Sukob u DSS-u - velika bitka na maloj sceni

I u trenutku kada se pomislilo da je sva Srbija, krenula bespogovorno na poslednji let ka Evropskoj uniji, najave događaja u DSS-u potvrđuju staro iskustvo da se crte velikih događaja ogledaju u malim stvarima.

Stranka koja, nije izbegla sve scile i haridbe pseudodemokratskog diskursa koji hara Srbijom od 2008. godine, i koji je svaku formu, proceduru, svaki institucionalizam pretvorila u ogoljeni proviziorijum, danas je poprište bitke za kojom žudi čitava Srbija.

Nije prošla ni godina dana od izbora novog rukovodstva stranke, a već se pokazalo u kojoj meri je uvek pogrešno da se politička unutarstranačka pobeda plaća namirenjem nosioca unutarstranačke borbe i makar trenutnim izbegavanjem davanja odgovora na otvorena pitanja koja su se naslućivala iza horizonta. Ukoliko se imaju u vidu kvalitet, ambicije, motivi i očekivanja nosilaca unutarstranačkih borbi jasno je da je i DSS pre ili kasnije čekala naplata računa u vidu davanja odgovora na dilemu vlast ili politička ideja.

Zato je Skerlić još pre sto godina, ali svakako blagovremeno, zapazio da političke ideje u Srbiji vrede onoliko koliko vrede ljudi koji ih nose. Ogoljeno rečeno, predmet završne faze povratka DSS-a u politički život Srbije, sveden na nivo uslova predstavlja ishod borbe između ove dve krajnosti. Ovaj nikada prekinuti sukob u političkom životu Srbije, koji danas isijava na izranjavanom telu DSS-a predstavlja na jedan čudan način oličenje dvestagodišnje istorije političkog života u Srbiji. I zato ovaj sukob treba da da odgovor na pitanje primata u tom dvojstvu: politička ideja ili ideja vlasti, država ili profit, znanje i neznanje, doživljene ili dodeljene uloge.

Poslednja bitka koja se odvija unutar DSS-a predstavlja  potrebu da se čitavoj srpskoj političkoj javnosti da odgovor na pitanje koje je suštinski starije od DSS-a. Šta je važnije politička ideja ili ideja vlasti, čak i onda kada se pragmatizam i politički oportinitet postavljaju kao conditio sine qua non ostvarenja svake političke ideje, a svako ćutanje nad novim izdajama, kao vrhunska politička mudrost kome protek vremena daje doktrinarni karakter. Zato je ova borba važna.

I po svom značaju ova borba prevazilazi trenutno sužene okvire DSS-a. Jer, iza ove borbe se krije borba između dva srpska sveta, onog koji može da uči iz iskustva prošlosti verujući da je jedino srpski interes merodavan, i onog drugog kome pripada pretežni deo pre i postpetooktobarske elite, koji smatra da se svaka srpska ideja sprovodi isključivo kroz evropske integracije sa malim dodatnim uslovom da se ta integrativna ideja sprovodi preko pripadnika pragmatične samodoživljene elite, nezavisno od pripadnosti jednom ili drugom političkom polu.

Rezultat ove bitke biće značajan za DSS, ali značajniji za Srbiju, na isti način kao što je ostanak DSS-a van parlamenta bio veliki udarac za DSS, ali još veći za Srbiju. Uostalom, pogledajte jednoumnost današnjeg srpskog parlamenta.

Predsednik DSS-a, nema razloga, niti potrebe da ovaj sukob krije od očiju javnosti cele Srbije. To nije znak slabosti DSS-a. Naprotiv, to je pokazatelj da DSS i danas, kao vanparlamentarna stranka i dalje predstavlja plodno tlo ne samo za ozbiljne razgovore i polemike, na kome se rađaju odgovori na najznačajnija pitanja našeg vremena, već da DSS danas predstavlja jedinu političku organizaciju u kojoj se vode bitke ovako velikog kalibra. Odgovor DSS-a treba da ozvaniči odbacivanje idolopokloničkog odnosa prema ideji obaveznog učešća u vlasti, koja se postavlja kao mudrost po sebi. Ovo idolopoklonostvo koje se danas DSS-u postavlja kao veliki izazov, suštinski ne samo da guši svaku političku ideju, već poražava i svaki pokušaj borbe za slobodnu Srbiju.

Zato se ova borba ne može nazvati unutarstranačkom. Neočekivano, ali svakako zasluženo, DSS je postao poprište ove značajne borbe. Oči Srbije su sa pravom uprte u DSS. Ako DSS dobije ovu bitku, odupre se idejama da jedino vlast po svaku cenu može da obezbedi političku budućnost jedne stranke, velike su šanse da za par meseci istu pobedu ostvari i Srbija, naravno u disputu Kosovo – Evropska Unija. U tome je značaj delovanja DSS-a u narednim danima.

Autor je član Političkog saveta DSS-a