Политички живот | |||
Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији |
субота, 27. јул 2024. | |
Научници Драгана Ђорђевић, Јован М. Тадић, Бранимир Гргур, Ратко Ристић, Сања Сакан, Јелена Брезјановић, Владимир Стевановић и Богдан Шолаја објавили су рад „Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ у научном часопису „Нejчр“. Преносимо комплетан превод целог рада: Апстракт Предложена експлоатација лежишта литијум/бората у долини Јадра у Србији, од стране корпорације Рио Тинто, указује да ће то постати велика прерада руде која садржи бор и литијум. То би био један од првих рудника литијума на свету у насељеном и пољопривредном подручју. У компанији тврде да ће предвиђена експлоатација бити у складу са захтевима заштите животне средине. За лежишта долине Јадар се тврди да покривају 90% тренутних потреба Европе за литијумом. Ипак, локално противљење рударству је настало због потенцијалних разорних утицаја на подземне воде, земљиште, употребу воде, губитак биодиверзитета и акумулацију отпада. Истраживачко бушење које је извршила рударска компанија већ је изазвало штету по животну средину, при чему је вода из рудника која садржи високе нивое бора цурила из истражних бушотина и узроковала сушење усева. Штавише, наша истраживања откривају значајно повишене низводне концентрације бора, арсена и литијума у оближњим рекама у поређењу са узводним регионима. Поред тога, овде показујемо да узорци земљишта показују поновљена кршења граничних вредности санације са последицама по животну средину и на површинске и подземне воде. Отварањем рудника, проблеми ће бити умножени јаловином, отпадним водама рудника, буком, загађењем ваздуха и светлосним загађењем, угрожавајући животе бројних локалних заједница и уништавајући њихове изворе слатке воде, пољопривредно земљиште, стоку и имовину. Увод Сектори снабдевања електричном енергијом и транспорта су највећи глобални емитери гасова стаклене баште (ГХГ) — главни покретачи климатских промена1. Усвајање технологија са ниским садржајем угљеника је једна од општеприхваћених мера за минимизирање ефеката климатских промена2. Ове модерне технологије се у великој мери ослањају на литијум-јонске и друге батерије које захтевају кобалт, бакар, никл, графит, манган и друге метале и минерале3. Литијум-јонске батерије, способне да складиште велику густину енергије, захтевају нове количине литијума из природе, делимично и због тога што се постојеће батерије незнатно рециклирају4, 5. Упркос обиљу литијума на Земљи, нема много концентрисаних депозита, или „резерва“, које се могу исплативо извући6. Такозвани литијумски троугао, који обухвата регионе Чилеа, Аргентине и Боливије, садржи већину светских налазишта литијума7. Највећа налазишта литијума у свету8 су ускладиштена у сланицима литијумског троугла (до 70%) и знатно мање у облику рудних стена (око 10%), међу којима су сподумен, лепидолит, хекторит и јадарит9. Најлакши и најмање штетан по животну средину је метод експлоатације литијума из сланих раствора, док експлоатација из рудних стена има тешке еколошке последице10. Стога се рударење литијума обично обавља у пустињама и ненасељеним подручјима Аустралије, Чилеа, Кине, Аргентине, Канаде, Зимбабвеа и Сједињених Држава11. У последње време се разматра експлоатација литијума у два насељена места у Португалу и Србији12, 13. Како Кина сада контролише већину ланаца снабдевања литијум-јонским батеријама, са 80% светске прераде сировина, 77% светског капацитета ћелија и 60% светске производње компоненти, Европска комисија је подстакла рударске пројекте у Европи14. Обрадовић и др. су први известили о високом садржају литијума и бора у долини Јадар 1999. године15, у Републици Србији, а минерал јадарит окарактерисали су 2007. Vhitfield et al.16. Према недавним извештајима17, налазишта пронађена у долини Јадар су значајна и имају потенцијал да задовоље до 90% тренутних европских потреба за литијумом. Ипак, треба напоменути да садржај литијума у Јадру представља само око 1% глобалних резерви11. Рио Тинто, мултинационална рударска корпорација, већ више од 15 година истражује налазишта минерала и планира да отвори рудник литијума у Србији. Рио Тинто је завршио геолошка истражна фаза пројекта Јадар у јануару 2020. године, након вишеструких експерименталних бушотина са циљем истраживања јадарита, новог извора литијума13. Компанија је добила политичку подршку српских власти у јуну 2021. Наши почетни резултати анализа одабраних хемијских елемената из рударске зоне Јадар у локалном тлу и речним водама показују да је утицај на животну средину током фазе истраживања евидентан око потенцијалног јадарског рудника и прелази зону планираног копа.
