Политички живот | |||
Војска је могла да спречи одлазак Милошевића у Хаг, али председник Војислав Коштуница то није наредио - заправо, ћутао је?! |
среда, 16. јун 2021. | |
Небојша Павковић, екс Начелник ГШ Војске Југославије, командант славне Треће армије која је војевала против НАТО пакта и генерал-пуковник у пензији, данас заточеника затвора у Финској (осуђен на 22 године у Хагу), прошле недеље у ко-ауторству са адмиралом Бошком Антићем, објавио је, после већ објављених капиталних књига "Мирис баруте и смрти на КИМ" и "Ратног дневника из 1999.) нови историјски бестселер " Кошаре и Паштрик српски Термопили", у издању медијске куће "Одбрана"... - Имао сам моралну обавезу да овакву књигу, у сарадњи са адмиралом Бошком Антићем, објавим и да побројимо све своје команданте и пале борце који су изнели и издржали епске копнене битке на КиМ, каже генeрaл Павковић. Аутори су на више од 300 страница поново "постројили" све своје јединице, војнике и њихове команданте, онако како су и били распоређени 1999. године и пред читаоцима остаје највернија слика војничке епопеје на КиМ коју многи, с правом пореде с чувеним Термопилима... Књига је продаји и, верујемо, завређује да се нађе на полицама кућних и школских библиотека, али и да је наше Министарство спољних послова подели страним амбасадама, да их подсете - како се ратовало на Косову и Метохији, али и како је највећа светска машинерија смрти, без сагласности Савета безбедности УН - НАТО армада - 78 дана бесомучним бомбардовањем убијала и разарала Србију... Генерал Павковић "одслужио је" две трећине затворске казне и по доскорашњој пракси Трибунала испунио услове да изађе из затвора. Међутим, Трибунал је, чини се, (не)очекивано изменио своја правила и за затворенике, посебно ако су српске националности, укинуо своју доскорашњу праксу...Практично, српски осуђеници остављени су - на милост и немилост "слободном судијском уверењу" и многи од њих који су испунили услов од две трећине одслужене казне, већ месецима и годинама не добијају никакав одговор из Трибунала?! Уз те "процедуралне проблеме" са Трибуналом, Небојши Павковићу је недавно преминуо и брат... У наставку разговора генерал Павковић се осврнуо, из свог угла наравно, на помпезно и хвалисаво најављену и презентирану српској јавности - ТВ серију "Породица" на Радио телевизији Србија о хапшењу Слободана Милошевића, бившег председника Србије и Југославије и његово испоручивање Хагу, на највећи српски празник Видовдан... Серијал је, општи је утисак, дубоко разочарала домаћу јавност и отворила низ дилема и недоумица - око стварних догађања у том срамном чину и срамном поглављу новије српске историје... Успут, серијал је разоткрио, можда не и намером аутора серије, све нелогичности петооктобарских догађања и срамном понашању тадашњих челника режима ДОС (и неких "Слобиних сабораца из СПС) на челу за касније трагично убијеним председником Владе Србије, др Зораном Ђинђићем... У серији је, према мишљењу бројних учесника невеселих догађања у и око виле "Мир", с којима смо разговарали, још једном је оцрњена улога Војске, посебно њеног тадашњег првог човека генерал пуковника Небојше Павковића (кога у серији игра Мима Караџић), и њихове улоге у испоручивању бившег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића и Трибуналу у Хагу, где је и умро не дочекавши пресуду... Намерно или не, серија је, доста неуспешно, покушала да рехабилитује улогу Чеде Јовановића, Милорада Улемека Легије и Бранислава Ивковића, давши им значај који тада нису имали... Истовремено, рекло би се - злонамерно, представљени су ликови Слободана Милошевића, др Мире Марковић и Марије Милошевић, које су аутори серијала "Породица" представили као исфрустриране људе...