Ubrzanom izdajom na Kosovu, Aleksandar Vučić pokušava da se dodvori globalističkim krugovima ne bi li mu dopustili još jednu izbornu krađu

Poslednji sporazum u Briselu o pravosuđu između Beograda i Prištine predstavlja dalje urušavanje institucija države Srbije na Kosovu i Metohiji i drastično kršenje zvaničnog Ustava Republike Srbije. Tim sporazumom se predviđa gašenje srpskih sudova na Kosovu i Metohiji što je suprotno zakonu o sudovima Republike Srbije i remeti zvaničnu mrežu sudova Republike Srbije.

Što se Srba tiče, gola je laž da je to u njihovom interesu jer izuzev krivičnih postupaka sve druge sudske procese, od radnih sporova, nasleđivanja, brakorazvodnih parnica itd. obavljali su srpski sudovi locirani na Kosovu i Metohiji koji su pod jurisdikcijom Beograda. Objašnjenje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i predsednika Odobra za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovana Drecuna da je to u interesu Srba na Kosovu i Metohiji je apsurd. Pa valjda je bolje da Srbima sude srpski sudovi a ne separatistički po ustavu i zakonu samoproglašene „republike Kosovo“. Srbi koji treba da sude u tim sudovima neće suditi po zakonima Republike Srbije nego po zakonima samoproglašene „republike Kosovo“ a Beograd je ovim sporazumom te separatističke zakone i priznao.

U isto vreme, u tišini, Beograd gradi dva nova granična prelaza između centralne Srbije i Kosova i Metohije. Jedan je između opštine Zvečan i Novi Pazar, a drugi između opštine Kosovska Kamenica i Medveđa. Još pre dve godine je Ustavni sud poništio dogovor iz Brisela između Beograda i Prištine o administrativnim prelazima između Kosova i Metohije i uže Srbije i obavezao Vladu Srbije da odluku Ustavnog suda sprovede u delo. Aleksandar Vučić ne da nije sproveo odluku Ustavnog suda nego je nastavio dalje da je krši gradeći nove adiministrativne ili bolje reći granične prelaze.

Postavlja se pitanje, koji je razlog što diktatorski režim iz Beograda ubrzano potpisuje sporazume sa separatističkim vlastima u Prištini. Jer ovih dana je takođe promtno potpisan i sporazum o telekomunikacijama kojim Beograd ustupa Prištini pozivni telefonski broj 383 što je karakteristika samo suverenih država iako srpski premijer kaže da je to pozivni broj samo za geografsku oblast čime obmanjuje sopstveni narod. Glavni razlog su predstojeći predsednički izbori, a ne recimo ulazak u Evropsku uniju koji je tako dalek i čiji je opstanak u budućnosti problematičan.

Aleksandar Vučić pokušava da neoliberalnim i globalističkim krugovima u svetu pokaže da je on u Srbiji njihov najkooperativniji čovek i iz tog razloga, kada su u pitanju predstojeći izbori, oni treba da još jednom zažmure nad već oprobanim i „legalizovanim“ procedurama izborne krađe. U tu svrhu je i njegovo spašavanje režima u Crnoj Gori, koji kao jaje jajetu liči onom u Srbiji aktuelnog premijera, kroz formu iskonstruisanog državnog udara koje je pomoglo Milu Đukanoviću da zadrži vlast.

Ne treba biti pametan pa shvatiti da je Aleksandar Vučić pokrao i parlamentarne izbore i 2014. i 2016. godine a da Zapad, iako je to dobro znao, ništa nije uradio da jedne takve izbore spreči i poništi. Još se nisu ohladile biračke kutije na proteklim aprilskim izborima a OSCE je već požurio da te izbore prizna kao regularne iako je i vrapcima na grani jasno da su oni bili apsolutno pokradeni.

Gašenjem inistitucija srpske države na Kosovu i Metohiji, čime se stvara još jedna albanska država na Balkanu, Aleksandar Vučić kupuje podršku Zapada za još jednu krađu u izbornom procesu koji nam predstoji. Opstanak na vlasti Aleksandra Vučića je za njega pitanje života i smrti, imajući u vidu, da se za ovo vreme vršenja vlasti umnogome isprljao, izblatio, tako da se boji da će posle silaska sa vlasti biti predmet brojnih sudskih istraga i krivičnih procesa po pitanju veleizdaje Kosova i Metohije.

Uostalom Srbi sa severa Kosova i Metohije, njih 80, su pre više od pola godine podneli protiv srpskog premijera krivičnu prijavu po članu 306 i 307 krivičnog zakona zbog krivičnog dela nacionalne veleizdaje koju je republički javni tužilac pod pritiskom izvršne vlasti odbacio. Pitanje je da li će i u budućnosti u drugačijoj političkoj klimi neki novi javni tužilac takve prijave odbacivati. Nažalost, ali tako jeste, Aleksandar Vučić je prešao granicu da posle silaska sa vlasti može bezbrižno da šeta Srbijom kao što je to slučaj sa bivšim premijerom i predsednikom Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem. On je ipak previše zagazio u glib.