Убрзаном издајом на Косову, Александар Вучић покушава да се додвори глобалистичким круговима не би ли му допустили још једну изборну крађу

Последњи споразум у Бриселу о правосуђу између Београда и Приштине представља даље урушавање институција државе Србије на Косову и Метохији и драстично кршење званичног Устава Републике Србије. Тим споразумом се предвиђа гашење српских судова на Косову и Метохији што је супротно закону о судовима Републике Србије и ремети званичну мрежу судова Републике Србије.

Што се Срба тиче, гола је лаж да је то у њиховом интересу јер изузев кривичних поступака све друге судске процесе, од радних спорова, наслеђивања, бракоразводних парница итд. обављали су српски судови лоцирани на Косову и Метохији који су под јурисдикцијом Београда. Објашњење директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и председника Одобра за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милована Дрецуна да је то у интересу Срба на Косову и Метохији је апсурд. Па ваљда је боље да Србима суде српски судови а не сепаратистички по уставу и закону самопроглашене „републике Косово“. Срби који треба да суде у тим судовима неће судити по законима Републике Србије него по законима самопроглашене „републике Косово“ а Београд је овим споразумом те сепаратистичке законе и признао.

У исто време, у тишини, Београд гради два нова гранична прелаза између централне Србије и Косова и Метохије. Један је између општине Звечан и Нови Пазар, а други између општине Косовска Каменица и Медвеђа. Још пре две године је Уставни суд поништио договор из Брисела између Београда и Приштине о административним прелазима између Косова и Метохије и уже Србије и обавезао Владу Србије да одлуку Уставног суда спроведе у дело. Александар Вучић не да није спровео одлуку Уставног суда него је наставио даље да је крши градећи нове адиминистративне или боље рећи граничне прелазе.

Поставља се питање, који је разлог што диктаторски режим из Београда убрзано потписује споразуме са сепаратистичким властима у Приштини. Јер ових дана је такође промтно потписан и споразум о телекомуникацијама којим Београд уступа Приштини позивни телефонски број 383 што је карактеристика само суверених држава иако српски премијер каже да је то позивни број само за географску област чиме обмањује сопствени народ. Главни разлог су предстојећи председнички избори, а не рецимо улазак у Европску унију који је тако далек и чији је опстанак у будућности проблематичан.

Александар Вучић покушава да неолибералним и глобалистичким круговима у свету покаже да је он у Србији њихов најкооперативнији човек и из тог разлога, када су у питању предстојећи избори, они треба да још једном зажмуре над већ опробаним и „легализованим“ процедурама изборне крађе. У ту сврху је и његово спашавање режима у Црној Гори, који као јаје јајету личи оном у Србији актуелног премијера, кроз форму исконструисаног државног удара које је помогло Милу Ђукановићу да задржи власт.

Не треба бити паметан па схватити да је Александар Вучић покрао и парламентарне изборе и 2014. и 2016. године а да Запад, иако је то добро знао, ништа није урадио да једне такве изборе спречи и поништи. Још се нису охладиле бирачке кутије на протеклим априлским изборима а OSCE је већ пожурио да те изборе призна као регуларне иако је и врапцима на грани јасно да су они били апсолутно покрадени.

Гашењем иниституција српске државе на Косову и Метохији, чиме се ствара још једна албанска држава на Балкану, Александар Вучић купује подршку Запада за још једну крађу у изборном процесу који нам предстоји. Опстанак на власти Александра Вучића је за њега питање живота и смрти, имајући у виду, да се за ово време вршења власти умногоме испрљао, изблатио, тако да се боји да ће после силаска са власти бити предмет бројних судских истрага и кривичних процеса по питању велеиздаје Косова и Метохије.

Уосталом Срби са севера Косова и Метохије, њих 80, су пре више од пола године поднели против српског премијера кривичну пријаву по члану 306 и 307 кривичног закона због кривичног дела националне велеиздаје коју је републички јавни тужилац под притиском извршне власти одбацио. Питање је да ли ће и у будућности у другачијој политичкој клими неки нови јавни тужилац такве пријаве одбацивати. Нажалост, али тако јесте, Александар Вучић је прешао границу да после силаска са власти може безбрижно да шета Србијом као што је то случај са бившим премијером и председником Војиславом Коштуницом и Борисом Тадићем. Он је ипак превише загазио у глиб.