а посебно Милошевића који је по "уметничким слободама", током тих догађај био, наводно, сваког момента склон самоубиству, и који је "претио" да ће се убити?! Истовремено, аутори серије, који се нису током снимања много бавили ширим аспектом догађања, као ни чињеницама - ненамерно су представили и људе из тадашње власти - ДОС-а као скуп људи који су се превратом дочепали власти, а после нису знали шта да раде с њом и после које је Србијом протутњао прави цунами растакања земље, пун буразерских приватизација... Истовремено, невероватно, управо овако презентиран серијал показао је да Слободан Милошевић није баш био "ђаво" каквим га је ДОС-ов режим представљао, а карикирање његове породице, супруге др Мире Марковић, кћери Марије Милошевић...довело је сваког добронамерног гледаоца - од којих су многи пре две деценије биле против власти Слободана Милошевића и за ДОС, да застану за часак и преиспитају свој став о времену од пре две деценије... О "уметничким слободама", наравно не треба трошити превише речи... За портал НСПМ ексклузивно о серији и својој и улози Војске у тим догађањима говори бивши први човек Војске, генерал пуковник Небојша Павковић... Серија "Породица", која је недавно емитована на националној РТС телевизији, узбуркала је нашу јавност. И после 20 година од хапшења Милошевића, са многим живим актерима све је више разних варијанти о том догађају. Забуну, чини се, највише су унели они појединци који нису били непосредни актери. Ви сте један од непосредних учесника па би зарад објективне процене невеселих догађања било добро да нам из "прве руке" испричате истиниту причу, или Вашу верзију о улози војске и Вас лично? Небојша Павковић: Нисам гледао серију о којој говорите, али сам добио неке информације о њој. Мене је посебно занимало како смо у серији представљени војска и ја као тадашњи начелник генералштаба. И, како сте представљени, и шта се ЗАИСТА догађало? Небојша Павковић: Према ономе што ми је речено мислим да су догађаји представљени доста коректно, али... Наравно не оцењујем како су представљене поједине личности, па и мој лик. Оно што одбацујем, са индигнацијом, је да сам присуствовао састанку код тадашњег председника Коштунице, непосредно пре хапшења Милошевића, на коме су били и премијер Ђинђић, министар Михајловић, и Чедомир Јовановић. Тај састанак се није десио, и то је, у вези самном измишљен догађај. Ипак о томе су говорили неки ликови за које се поуздано зна да нису "ни лук јели ни лук мирисали"?! Небојша Павковић: Слажем се да, ето, сада после само 20 протеклих година о томе говоре појединци, који нису били непосредни учесници. Ја сам о том догађају више пута говорио у разним медијима, ау "Сведоку" сам дао комплетну слику, или, ако хоћете - моју истину. Такође о том догађају у архиви Војске постоје документа, извештаји и записници, који су написани у реалном времену и који се нису мењали. То су можда и једини аутентични докази о том догађају? Небојша Павковић: Жалосно је што се сада појављују маргиналне личности који накнадно покушавају да се прикажу као много важни играчи у том догађају, а уствари су тотални анонимуси и, саморекламери. На кога мислите? Небојша Павковић: Један од њих је и Саша Рудић, саморекламирајући бодигард Милошевића. Он покушава себе да прикаже као првог човека у тој екипи, који је малтене био и изнад шефа обезбеђења генерала Сенте Миленковића. Сам драматични догађај хапшења Слободана Милошевића можда би требало ставити у контекст времена када се то догодило и активностима који су претходили? Небојша Павковић: Дакле ради се о 31. марту 2001.