Иницијална истражна бушења изазвала су тврдње локалног становништва о уоченим значајним негативним ефектима нуспроизводње подземних вода на земљиште и квалитет воде. Таква забринутост је појачана постојећим информацијама о негативним утицајима ископавања литијума на употребу воде, губитак биодиверзитета и стварање отпада на другим местима18, 19, 20. Петиција која се противи отварању рудника прикупила је преко 292.000 потписа21, што је довело до протеста, блокада путева и политичких тензија22. Штавише, научна дебата је изазвала забринутост око еколошких и технолошких ризика, посебно имајући у виду упитна технолошка решења обраде јадарита. Рио Тинто је поднео патентну пријаву за процес опоравка минерала 2018. године, а ЕПО је одобрио патент тек 5. јула 2024. године. Иако су владине политике и настојање индустрије ка одрживим изворима енергије за смањење емисије ЦО2 били моћни наративи, они су такође послужили као препрека за дискусију о негативним утицајима употребе литијумских батерија, укључујући њихово рециклирање. Библиометријска истраживања откривају да већина објављених студија долази из земаља које користе литијум и да се углавном фокусирају на животни циклус батерије и њене трошкове23. Само око 5% ових студија фокусира се на друштвено-еколошке утицаје, а само 2% долази из земаља које производе литијум23, 24, 25, 26, 27. Ова неравнотежа у доступности информација представља велику забринутост и служи као хитан позив за проширење истраживања укључивањем холистичког испитивања екстракције минерала литијума и његовог друштвено-еколошког утицаја. Овај рад има за циљ да испита и процени еколошке, еко-хемијске и социо-еколошке опасности повезане са активностима експерименталног бушења и предложеним рудником литијума у Јадру, Србија. Процена еколошког ризика рудника литијума Јадар у Западној Србији Планирани рудник литијума Јадар, заједно са пратећом инфраструктуром, производним капацитетима и најмање две депоније, налази се у западном делу Србије у близини границе са Босном и Херцеговином, на подручју познатом по просперитетној пољопривредној пракси. Пројекат би заузео територију околних села која имају око 20.000 становника28. На основу првобитно представљеног животног века од 64 године, пројекат би резултирао губитком посла за хиљаде људи који се тренутно ослањају на пољопривредну производњу овог подручја28. Прелиминарна процењена просторна покривеност пројекта Јадар је између 2.031 и 2.431ха, при чему се очекује да ће 533 ха земљишта бити уништено током почетне фазе имплементације пројекта. Од земљишта које се уништава, 203ха су шуме, а 317ха оранице. Ископавање руде и испумпавање подземних вода или цурење резултирало би слијегањем скоро 850ха земљишта. Успостављање депонија у непосредном обалном појасу река Јадар и Коренита, изузетно бујичних локалних водотока, створило би сталну опасност од контаминације низводних делова, угрожавајући водоснабдевање око 2,5 милиона људи. Планиране депоније јаловишта, површине 20ха и са повећањем отпада од 360.000 т/год, као и депонија индустријског отпада површине 167 хектара са повећањем отпада од 1,4 Мт/год29, напуњена опасним материјама као што бор, арсен итд. који би се одлагали на фолију дебљине 1,5–2мм намењену заштити резерви подземних вода од цурења токсичних материја28. Такође, депоније јаловине би се сместиле поред река Коренита и Јадар, које су подложне великим поплавама околних подручја. Модел рудника: У првом плану је планирано одлагалиште „стенског отпада“ у долини Јадра
