U čemu je problem s tim da se nađemo na strani jačeg?

„FRANS-PRES“: NATO I UKRAJINA RAZGOVARAĆE U BRISELU POVODOM LANSIRANjA RUSKE HIPERSONIČNE RAKETE „OREŠNIK“, KIJEV ZATRAŽIO SASTANAK

ANA BRNABIĆ OSUDILA DANAŠNjE BLOKADE SAOBRAĆAJA: TO JE NASILjE, SILEDŽIJSTVO GRAĐANA I NIŠTA DRUGO. U PITANjU JE DOBRO KOORDINISANA AKCIJA IZ INOSTRANSTVA

KREMLj: UPOZORILI SMO SVET 30 MINUTA PRE LANSIRANjA RAKETE „OREŠNIK“. MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE: SVE BOJEVE GLAVE „OREŠNIKA“ STIGLE DO CILjA

RODOLjUB ŠABIĆ POVODOM NAJAVE ALEKSANDRA VUČIĆA DA BI ON LIČNO MOGAO DA PREDLOŽI ZAKONSKE IZMENE KOJIMA SE OMOGUĆAVA DOLAZAK STRANIH UNIVERZITETA U SRBIJU: PREDSEDNIK NEMA PRAVO PREDLAGANjA ZAKONA

VLADA REPUBLIKE SRBIJE POVUKLA PREDLOG DOPUNA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU

U GRADOVIMA ŠIROM SRBIJE ODRŽANI PROTESTI I BLOKADE OD PO 15 MINUTA POVODOM TRAGEDIJE U NOVOM SADU. GRAĐANI PORUČILI „SLOBODA ZA LjUDE, ZATVOR ZA NELjUDE“

INICIJATIVA „MOST OSTAJE“ ORGANIZOVALA PROTEST I BLOKADU ISPRED ZGRADE RTS-A, TRAŽILI DA RTS NA 15 MINUTA PREKINE PROGRAM I PUSTI KAJRON SA IMENIMA 15 OSOBA NASTRADALIH U NESREĆI NA ŽELEZNIČKOJ STANICI U NOVOM SADU

SERGEJ LAVROV SA MAKSIMOM RIŽENKOVIM NA SASTANKU KOLEGIJUMA MINISTARSTAVA SPOLjNIH POSLOVA BELORUSIJE I RUSIJE U BRESTU: RASTE KRUG NAŠIH ISTOMIŠLjENIKA U UN

MILORAD DODIK: ODLUKA MKS-A DA RASPIŠE NALOG ZA HAPŠENjE IZRAELSKOG PREMIJERA BENjAMINA NETANjAHUA POTPUNO NERAZUMNA. RS ĆE URADITI SVE DA INSTITUCIJE BIH NE SPROVEDU TU APSURDNU ODLUKU

KIM: SLUŽBENICI „AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU“ UZ OBEZBEĐENjE PRIPADNIKA „POLICIJE“ ODNOSE INVENTAR IZ FILIJALE POŠTE SRBIJE U SEVERNOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

DMITRIJ PESKOV: RUSIJI JE POTREBNA RADNA SNAGA, ŽIVIMO U NAJVEĆOJ ZEMLjI NA SVETU, ALI NAS JE MALO I IMAMO VRLO NAPETU DEMOGRAFSKU SITUACIJU. TREBAJU NAM JASNA I STROGA PRAVILA KOJA ĆE NAS ZAŠTITITI OD KRIMINALA MEĐU MIGRANTIMA

SLOBODAN MALDINI: PO PITANjU NESREĆE U NOVOM SADU JE JASNO - NEKI LjUDI SU ISPORUČILI TEHNIČKI NEISPRAVAN OBJEKAT, STAVILI GA U PROMET I NA TAJ NAČIN DOZVOLILI DA SE DESI TO ŠTO SE DESILO

petak, 22. novembar 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Posebna izdanja

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Početna strana > Rubrike > Politički život > U čemu je problem s tim da se nađemo na strani jačeg?

Politički život
U čemu je problem s tim da se nađemo na strani jačeg?