године. То је шест месеци од када је Милошевић признао пораз и повукао се са власти. Значи да он више није био председник СР Југославије, и да војска, ни по Уставу и по законима о Војсци и одбрани, није имала никакве ингеренције према њему. У вези с тим били су, колико знам, прекинути и сви званични контакти генералштаба ВЈ са њим?! Небојша Павковић: Јесте, али такође је познато да је Милошевић добио писмену гаранцију да неће бити ухапшен, да може да живи у вили Мир и да задржи обезбеђење из МУП-а које је до тада имао. Дакле досовска власт му је гарантовала личну и имовинску сигурност и безбрижан живот. Самом чину хапшења Милошевића претходио је један интригантан догађај?! Небојша Павковић: Дан пред хапшење, десетак минута после поноћи, добио сам хитну пошту из Војног кабинета председника Коштунице. Заправо његов Указ којим се Гардијска бригада изузима из надлежности Председника Коштунице и претпочињава начелнику Генералштаба, односно мени! Откуд тако, с "неба па у ребра"? Небојша Павковић: Размишљао сам целе ноћи шта је то било тако хитно да није могло сачека мој долазак на посао. И због чега председник одступа од вишегодишње праксе да командује Гардијском бригадом?! Схватио сам тек када је у поподневним часовима на телевизији дато саопштење да је Влада Србије донела одлуку, са једним гласом против, да се Милошевић ухапси због злоупотребе службеног положаја. Да ли Вам је тада "свануло"? Небојша Павковић: Било ми је јасно да претпочињавање Гардијске бригаде има везе са хапшењем Милошевића, и схватио сву подлост нове власти. Одмах сам назвао начелника Војног кабинета председника, адмирала Стајића, који је једини, сигуран сам, у договору са Радетом Булатовићем, саветником за Војску, могао да смисли такву подлост. Колико се сећам, зар Стајић није "Ваш кадар"? Небојша Павковић: Да све буде још горе, тачно је! Ја сам предложио да Стајић буде постављен за новог начелника Војног кабинета и да буде унапређен у чин адмирала. Шта се заправо догодило? Небојша Павковић: Коштуница је знао да ће уследити хапшење Милошевића, и да је њему потчињена Гардијска бригада која обезбеђује комплекс у ком се налази Вила "Мира" Дакле, знао је да он мора да одлучује и да командује том јединицом. Његови врли саветници нашли су начин да он не буде судионик и кривац, па су "врућ кромпир" дали Павковићу, да буде саучесник и кривац за хапшење Милошевића. У то време комплекс објеката у Ужичкој улици обезбеђивала Гардијска бригада? Небојша Павковић: У кругу комплекса налазили су се објекти: резиденција која је била порушена током агресије, вила "Мир" у којој је живео Милошевић, Кућа цвећа, Ловачка кућа, објекти за смештај обезбеђења удаљен око 150 до 200 метара од виле "Мир", Центар везе код капије 11, стража, пријавнице... Комплекс се обезбеђиван са 4 стражарска места и људство на пријавницама. Вилу "Мир" обезбеђивали су припадници Полиције и Управе за обезбеђење, којима је командовао генерал Полиције Сента Миленковић? Небојша Павковић: На основу њихове процене и Упутства за рад, у вилу "Мир" није могао да дође нико, док Сента, односно Милошевић не одобре. Неколико дана пред хапшење генерал Сента Миленковић је већ отишао од Милошевића? Небојша Павковић: Послове око обезбеђења координирао је његов заменик Бранко Манасијевић, а групом за обезбеђење, која је остала у комплексу командовао је Душко Ракочевић, са ким су били и мени познати Горан Пајић, Зоран Павловић, Драган Новаковић, Горан Васиљевић, Горан Обрадовић, Милош Дутина, Милош Бујаковић и други. Они су били смештени о посебан објекат, а у вили Мир су боравили само када су били дежурни, и ако би били позвани по потреби. Војска, односно Гардијска бригада, била је одговорна за пријавнице, и улазне капије? Небојша Павковић: Рад на пријавницама је био регулисан Упутством, које је предвиђало да се сви који долазе у посету код Милошевића, морају најавити. Најаву посете вршио је дежурни пријавнице, а обезбеђење у вили "Мир" је давало одобрење да ли посета може да дође код Милошевића. Ако они, не одобре улазак посетиоца, дежурни