У овом региону постоји јединствени изданак песковито-шљунковитих наслага, који је директно повезан са практично целим тереном Мачванског и Јадарског краја. Највећа дебљина лежишта је дуж тока Дрине и креће се од 50 до 75м, док је у остатку Мачве између 20 и 40м. Ово подручје представља најзначајнији резерват подземних вода у западној Србији30. Импликације предложеног пројекта Јадар који изазива деградацију земљишта и ерозију тла одговарају термину „дезертификација“ и представљају директну негацију принципа „РИО“ конвенција (УНФЦЦ-климатске промене, УНЦБД-биодиверзитет, УНЦЦД-борба против дезертификације и деградације земљишта). Штавише, пројекат подрива Циљеве одрживог развоја Уједињених нација и прихваћену Агенду 2030, као и домаће законодавство у вези са очувањем природе. Очекује се да ће планирани пројекат „Јадар” изазвати значајно уништавање и фрагментацију станишта, што ће резултирати озбиљним негативним утицајима на живи свет, укључујући неколико стотина биљних и животињских врста. Међу овим врстама 145 има заштићени и строго заштићени статус27. Пројекат би такође угрозио изоловану источну енклаву Т. сцородониа, субатлантске врсте која се налази више од 600км од најближе западне популације. Поред тога, ретка папрат Дриоптерис и 20 других ретких врста нестале би са места планираног јаловишта, како наводе Кризманић и сар. у 202131. Такође, пројекат „Јадар” представља опасност за постојећу туристичку дестинацију, као и за преко 50 објеката архитектонског наслеђа и археолошких локалитета од историјског, културног и духовног значаја. Поред датих утицаја, наша процена сугерише да могући приход од пољопривредних активности, процењен на 81,96 милиона евра годишње (на основу 17.000 евра/ха), далеко превазилази потенцијал рудне ренте од 16 милиона евра (Ерго стратешка група, септембар 2023).
Према недавним истраживањима32, старе шуме могу да асимилирају приближно 1,6–4 т ЦО2 годишње; за 204ха може се проценити на 0,32–0,82 кт годишње. За пољопривредно земљиште, уз претпоставку минимума од 0,5кг по 1м2, процењена је стопа асимилације угљеника од 5т по хектару, односно 1,6кт на 320 хектара33. Део угљеника се преноси у земљу, а велике количине се складиште у шумском земљишту34. Бјорхеден35, на основу података Стендахл ет ал.36, сугерише да је просечно складиштење угљеника у земљишту у шведском шумском земљишту отприлике 75т по хектару, до дубине од 100цм, или прерачунато на ЦО2 даје 275т. Аналогно томе, 204 хектара шума у Србији планираних за уклањање због пројекта „Јадар” би ускладиштило око 56кт угљеника. Депонија индустријског отпада планирана је у сливу потока Штавица (површине 167 хектара) где би се уклонило око 26.000м3 дрвне масе28. Ова количина шумског дрвета за асимилацију ЦО2 биће трајно уништена, што ће убрзати ерозију земљишта, исушивање извора, нестанак живог света у сливу и кориту и повећати ризик од разорних бујичних поплава. Бројни су примери у свету да су рудничке воде и испирање опасних материја из рударског отпада толико загадиле реке да су оне постале мртве37, 38, 39, 40, 41, 42, 43 укључујући и Борску реку у источној Србији44, која је због рударских активности толико загађена да је постала мртва река и једна је од најзагађенијих река на свету. Еко-хемијски ризик од вађења јадарита и екстракције литијума Процес екстракције литијума из руде јадарита, као што је предложено у пријави за светски патент ВО 2019/094674 А1, укључује варење руде коришћењем концентроване сумпорне киселине (>95%) на температурама између 80 и 95°Ц и унутар пХ опсега од 2,0–3.8. Добијени дигестат би се концентрисао и даље третирао да би се произвео Б(ОХ)3, Ли2ЦО3 и На2СО4 као нуспродукт. На основу студије изводљивости45, годишња производња Ли2ЦО3 би била 50.000т/годишње, а производња Б(ОХ)3 би достигла 248.000т/годишње. Међутим, јаловина отпада би садржала високу концентрацију бора и других штетних елемената попут арсена и других, што их чини опасним отпадом. Предложена прерада руде (853.333т/годишње) захтевала би 320.000т/годишње концентрованог Х2СО4 (94–98%) и разних горива, материјала и других компоненти. Природни гас би вероватно био најизводљивија опција за гориво, а такође би биле потребне значајне количине цемента, а емулзиони експлозив би се користио у значајним количинама.
