Vaše pravo da znate sve

Već duže vreme u našim vodećim medijima teško se mogu pronaći informacije o aktuelnim političkim i društvenim procesima na Kosovu i Metohiji. Jedino se sporadično raspravlja o tome da li će biti održani izbori i na ovom delu naše državne teritorije.

Po svemu sudeći, pitanje održavanja lokalnih izbora biće deo političkih pregovora i cenkanja oko dobijanja datuma za otpočinjanje pregovora o priključivanju Evropskoj uniji. Ali može se predvideti sa velikom izvesnošću da će se za odluku o početku pregovora tražiti da se ne održe lokalni izbori na Kosovu i Metohiji. Koliko je Kosovo i Metohija van glavnog fokusa naše medijske pažnje, može se videti i u ovoj izbornoj kampanji gde se o položaju i budućnosti Srba na Kosovu i Metohiji gotovo i ne govori, a pri tome se neprestano nameće uverenje da su naši ljudi izgubili interes za ovu temu. Zato je i nesporna činjenica da je na delu medijska marginalizacija i svojevrsni embargo koji su u stvari deo političke koncepcije da se smire političke tenzije, ostvari svojevrsna pacifikacija našeg javnog mnjenja, a odluke o daljoj sudbini Srba na Kosovu i Metohiji donose mimo ozbiljne medijske pažnje.

Međutim, kada se u prvom tz. udarnom Dnevniku Radio Televizije Srbije plasira vest da su velike borkinje za ljudska prava Nataša Kandić i Sonja Biserko dobile priznanje za doprinos unapređenju statusa žena u kosovskom društvu, koju inače dodeljuje grupa poslanica u „parlamentu Kosova“, ne može se reći da se radi o slučajnosti ili uređivačkom propustu. U ovoj informaciji nije propušteno da se televizijskim gledaocima u Srbiji pruži i izuzetno važna informacija da je ovu nagradu dobila i predsednica tzv. države Kosova Atifete Jahjaga. Ali učinjen je i jedan sigurno veliki propust jer je izostala obavest da je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju neizbežni i dobronamerni Jelko Kacin uputio čestitke Biserko povodom dobijanja ove nagrade.

Kada znamo sve ove činjenice, onda se sa puno prava moramo zapitati kojim se to kriterijumima rukovodi uređivačka politika javnog servisa Srbije koja se marketinški pozicionira kao televizija na kojoj gledaoci imaju prava da znaju sve, osim autentičnih i objektivnih informacija na samo o stanju Srba na Kosovu i Metohiji. To je u stvari derivat vladajuće političke koncepcije koja nastoji da što više promoviše i sprovodi tzv. politiku normalizaciije odnosa između Srbije i Kosova, što je jedan od odlučujućih preduslova za nastavljanje procesa evropskih integracija.

Možda ćemo uskoro dobiti i specijalnog izveštača našeg javnog servisa iz skupštine Kosova, jer za ovako važne vesti kao što je dobijanja ove nagrade ne smeju biti uskraćeni gledaoci državne televizije. Pri tome se ne može nazreti na koji su to način ove borkinje za ljudska prava unapredile prava žena na Kosovu, osim što one uporno istrajavaju na stavu da što pre treba priznati tzv. nezavisnost Kosova. Zato se i objavljivanje ove vesti sasvim dobro uklapa u politiku puzajućeg priznavanja nezavisnosti Kosova kao apsolutnog i konačnog uslova za naš ulazak u Evropsku uniju. U to više nema nikakve sumnje. Pri tome naš javni servis nije našao za shodno da napravi prilog o nameri kosovskih vlasti da zatvore ambulantu u Prištini u kojoj se leči preostalih stotinak Srba. Osim teksta u Politici naši mediji nisu iskoristili priliku i mogućnost da obaveste našu javnost o izuzetnom podvižničkom radu doktorke i dve medicinske sestre koje su ostale u Prištini da vode računa o zdravlju stotinak Srba koji su ostali da žive u ovom gradu. Ali to očigledno ne spada u medijski atraktivnu vest za naše državne medije, jer to verovatno nije bitan doprinos poštovanju prava žena na Kosovu a ne uklapa se ni u politiku normalizacije odnosa.

Herojski čin naših medicinskih radnika u Prištini ostao je bez ikakvog stvarnog odjeka i to je samo još jedan dokaz da je tzv. briga o unapređenju uslova života srpskog naroda na Kosovu samo još jedan u nizu očiglednih dokaza licemerne politike naše vlade koja se vodi na Kosovu i to bez stvarnih dometa i dostignuća u odbrani srpskih nacionalnih i egzistencijalnih interesa. Zato i nije čudno i iznenađujuće što se Javni servis Srbije samo kao i uvek do sada priključio ovakvom načinu vođenja politike i otvorenoj medijskoj pacifikaciji pitanja Kosova i Metohije.