на пријавници не дозвољава улаз. И то је тако функционисало. Зар ДОС није покушавао, некако, да замени то обезбеђење? Небојша Павковић: Мени је било познато да су нове власти интензивно радиле на повлачењу дугогодишње обезбеђења Милошевића, и да је постигнут договор да се смена старог и новог обезбеђења, врши сукцесивно да би Милошевић могао да упозна људе који ће га обезбеђивати. Пошто је објављена одлука Владе Србије да ће Милошевић бити ухапшен, министар полиције Душан Михајловић одлучио је да тог дана изврши смену и да код Милошевића доведе нову јединицу, чије људство Милошевић није познавао? Небојша Павковић: Када је нова јединица за обезбеђење, коју је предводио Покрајац, службеник Шесте управе ДБ, дошла на пријавницу, да смени стару и предузме обезбеђење виле, наши гардисти најавили су посету, али су из виле "Мир", одбили посету са образложењем да смена није према постигнутом договору. После више покушаја да уђу у комплекс, дошло је и до сусрета и сукоба између тих двеју полицијских јединица. Старе која није прихватала смену, и нове која је на смени инсистирала. Небојша Павковић: На улазној капији срели су се представници јединица, и том приликом је, према извештајима са пријавнице, дошло је до жучне расправе, па и до потезања оружја. Међутим свако је остао при своме. Тада све почиње да се прелама преко мојих леђа. Зашто?! Небојша Павковић: Да напоменем да у извештају Гардијске бригаде наведени иницијали СР полицајца који је преговарао у име старе јединице. Одмах после тог инцидента назвао ме Душан Михајловић, министар полиције, и надменим и дрским тоном рекао да ја опструишем рад полиције, да војска спречава спровођење одлуке Владе, да полиција мора да ухапси Милошевића, и да ја морам да склоним војску. Одговорио сам му истим тоном да мени може да нареди само председник државе Коштуница, а не он. Било је доцније и оштријих речи? Небојша Павковић: После неког времена поново ме је звао, и почео да прети, да ће употребити механизовану бригаду, да упадне у вилу "Мир". И ја сам био дрзак и одговорио да бих волео да је ангажује, јер ћу ја, ако то уради, ангажовати артиљерију, и ватром поклопити ту јединицу у тренутку када буде покренута, па нека се и даље игра са војском. Наравно, наљутио се и више ме није звао. Како је реаговала Гардијска бригада? Небојша Павковић: Због настале ситуације назвао сам генерала Миливоја Бојовића, команданта Гардијске бригаде. Он је он био ван Београда, али ми је рекао да га замењује пуковник Ћосић, и да ће он стићи за тридесетак минута. Пуковник Ћосић ми је реферисао да се из полиције не могу договорити међу собом, око примопредаје обезбеђења. У међувремену око комплекса у Ужичкој и околним улицама почела је да се окупља велика маса људи. Почела је велика гужва, када се Милошевић појавио на капији. Небојша Павковић: Ја сам са својим сарадницима и старешина из кабинета још увек био у Генералштабу, и пратио дешавања. Очекивао сам да ће ме назвати председник Коштуница. Убрзо су почели нереди, када је група с фантомкама на главама покушала да на силу уђе у комплекс. Војску, односно стражу, нико није дирао, али претила је опасност да убрзо и стражари буду на мети маскираних нападача, због чега би сигурно, поступили по правилима стражарске службе и одговорили ватром на нападе. Небојша Павковић: Коначно се јавио Коштуница и тражио да га информишем о тренутној ситуацији и интересовао се за војнике на стражи. Реферисао сам да стража Гардијске бригаде обезбеђује комплекс још од Другог светског рата, јер је то предвиђено планом обезбеђења објеката од посебног значаја, и да само он може да нареди да се стража повуче, а објекат остане без обезбеђења. И шта Вам је рекао председник др Војислав Коштуница? Небојша Павковић: После мог објашњења наредио ми је да