Фаза истраживања пројекта имала је штетан утицај због цурења токсичне воде из рудника која садржи високе нивое бора, арсена и литијума. Ови елементи су допринели загађењу земљишта и воде у пољопривредним областима због цурења токсичне воде из рудника током фаза истраживања. Када би се рудник отворио, ове токсичне воде би из дубине око рудног тела, под притиском од неколико бара, доспеле на површину која је богата површинским и плитким висококвалитетним подземним водама. То ће свакако значајно загадити како земљиште, тако и околно земљиште. Упркос предложеној најављеној новој технологији, компанија није успела да испуни законске граничне вредности за бор у земљишту и води46. Међутим, граничне вредности бора у води које су прописане локалним законима су повећане47, 48, па се бор више не сматра штетном материјом ни у земљишту, према најновијим прописима у Србији49, 50. Наша теренска мерења, спроведена на месту где су узорци прикупљени, показују да су токсичне подземне воде из зоне рудних стена (Табела С1) контаминирале пољопривредна поља под усевима. Геолошка структура подземља на проучаваном подручју је углавном карбонатног порекла. Узорци земљишта са њива са усевом узимани су са површине, до дубине од 5цм. Узорци површинске и подземне воде за пиће, као и речни седименти, такође су прикупљени из средине река Јадар и Коренита у ПЕ боцама (табела С2). Узорци земљишта и седимента су екстраховани коришћењем БЦР процедуре секвенцијалне екстракције, која укључује заосталу фракцију за елементе који су снажно повезани са минералним кристалним структурама. Анализирано је и седамнаест узорака подземне рудничке воде из две бушотине, које је локалној заједници доставио истраживачки тим Рио Сава. Користећи иЦАП-6500 Дуо индуктивно спрегнути плазма оптички емисиони спектрометар (ИЦП/ОЕС) са несигурношћу од 1%, одредили смо концентрације елемената (погледајте додатне материјале за детаљне методе). Тачност добијених резултата проверена је анализом референтног материјала седимента (БЦР-701) за секвенцијалну екстракцију у три корака. Тачност је одређена упоређивањем измерене концентрације са сертификованом вредношћу, а затим изражена у деловима на сто. Просечне вредности извлачења тешких метала у стандардном референтном материјалу биле су у распону од 82,7–109,5%. За мерење прецизности методе коришћени су дупли узорци. Релативна стандардна девијација средстава дуплих мерења била је мања од 10%. Несигурност мерења за све метале била је макс. 3% док је проширена неизвесност са фактором покривености 2 била макс. 6%. Елементи Ас, Б и Ли су карактеристични за рудно тело у долини Јадра, њихова истовремена појава је отисак те рудне зоне. Њихово истовремено присуство у високим концентрацијама констатовано је у подземним рудничким водама, земљишту у близини бушотина које пропуштају и у реци Јадар низводно од рудне зоне у Јадарском пољу, више од 20км од извора који пропуштају. Нису пронађени узводно од потенцијалног рударског подручја у долини Јадар и реци Јадар где је утврђено да су њихове концентрације око или испод границе детекције било у тлу или удаљено од истражних бушотина. Садржај бора у подземној рудничкој води прелазио је 1гЛ−1, а садржај бора у земљишту око бушотина које пропуштају граничну вредност дефинисану ранијим законским нормама46 за фактор четири. Међутим, према новим државним прописима49, 50, садржај бора у земљишту више уопште није регулисан. Гранична вредност за арсен је такође неколико пута прекорачена (8–9 пута); чак је премашио поправну вредност (4–5 пута), као што је приказано у Додатном материјалу (Табеле С3 и С4 ). Анализом узорака утврђено је да се садржај бора у земљишту око бушотина које пропуштају, катастарске парцеле бр. 259, бр. 101/2 (Сл. 1) кретао од 73,2 до 214 мг кг-1, при чему је лако растворљива фракција51 садржала 96% до 97% укупног садржаја бора у контаминираном земљишту. Усеви успевају здраво у областима удаљеним од испитних бушотина (слика 1), док у