Vladan Milanko
ponedeljak, 13. oktobar 2008.
Razne primedbe stižu na račun onih koji su se okupili na antifašističkom protestu u subotu 11. oktobra. Kaže im se: “Kakva ste vi levica, kad ste na strani vlasti?”, “obezbeđuje vas policija a vi ste, kao, anarhisti!”, “Žarko Korać i Nenad Čanak marširaju zajedno sa vama, a vi ste, kao, komunisti?” Ukratko, zamera im se što su na strani jačega. A da se ovo još i dodatno podvuče, služe argumenti u kojima se pominju pripadnici neonacističkih udruženja kao “pravi pripadnici niže klase”, deca izbeglica, deca radnika, na koju su se, pak, sada okomili “večiti studenti” i ostala “NATO-staljinistička” bagra. Na takve i srodne primedbe mora se odgovoriti nedvosmisleno da levica nije gadljiva kad je vlast u pitanju. “Gubitnicima tranzicije” nije cilj da se žale i da kukaju, već da preuzmu vlast, te da postanu pobednici u političkoj areni. Što se tiče niže klase iz koje, bez sumnje, dolazi većina koja se priključuje neonacističkim udruženjima, tu treba podsetiti na stare dobre koncepte lumpenproleterijata, odnosno proleterijata. Nije dovoljno to što su oni efektivno “deca niže klase”; oni tek treba da osveste svoju pripadnost nižoj klasi, tj. da se osveste kao proleterijat. Dakle, efektivno, oni jesu pripadnici niže klase, ali su kao takvi na poziciji lumpenproleterijata, sve dok se kod njih ne pojavi percepcija klasne borbe, iz koje onda tek mogu da se “transfigurišu” i da postanu proleterijat. Radi se ovde o uceni, o podmuklim kalkulisanjima s desna, kojima je cilj da se levica zadrži na margini. Zadatak levice danas jeste da prozre ovakva i slična lukavstva, koja hoće da levicu zadrže na mestu histerika koji se neprestano žali, ali koji ništa ne radi da bi promenio stanje kakvo ga je zateklo. Takođe, treba u ovom slučaju jasno uočiti da Nenad Čanak i Žarko Korać s jedne strane, a s druge organizacije kao što su “1389” jesu uzeli učešća u ovom skupu, ali su svi oni uzeli učešća priključujući se levičarski profilisanim organizacijama. Znači, levičari su bili potrebni njima, a ne obrnuto, što je jako bitno ovde imati na umu. Naravno, uvek se može pričati o tome da li su oni koji su danas nastupili kao levičari dovoljno levo, da li su se u idejama koje ih vode potkrale neke ideje koje ne pripadaju tom registru, itd. Ali, to je interno pitanje same levice. Ono se mora rešavati, ali ne na štetu same levice. Što se tiče same strukture situacije ovih protesta, poslednjih dana je bilo mnogo onih koji su ispostavljali teoriju zavere tipa: “Oni su sami napravili svoje neonaciste da bi imali protiv koga da se bune”. Odgovor na ovo trebao bi da bude: “Čak i da jesmo, pa šta onda!” Ja lično i profesionalno ne vidim budućnost tog i takvog subjektiviranja, preko izuzimanja jednog, kakvo je do sada, te kakvo će još neko vreme biti u opticaju u svim procesima konstituisanja određene pozicije. Slične priče su svojevremeno pričane o Koštunici, koji je “izgubio Kosovo da bi imao za šta da se bori”, zatim, slična priča je i ona o Izraelu, koji sam drži Palestinu na rastojanju od sebe baš zato da bi Jevrejima dao razlog da budu na oprezu, da budu složni, itd. Nacisti se kao takvi subjektiviraju preko isključivanja Jevrejina, ili ovog ili onog, dok se tradicionalni socijalizam subjektivirao preko isključivanja “klasnog neprijatelja”. Tako je to radilo, i tako to još uvek radi. Kažem “još uvek”, jer ne vidim da će još dugo moći tako, jer vremena se menjaju, i biće potrebno izumeti sasvim novi i drukčiji način struktuiranja. Ali, za sada, odnosno, sada i ovde, ovo je dovoljno dobro, jer ovo radi. Da bih pokazao ko sam ja, moram da uprem prstom u ono što ja nisam. Sad, odakle to što ja nisam, ko ga je, kada i kako napravio, druga je priča. Radi se o političkoj borbi, radi se o struktuiranju određene političke pozicije, gde je ova i ovakva subjektivacija sasvim legitimna. Ako je ovakav način struktuiranja legitiman za druge, zašto sada prigovarati legitimnosti istoga kada je levica u pitanju? Na istoj ovoj liniji, treba se zapitati, da li oni koji danas prigovaraju levici što otvoreno ide ka tome da pokaže da želi vlast, da li isti oni, koji su u doba cvetanja naconalizma bez ikakvih problema pričali, kao što i danas pričaju, o “duhovnim vrednostima”, ali koji su, u isto vreme, itekako bili prisutni na svim pozicijama vlasti, imaju makar ikakvu legitimaciju da danas nekom zameraju što je na strani jačega? Pred levicom se danas nalazi mnoštvo izazova, mnoštvo “kamenja kušnje”, ali ovo sigurno nije jedan od njih.