusiju i njene napore da sačuva mir na Kavkazu i spreči svaki pokušaj etnocida nad nezaštićenim narodom Južne Osetije u budućnosti. Član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije [objavljeno: 21/08/2008] |
Od istog autora
- Skupa kratkovidost ministarstva finansija ili kako smo izgubili milijardu evra
- Zašto smo protiv privatizacije Telekoma
- Zaštita granica je naša najviša ustavna obaveza
- Šta stoji iza hrvatskog desanta na srpsku privredu
- Agrar kao "deveta rupa na svirali" ili daleko je Holandija
- Kako zaštititi srpsku poljoprivredu?
- Šta nas čeka u 2015. godini?
- Rebalans budžeta – potrebne razvojne, a ne recesivne mere
- Kako je Dan pobede cinično maskiran „Danom Evrope“
- Evrointegracije uništavaju privredu
- Gas, energent 21. veka - „Južni tok“ ključan za bezbednosnu i ekonomsku stabilnost Balkana
- Ekonomski samostalna, politički i vojno neutralna Srbija kao alternativa EU
- Južni tok je u interesu Srbije
- Ko će prvi napustiti brod koji tone
- Program razvoja Srbije od 2010. do 2015. godine
Ostali članci u rubrici
- Protesti građana i dalje rade
- Rezervat Aleksandra Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
- Zašto Srbija nije u stanju da izvuče pouke iz nesreća koje joj se dešavaju? Svi tragovi odgovornosti vode ka vrhu kolonijalne uprave
- Rezolucija o merama koje država Srbija mora da preduzme povodom stanja na KiM
- Šta nedostaje Vučićevoj poruci da Srbija neće biti sluga ni Amerike ni Rusije - Rusija takav odnos i ne traži
- Sram nas bilo, Srbijo!
- Veleposlanica Jelena Milić i Zagreb vole se javno ili još jedan sunovrat srpske diplomatije
- Veliš - „Sve je do Boga“, pa zasedneš i ne činiš ništa!
- Sramotni muk Beograda pred golgotom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - mi nikome nećemo biti „slavni preci“
- Geopolitika reke Drine - Hoće li litijum i Rio Tinto dovršiti ono što nije uspeo NATO?
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