областима око испитних бушотина које пропуштају контаминиране бором, усеви су видљиво закржљали. Присуство бора није утврђено у подручјима где су усеви били здрави. Иако је бор ипак битан елемент за исхрану биљака, токсичност бора може инхибирати раст биљака у земљишту. Висок унос бора код људи може бити штетан за желудац, јетру, бубреге и мозак и чак довести до смрти52. Министарство за животну средину у Онтарију, Канада, поставља границу од 36мг кг−1 за садржај бора у пољопривредним и другим земљиштима53. У земљишту око бушотина који су недавно процурили, садржај литијума у мобилној фази је око 30% од укупног његовог садржаја пронађеног у земљишту (Сл. 1). Већа покретљивост бора у односу на литијум одређује његов већи садржај у реци Јадар низводно од зоне рудника (Сл. 2). Укупан садржај и дистрибуција Ас, Б и Ли међу мобилним (плавим) и другим фиксним фазама (црвена, зелена и љубичаста) око бушотина за испитивање цурења у пољопривредним земљиштима Садржај специфичних елемената у реци Јадар (вода): (а) узводно од истражних бушотина, (б) низводно од истражних бушотина Истрага је открила да су концентрације арсена у пољопривредном земљишту око бушотина које пропуштају прекорачиле националне граничне вредности (29 мг кг−1)49, 50 неколико пута, чак и превазишле санацијску вредност (55 мг кг−1). Према Министарству животне средине Канаде, гранична вредност арсена у пољопривредном земљишту је 11мг кг−1, а за стамбене, парковске, институционалне, индустријске, комерцијалне, друштвене или имовинске сврхе, гранична вредност је 18мг кг.−153. Штавише, наша студија је открила да су концентрације арсена, бора и литијума у води реке Јадар низводно (Сл. 2) биле значајно веће у поређењу са нивоима узводно (9, 17, односно 3 пута више, на 25км низводно у поређењу са 2км узводно од потенцијалног налазишта рудника у долини Јадар). Ови резултати показују утицај истражних активности на акумулацију арсена, бора и литијума у води реке Јадар у близини њеног ушћа у међународну реку Дрину. Ова три елемента представљају отисак лежишта литијума и бора у Јадру. Проблеми који се помињу у овом раду односили су се само на истражне активности рударске компаније. Предвиђамо да ће отварањем рудника, поред приказаних проблема који ће се умножавати, појавити и нови проблеми због барске јаловине коју компанија планира да постави поред две бујичне реке Коренита и Јадар, као и у долини Штавице узбрдо од литијума. рудник бора и фабрика за прераду руде. Предвиђамо и да ће доћи до испуштања отпадних вода рудника са високим ризиком да угрозе водни систем у ширем обиму, што ће заједно са буком, ваздухом и светлосним загађењем угрозити животе бројних локалних заједница у непосредној близини рудника. пољопривреду, сточарство, пчеларство, итд. Такође смо проценили укупну годишњу емисију ЦО2 из пројекта Јадар која би била у распону од 428 до 522 ЦО2 ек/кт годишње (Табела С5). Глобално, експлоатација литијума се углавном обавља само у пустињским и ненасељеним деловима планете, али долина Јадра је насељено подручје са веома важним резервоаром квалитетне плитке подземне воде за пиће. У Гринбушу (Аустралија)54 постоји рудник литијумске руде у пољопривредном подручју и материјал се фино дроби и рафинише, а концентрат се пакује за отпрему. Недавно је, у релативној близини Гринбуша, литијум пројекат55 Кемертон започео производњу литијум хидроксида из концентрата Гринбуша, међутим пројекат се већ данас суочава са озбиљним проблемима. Поред тога, већина, ако не и цела руда литијума из Аустралије је отпремљена негде другде за производњу батерија56. Отпад од прераде сподумена у Аустралији није окарактерисан као опасан отпад57, 58, док прерадом јадарита настаје опасан отпад због високог садржаја бора и арсена у њему. Такође, у Аустралији се отпад не гомила на (или око) месту прераде концентрата (производња, у овом случају, литијум хидроксида). Социо-еколошки ризици Рио Тинтовог пројекта рударења јадарита у Србији Квалитативна