Politički život | |||
Sudstvo, partije i EU |
utorak, 25. novembar 2008. | |
U čemu je stvar sa paketom predloženih zakona koji treba da regulišu pravosuđe u Srbiji? Šta uopšte znači reizbor sudija, koji je ključni problem sudstva u Srbiji danas i kakvi su standardi EU u toj oblasti? Sve demokratske države vode računa da pobednik na izborima, ma kako ubedljiva bila ta pobeda, ne može da radi šta hoće. Najčešće su poluge monetarne vlasti (centralne banke) i razne kontrolne funkcije (komisija za hartije od vrednosti, antimonopolske komisije i sl.) zaštićene od direktnog uticaja nove vlasti. Sveobuhvatne promene se smatraju štetnim i nepromišljenim i svaka vlast se sputava veoma komplikovanim procedurama, ukoliko ipak hoće da proba da ih sprovede. Ako sve brane, pred naletom agresivnih političara popuste, na kraju, kao stub zaštite demokratije, ostaje sudska vlast koja je sasvim namerno postavljena izvan domašaja političara, ma kakvu oni podršku građana uživali u nekom trenutku. Nezavisno sudstvo je poslednja linija odbrane demokratije. Reizbor je mera koja daje političarima potpunu vlast nad sudstvom. U Srbiji je teško reći da je to mera kojom bi se ukinula demokratija, pošto bi delovalo kao da smo u zabludi da demokratija postoji, ali recimo da je to mera kojom bi se dokrajčila demokratija. Preko svega ovoga, ta mera, reizbor, bila bi i protivustavna, ali i protivna standardima EU. Usvajanjem reizbora, ne samo da bismo dokrajčili demokratiju, nego bismo dokinuli i pravnu državu. Samo ilustracije radi, nikada nijedna država na svetu, koja je imala propisanu stalnost sudijske funkcije (a to je slučaj i u Srbiji) nije sprovodila reizbor (ni one malobrojne koje su bile pod svojevrsnom okupacijom SSSR-a). Cela stvar je daleko ozbiljnija od svakog nezadovoljstva sudstvom, koje nesumnjivo nije dobro, a o infantilnim nasmejanim licima naših političara, loše skrivenih namera, i da ne govorim. Najveći problem sudstva u Srbiji je neznanje. Pa neznanje. Pa tek onda sve drugo (korupcija, neefikasnost, uslovi rada itd.). Odgovornost pravnih fakulteta u pogledu neznanja, za potrebe ove rasprave, ostavićemo po strani (iako je jasno da ta odgovornost nije mala). Ključni razlog neznanja u sudstvu leži u partijskom kadriranju. Sada se predlaže da se putem reizbora preda potpuna vlast partijama, kako bi stanje u sudstvu bilo bolje. Šta je sledeće? Da piromani postanu vatrogasci? Da pedofili drže obdaništa, a kockari banke (mada ovo poslednje izaziva smešak i mnogo govori o stanju savremenog tzv. razvijenog sveta). Da li neznanje može brzo da se reši? Naravno da ne može. Sve da složno vučemo najbolje moguće poteze, potrebno nam je najmanje deset godina. O brzim promenama u složenim sistemima može vam govoriti samo totalna neznalica, ludak, ili fašista. Predloženi zakoni imaju i čitav niz dobrih rešenja, ali je o njima besmisleno govoriti dok se ne otklone ključni nedostaci, koji čitav sudski sistem suštinski bacaju pod noge političarima. Ta loša rešenja (među kojima su najvažnija reizbor i izbor prvog saziva Visokog saveta sudstva) su suprotna standardima EU. I oni nam to i kažu. Zabrinjavajuće je što partije kojima su puna usta EU jednodušno prihvataju reizbor i sva loša rešenja u predloženim zakonima koja su suprotna standardima EU. Neke od tih partija, npr. LDP, ni ne znaju kako glase ti standardi, a neke znaju, npr. DS, ali ih svejedno ne primenjuju. Da li u EU takvo ponašanje „proevropskog“ bloka neko iz EU sankcioniše? Ne. Imaju važnijih geopolitičkih poslova. A verovatno iskreno ni ne misle da je demokratija baš i za Srbe na Balkanu. Tako dobijamo naše Evropljane koji su antievropski, mereno standardima EU, i predstavnike EU koji su nedemokratski, mereno kojim god hoćete standardima. Sve nam to govori da je izgradnja države u kojoj je pristojno živeti posao koji moramo sami da obavimo. Pravila struke treba poštovati, dobre standarde EU primenjivati, znanje razvijati, korupciju i organizovani kriminal sasecati, bez obzira šta o tome misli Holandija, nezavisno od toga gde je Ratko Mladić i sve uprkos našim Evropljanima. |