повучем стражу и да предузмем мере да нико од њих не страда ако дође до нереда и сукоба. Објаснио сам му да се у комплексу налазе два Борбено оклопна возила намењена за противваздушну одбрану комплекса и да ће она послужити да се у њих склоне војници. Наредио сам генералу Бојовићу, који је у међувремену дошао на лице места, да по наређењу председника Коштунице повуче стражу и предузме мере да војници не би страдали у нередима који могу да уследе. Према извештајима са лица места, непосредно пре тога, из комплекса су се повукли сви полицајци. Небојша Павковић: Наиме око 23,00 часова јединици за обезбеђење у комплексу, обратио се Бранко Манасијевић, заменик генерала Сенте Миленковића и рекао им да обезбеђење нема више ста да тражи, и да напусте комплекс. После тога полицајци су се спаковали, узели своју опрему и напустили комплекс?! Небојша Павковић: У књизи два, својих мемоара Мира Марковић је написала; "Комплетно обезбеђење напустило је свог шефа. Остао је само Душан Ракочевић шеф Слобиног обезбеђења из Пожаревца. Он је остао сам целе ноћи. Поред његове главе су прошли сви меци". После повлачења страже, "маскирани полицајци" на силу су ушли у круг комплекса, и опколили вилу "Мир"? Небојша Павковић: Убрзо после тога код Милошевића дошао је Чеда Јовановић и водио преговоре око одласка Милошевића у Централни затвор. Том приликом му је дао писмену гаранцију коју су потписали Коштуница, Ђинђић, и на захтев Милошевића и тадашњи председник Србије Милутиновић. Гарантовано је, да ако Милошевић оде у затвор, неће бити испоручен нигде ван земље нити ће му се судити ван земље. Поред тога одобрено му је да живи несметано у резиденцији , и гарантована му је имовинска и лична безбедност?! Небојша Павковић: Убрзо се показало како су досовци испоштовали своје гаранције... Неки, ево сада, после 20. година, износе неку своју верзију хапшења Милошевића, а има и оних који Вас оптужују да сте издали Слободана Милошевића? Небојша Павковић: То су "стари знанци" који сваке године причају неку своју нову варијанту и промовишу сами себе. Један од њих је и поменути Саша Рудић. Мислим да је то патолошки лажов, који лажима промовише себе, и покушава да постане јавна личност. Од пре неколико година пратим његове нападе на мене и пошто сам схватио да је човек пролупао, одустао сам од полемике са њим. Он сада после 20 година прича да су маскирани нападачи на вилу "Мир", били припадници Кобри и да сам ја са Ђинђићем командовао тим нападом "Кобри". Може ли нормалан човек да изговори такву глупост, и да га неко слуша и још доводи на телевизију?! Он заборавља да о том догађају постоје бројна документа, извештаји и записи који су настали у време непосредно после догађаја. О томе шта је тамо записано, припадници из војске, већ 20 година говоре исте чињенице, за разлику од њега који сваке године износи нове варијанте. Поред тога заборавља да осим њега постоје бројни сведоци који могу потврдити моју верзију. Нека он пронађе некога ко ће потврдити његову. Он казује да сте починили издају јер нисте употребили Војску и спречили хапшење Слободана Милошевића? Небојша Павковић: Он мене оптужује да сам издао Милошевића, јер нисам употребио Војску да спречим његово хапшење. Па да ли је то нормалан човек?! Добро, а зашто нисте? Небојша Павковић: Ангажовати Војску ради спречавања хапшења бившег председника, који већ шест месеци није на функцији, би значило класичну злоупотреба војске, која се гони по кривичном закону. Тај вагабунд, на војску гледа као "мали Перица". Али да оставимо ту тезу по страни. Питам ја сада Рудића због чега он није остао да брани Милошевића до краја, као његов колега Ракочевић? Не, он је међу првима напустио свог шефа Милошевића, а био је по службеној дужности одређен да га обезбеђује. Сада после 20 година, се