анализа података спроведена у јулу 2021. године у Горњим Недељицама, селу у западној Србији, открила је доказе о загађењу земљишта и воде, крчењу шума, као и принудном расељавању становника, због истражних активности корпорације Рио Тинто за потенцијално рудник у том подручју (видети додатне материјале). Полуструктуриране интервјуе са становницима је водила Јелена Брезјановић, која је пријавила више проблема откако је компанија почела да истражује рудник, укључујући деградацију животне средине, као и растућу друштвену забринутост. Током процеса интервјуа, коришћене су детаљне белешке са терена да се осврнемо на интервјуе и запажања на терену. Истраживач је снимио разговоре и сачувао их на безбедном уређају, који није заштићен лозинком, у складу са смерницама и прописима Универзитета у Београду, Института за хемију, технологију и металургију (УБ-ИЦТМ), у вези са правима учесника и заштитом података. Институционално тело је одобрило протокол истраживања за ову студију у писаној форми. Поред тога, добијен је информисани пристанак од свих субјеката, а сви идентификатори су уклоњени из папира, а појединци анонимизовани. Протокол истраживања је одобрио Научни одбор УБ—ИЦТМ који је такође одговоран за заштиту етичких стандарда у научноистраживачком раду у складу са прописима дефинисаним Кодексом професионалне етике Универзитета у Београду. Хелсиншка декларација која регулише етичке принципе за медицинска истраживања која укључују људе није релевантна за ово истраживање. Постојећи докази показују да би предложени рудник у долини Јадра негативно утицао на 22 села која зависе од пољопривреде тако што би девастирали њихово богато пољопривредно земљиште, око 14.000 пчелињака и више сточних фарми59. Потенцијални економски губитак је испреплетен са богатим историјским наслеђем јер ови становници генерацијама живе на овој земљи. Мештани се оштро противе отварању рудника и захтевају очување своје земље и средстава за живот.
Током почетних фаза предложеног рударског пројекта, неки становници су дозволили бушење узорака на својим имањима не схватајући да се њихово земљиште налази на планираном јаловишту. Међутим, чим су оштећење усева (види Слику 3) и губици животиња у контакту са излуженом, токсичном подземном водом из рудника са локације бушења постали очигледни, они су изразили забринутост у вези са пројектом. Две године касније, компанија је почела да откупљује некретнине од стално насељених домаћинстава, као и викендице које би биле захваћене рударским пројектом (Маилер власницима некретнина, октобар 2020. риотинто.цом/Јадар). Док су неки мештани продали своје домове због притиска компаније или страха од негативних последица, остали нису били свесни својих права. Као резултат тога, преостали становници су се осећали угрожено и веома узнемирено стратегијом компаније да скине кровове са купљених кућа, обележавајући их жутом траком са натписом „Приватна својина, забрањен приступ“, остављајући их да пропадају како локално становништво тумачи, знакове упозорења. Важно је напоменути да је рударска компанија агресивно бранила своје поступке и навела могуће економске користи од пројекта, док су становници изразили забринутост због утицаја на животну средину и друштво. Бушотине који пропуштају: (а) катастарска парцела бр. 101/1 кукурузно поље, фотографија—18.07.2021; (б) катастарска парцела бр. 75/1 њива 5. 11. 2021. (ц) катастарска парцела бр. 259 поље соје, фотографија — 18. 7. 