Politički život | |||
Voždovac i partijska država |
nedelja, 29. novembar 2009. | |
Ko pažljivije prati tok izborne kampanje za lokalne izbore u opštini Voždovac imaće utisak kao da se nalazi u nekoj vrsti političkog vremeplova, u samom središtu devedesetih. Očigledno je da žestoka izborna borba u ovoj beogradskoj opštini sve više postaje jedna od najvažnijih političkih bitaka za osvajanje i zadržavanje simboličkog političkog kapitala koji je od izuzetnog značaja u našem političkom životu. Voždovački izborni rezultati svakako će pokazati odnos i raspored političkih snaga u našem društvu. Radi se o svojevrsnom sindromu našeg Nju Hempšira, izborne jedinice u SAD, čiji rezultati u velikoj meri određuju konačni ishod kampanja za predsedničke izbore u ovoj demokratskoj zemlji. Ionako krhka dominacija postojeće vladajuće strukture može da bude ozbiljno narušena ako opozicione stranke, a posebno Srpska napredna stranka, zabeleže osetniji rast podrške u biračkom telu ove opštine koja postaje značajno političko iskušenje za sve stranke učesnice predstojećeg izbornog nadmetanja. Sudeći po sveobuhvatnosti i žustrini kampanje očigledno je da su ovi lokalni izbori važni i za vladajuće i za opozicione partije. Kampanja koju vode stranke iz vladajuće koalicije, a posebno Demokratska stranka, odvija se po uzusima izbornih kampanja koje smo mogli da pratimo upravo devedesetih. Svi potencijali državne i gradske uprave i javnih preduzeća uključeni su u ovu lokalnu kampanju. Sredstva se ne biraju, jer najvažnije je da se Demokratska stranka i koalicija koja je na vlasti dokažu da su i dalje dominantna i funkcionalna politička snaga ne samo u ovoj opštini već i u celoj zemlji. Cilj je jasan – na delu je neprikriveni politički pragmatizam. Zato nije slučajno što se i gradonačelnik Beograda pojavljuje kao vodeća ličnost kampanje Demokratske stranke. U pridobijanju birača nesmanjenom žestinom učestvuju i ministri vlade Republike Srbije, direktori republičkih i gradskih javnih preduzeća, gradski funkcioneri, potpredsednik republičke vlade, viđeni poslanici, stranački funkcioneri najvišeg ranga, dok kandidati za odbornike na voždovačkim lokalnim izborima, utisak je, služe samo kao prigodni ukras. Po već oprobanom receptu, otvaraju se obdaništa, ambulante i parkovi, asfaltiraju putevi, uvode telefoni. Ovakvim poznatim obrascem izbornih kampanja služe se ne samo vladajuće stranke već i opozicione, ali svaka u granicama svojih moći. Najviše onespokojava, ipak, način kampanje predstavnika vladajućih stranaka jer oni se neprestano pozivaju na svoj izvorni demokratski legitimitet, što bi trebalo da ih razlikuje od stare prakse iz devedesetih, kada je režim optuživan upravo za zloupotrebu državnih sredstava za izbornu utakmicu. Žalosna je činjenica da se devet godina posle demokratskih promena ne može reći da se u ovoj zemlji temeljno promenio način vođenja izbornih nadmetanja. Ovoliko i ovakvo angažovanje svih raspoloživih državnih i političkih sredstava Demokratske stranke govori mnogo i o bojazni od moguće erozije uveliko izgrađene i utvrđene simboličke slike da je ona najznačajnija i najuticajnija stranka u Srbiji. Ovakav neprincipijelan pristup lokalnim izborima na Voždovcu pokazuje da se radi ne samo o političkoj snazi već i o ugrađenoj slabosti vladajuće stranke koja sada primenjuje sve raspoložive izborne metode i trikove koje je inače žestoko kritikovala u vreme kada je bila u opoziciji. Politička istorija se farsično ponavlja ako se korenito ne menja način vođenja politike kao delatnosti u kojoj se moraju poštovati određena demokratska načela, a iznad svega fer i korektna izborna borba. Sudeći po tome kako se odvija aktuelna kampanja u opštini Voždovac, mi se i dalje krećemo u zatvorenom krugu političkih zloupotreba državnih struktura i sada potpuno ogoljene borbe za vlast u kojoj se ne biraju sredstva. I dalje se pokazuje da smo društvo prožeto partijskom mrežom uticaja i da nismo daleko odmakli u neophodnoj razgradnji partijske države. |