представља "јуначином", а уствари је обична побегуља са лица места. Какву је функцију тада имао господин Рудић? Небојша Павковић: Према расположивим информацијама био је само мали "шрафчић" у механизму обезбеђења Милошевића. Уствари, био је стражар на трећем прстену обезбеђења и дежурни телефониста. Често сте ишли код Милошевића, да ли сте икад видели тог г. Рудића? Небојша Павковић: Више десетина пута сам био код Милошевића и никада нисам видео ту сподобу. Прочитао сам на стотине докумената и више књига о догађајима из тог времена и нигде не нађох име тог назови "бодигарда Милошевића", како се представља на свом фејсбуку. Рекли сте да сте одавно престали да му одговарате? Небојша Павковић: Мислим да ћу, када следећи пут изрекне такве глупости и клевете на мој рачун, поднети кривичну пријају, па да се на суду забавља доказујући своје тврдње. И адвокат Фила Вас помиње... Небојша Павковић: Слагао је да је самном разговарао и да сам му рекао да су БОВ-ови наоружани маневарском муницијом. И он на војску гледа као "мали Перица". Нити сам са њим било када о томе разговарао, нити му такву глупост рекао. Откуд БОВ-ови у комплексу? Небојша Павковић: Поменути БОВ-ови, а било их је два, били су у комлексу и пре него што сам постао Начелник ГШ ВЈ. Пошто се сада представља као велики заштитник лика и дела Милошевића, и друге оптужује за издају, подсећам га да је Мира Марковић у својим мемоарима о њему написала: "У Тому Филу ни Слободан, ни Марија ни ја нисмо имали поверење. Његова приврженост хашкој канцеларији је била видљива". Изручење Изручења Милошевића Хагу 2001. године, на Видовдан, је велико понижење не само Милошевића, већ Србије и српског народа. То је била добро смишљена, и у строгој тајност изведена акција, коју домаћи извршитељи нису могли сами да изведу?! Небојша Павковић: Подсетићу шта је у књизи "Повленске магле" написао, тадашњи министар Полиције Душан Михајловић. Парафразирам: све смо урадили само да Павковић не сазна где је Милошевић и кад ће га изручити. Ово само потврђује какав је њихов однос био према мени и колико су се плашили моје реакције. Све су крили, од смештаја Милошевића у Централни затвор, у коме су смењали стражаре и друго, иако за то није било никаквог разлога. Зашто се нова власт плашила Војске? Небојша Павковић: Да подсетим да се тај догађај збио девет месеци после смене власти. Дакле девет месеци је било прошло од када Милошевић није био председник Србије. Због тога је било илузорно и даље се плашити реакције војске и мене лично. Сумњичавост према Војсци се примећивала? Небојша Павковић: Војска је сложена и организована институција, чије надлежности и поступање је прецизирано, Уставом као највишим држаним актом, као и законима о Војсци и одбрани. Према томе, све ингеренције војске према бившем председнику су престале одмах после предаје власти. Само они потпуно неинформисани могли су помислити да бих ја, или било ко други, могли да злоупотребимо војску да би заштитили бившег председника, тим пре што је одлуку о његовом изручењу Трибуналу у Хагу, донела Влада Републике Србије. То би у правом смислу било самоубиство у сваком погледу, сваког ко би то урадио. Дакле одмах после смене власти прекинуте су све везе и контакти са бившим председником? Небојша Павковић: На другима је да коментаришу Одлуку Владе Републике Србије са правног аспекта, нарочито ако се има у виду писмена гаранција која је дата Милошевићу и уставна повеља коју је донела Савезна скупштина, тадашње СР Југославије. Да још једном подсетимо на њих? Небојша Павковић: Приликом хапшења Милошевића 31.марта/ 1.