2022. Аутори се захваљују господину Живку Петковићу (3а), мештанину села Горње Недељице, на фотографијама снимљеним на подручју истраживања руде литијума и бора у долини Јадра Покушавано је да се измене закони који се односе на експропријацију и коришћење земљишта како би се олакшали рударски пројекти, али су ове измене наишле на отпор активиста и Влада Србије их је повукла60. Отварање рудника може имати значајан утицај на животну средину и здравље, посебно када се одлуке доносе са уским фокусом на профит. На пример, рударске активности могу довести до испуштања токсичних загађивача у животну средину, што доводи до широко распрострањене контаминације воде и земљишта и угрожавања јавног здравља. Штавише, неконтролисана конкуренција за ресурсе може имати дугорочне последице по животну средину и будуће генерације. Важно је узети у обзир перспективе различитих заинтересованих страна, укључујући рударске компаније, активисте и владине званичнике када се доносе одлуке о рударству и коришћењу ресурса. Истина је да се економске користи повезане са рударским пројектима могу појавити, кључно је дати приоритет заштити животне средине и јавном здрављу како би се осигурала одржива будућност. Закључак Ископавање руде литијума у Западној Србији (Јадар) у насељеном и живом пољопривредном крају био би први и јединствен случај у свету. Изградња рудника и постројења за прераду, у оквиру истог индустријског комплекса за вађење литијума и бора уништила би животну активност око 20.000 становника локалне заједнице који већ добро зарађују. Предузеће планира да рудник и прерађивачку фабрику постави усред плодног земљишта окруженог насељима која се налазе изнад највеће резерве подземне пијаће воде у западној Србији, а такође и јаловиште између две бујичне реке које сваких пар година плаве поље. Велики проблем везан за експлоатацију литијума у свету је агресиван процес хемијске екстракције који укључује огромну количину концентрованих минералних киселина, пре свега концентроване сумпорне киселине. Потрошња енормне количине воде за производњу литијум карбоната би последично створила огромне количине отпадних вода које би представљале велику трајну опасност од загађивања површинских и подземних вода. Иако се чини да литијум игра значајну улогу у смањењу емисије ГХГ, огромна количина енергије из фосилних горива се троши у процесу производње литијум карбоната из руда и емисије ЦО2 су значајне. Екстракција литијума из рудника и производња литијум карбоната не доприносе смањењу емисије ЦО2. Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације у погледу еколошких ризика јер је једино у свету где се планира вађење литијума у насељеном и плодном пољопривредном подручју, а што је најважније сигурно ће уништити једну од само три водоносиве области у Србији. Такође, ово лежиште са ~1% глобалне резерве литијума не нуди износ који ће глобално решити проблем климатских промена. Доступност података Скупови података који су коришћени и/или анализирани током текуће студије доступни су од одговарајућег аутора на разуман захтев. Референце 1. Climate Vatch. Историјске емисије ГХГ. Доступно на мрежи: https: //vvv.climatevatchdata.org/ghg-emissions (2021). Признања Веома смо захвални заједници Горње Недељице на помоћи у овом истраживању. Финансирање Ово истраживање је финансијски подржало Министарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије (Уговор бр: 451-03-47/2023-01/200026). Подаци о аутору Владимир Стевановић је пок. Аутори и афилијације Центар изврсности за хемију и инжењерство животне средине, Институт за хемију, технологију и металургију, Национални институт Републике Србије, Универзитет у Београду, Његошева 12, Београд, 11000, Србија Област наука о Земљи и животној средини, Национална лабораторија Lavrence Berkelei, 1 Ciclotron Rd, Berkelei, CA, 94720, SAD Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, Карнегијева 4, Београд, 11120, Србија Универзитет у Београду, Студентски трг 1, Београд, 11000, Србија Одељење за социологију, антропологију и социјални рад, Универзитет Северне Флориде, 1 UNF Dr, Џексонвил, FL, 32224, SAD Српска академија наука и уметности, Кнеза Михајла 35, Београд, 11000, Србија Прилози Концептуализација: Д. Ђ, Б. Ш, Ј. Т. Етичке декларације Аутори изјављују да нема супротстављених интереса. Напомена издавача Спрингер Натуре остаје неутралан у погледу јурисдикцијских захтева у објављеним мапама и институционалним везама. Додатне информације (НСПМ, Бета, nature.com) |