априла 2001. године Чедомир Јовановић је Милошевићу дао писмене гаранције коју су потписали председник Коштуница, председник Владе Србије Зоран Ђинђић и председник Србије Милутиновић. Тада је Милошевићу гарантовано да ако оде у Централни затвор: неће бити испоручен нигде ван земље, нити ће му се судити ван земље, да ће породица моћи да га посећује сваког дана; да ће моћи ће да живи несметано у резиденцији; и гарантована му је имовинска и лична безбедност. Првог априла председник Коштуница је лично обавестио породицу Милошевића да је усвојена Уставна повеља, по којој нико па ни Милошевић не може да буде, за било какав преступ, екстрадикован из земље на било који суд ван ње. Како је досовска власт испоштовала гаранције и Уставну повељу показало се на Видовдан 28,јуна 2001. године? Небојша Павковић: Још једном понављам да нико из војске није знао да ће Милошевић бити испоручен суду у Хагу. Међутим под претпоставком и да смо чули, наглашавам да никада не бих злоупотребио војску и да је без наређења и супротно Уставу и законима употребим ради спречавања власти да спроведе своју одлуку. Тог дана, на Видовдан, око 17.00 часова био сам у резиденцији у улици Андре Николића, када ме је позвао Коста Чавошки и питао шта радим. Када сам му одговорио да гледам телевизију, рекао ми је: "Док ти седиш и гледаш телевизију, ови ти хапсе и изручују врховног команданта Хашком трибуналу". Питао сам: ко хапси и где се то дешава. Објаснио ми је да Милошевића тренутно воде из затвора... Шта сте тада урадили? Небојша Павковић: Одмах сам назвао генерала Ђаковића, начелника Управе безбедности. Нико ништа није знао о томе. У том моменту позвао је ме доктор Здравко Мијаиловић, начелник Кардиолошке клинике на ВМА, и рекао да са врха зграде ВМА гледа како су у круг Института безбедности, где је сада БИА, слетели хеликоптери и да види како возила довозе Слобу, изводе из "марице" и уводе у хеликоптер. Са Здравком у друштву био је и мој кум из Ћуприје Душан Мандић, који је то потврдио. Да ли Вас је позвао неки из власти?! Небојша Павковић: У исто време позвао ме је и председник Коштуница. Када сам му рекао шта се догађа, рекао је да о томе не зна ништа и питао да ли можемо то да спречимо и како. Одговорио сам да можемо да подигнемо дежурне ловце и присилимо хеликоптер да слети... А, ако пилот хеликоптера одбије да слети? Небојша Павковић: Једина могућност је рушење хеликоптера! Шта Вам је рекао председник? Небојша Павковић: Одговорио ми је да будемо спремни и да ће ми јавити шта да радим. Одмах сам назвао сам начелника Сектора за РВ и ПВО, генерала Бранислава Петровића и наредио да дежурни пар ловаца стави у највиши степен приправности; да се припреме 2-3 транспортна наоружана хеликоптера, у случају потребе, и да хитно преко контроле летења спречи лет свих хеликоптера и авиона са аеродрома ''Сурчин'', који немају дозволу за летење. Значи, ипак је авијација била "на готовс"? Небојша Павковић: Наредио сам да о томе извести команданта РВ и ПВО, генерала Смиљанића, и Оперативни центар РВ и ПВО, да пренесе да ћу им се лично јавити, чим добијем ставове за поступање од председника Коштунице. Упозорили су ме да је контрола летења, СУКЛ, није више под непосредном контролом Војске Југославије... И, да ли Вам се јавио Војислав Коштуница? Небојша Павковић: Пошто ме председник Коштуница није звао како је обећао, позвао сам га да бих га известио о полетању хеликоптера и да добијем наређења о даљем поступању. Међутим нико се није јављао на телефон. И тако је бивши председник испоручен Хагу?! Небојша Павковић: Пошто нисам добио везу са председником, који је једини надлежан да изда наређење за употребу авијације, ја а ни било ко из Војске Југославије нисмо могли да одлучимо да ангажујемо авијацију за спречавање хеликоптера који је превозио Милошевића. Тако је хеликоптер са Милошевићем одлетео је ка Зворнику, а затим према Тузли. Цела акција превожења Милошевића до Тузле била је добро организована и оперативно маскирана, а у то су сигурно биле укључене стране службе безбедности. Одмах, чини се, после тог догађаја поново сте били на мети? Небојша Павковић: Разни аналитичари и дежурни критичари из оба табора писали су све и свашта, да сам за време тог догађаја био у кабинету начелника Генералштаба и у друштву Зорана Ђинђића, и руководио акцијом превожења Милошевића у Хаг, да сам лично одобрио употребу војног хеликоптера, за његово превожење, да нисам одмах обавестио претпостављеног, председника Коштуницу, да сам био у вези са извесним британским агентом Монктоном и друге глупости. Ипак, време је касније демантовало такве тенденциозне оптужбе. Небојша Павковић: Уместо даље полемике на тему глупих оптужби, свима који их упућују мени, постављам хипотетичко питање: да су били начелник Генералштаба Војске Југославије у том тренутку, и на мом месту шта би урадили и како? Такође желим да их информишем да начелник Генералштаба, али ни било које друго лице из војске немају надлежност да одобравају или забрањују летење, и коришћење ваздушног простора, па ни хеликоптерима МУП-а. Поред наведеног препоручујем да прочитају књигу "Повленске магле", Душана Михајловића, који је написао отприлике: ''Да им је највећу претњу у реализацији ове акције представљао генерал Павковић, који ни по коју цену није смео да сазна за њу, и да су због тога морали да предузимају мере да тајну сачувају од Павковића''. И на крају о томе како је изведена тајна акција изручења Милошевића Трибуналу у Хагу, писао је у листу Политика, војни аналитичар, а сада амбасадору у Руској федерацији, господин Лазански који је користио документацију из архива ВЈ. Скривалица Небојша Павковић: После десетак минута позвао је ме генерал Петровић и известио да је извршио наређење и да у Оперативном центру РВ и ПВО чекају да се јавим. Упозорио сам да још немам став председника и да морамо да сачекамо. Он ме је затим известио да хеликоптер МУП-а, који је полетео са Бањице, није имао пријављен лет и да Оперативни центар и команда РВ и ПВО немају никакве информације о летелицама МУП-а. Преко својих веза у СУКЛ и АКЛ добио је информације о свим пријавама летилица МУП-а, и то: (1) Да је око 13.30 часова најављен хеликоптер МУП-а, са два редна броја летања на маршрути: Сурчин-Бањица, са слетањем на Сурчин. За тај исти хеликоптер, нешто пре 19.00 часова, промењена су оба броја лета, као и најава, на маршрути Бањица-Обреновац-Богатић са слетањем на Сурчин. Пријаве о полетању и слетању овог хеликоптера МУП-а није добио Оперативни центар Корпуса ПВО, већ само АКЛ. (2) Да је око 16.30 часова МУП најавио лет новог хеликоптера на линији Сурчин-Бањица, али да није пријавио полетање из Сурчина, иако је био обавезан да то уради пола сата раније. Овај исти хеликоптер, је затим, најављен под три нова броја лета за 19.00 часова, на маршрути: Бањица-Обреновац, са слетањем у Лозници и Сурчину. (3) Да је трећи хеликоптер МУП-а,типа МИ-17, најављен за лет, нешто пре 19.00 часова, под два редна броја, на маршрути Сурчин-Бања Ковиљача, са слетањем у Београд. (4) Да је нешто пре 13.00 часова, најављен је лет хеликоптера, у времену од око 17.00 до 22.00 часова, на релацији Београд-Богатић-Београд, за запрашивање комараца. (5) Да су најаве за летове неких хеликоптера дате касно, и то по неколико минута, после полетања, а да је за једног од њих лет пријављен тек пошто је реализован; (6) Да хеликоптер, за који се претпоставља да је превозио Милошевића, није откривен од стране војних радарских система, јединица ВОЈИН ,ни пре полетања, у току лета, јер вероватно лети на висинама мањим од 100 метара. Генерал Петровић је саопштио своју процену, да се ради о злоупотреби контроле летења, манипулацијама и камуфлажним летовима ради збуњивања. (Разговарао Владан Динић, главни уредник недељника „Сведок“) |