Studio B, kult vođe i medijsko dno naše demokratije

U našoj javnosti ima već dosta očiglednih primera koji dokazuju činjenicu da je na delu jasno prepoznatljiv i očit proces kontrole i političke instrumentalizacije medija koji se više i ne prikriva. Ostvarena je puna transparentnost ovog procesa. Govori se o sve rasprostanjenijoj autocenzuri i nedostatku novinarske hrabrosti da se odupru političkim pritiscima, ali i širenju egzistencijalnog straha kojem su sve više i otvorenije izloženi ljudi koji deluju u našoj medijskoj sferi.

Programsko srozavanje B92 na neuspešnu pinkovsku repliku samo je žalosna i tugaljiva metafora za sveopšte urušavanje elementarnih vrednosti u našem društvu. Ali B92 nije usamljeni i najgori primer ovog procesa, jer način kako se razara ostvareni i prepoznatljivi kulturološki i profesionalni doseg Studija B već uveliko prevazilazi ono što smo imali prilike da vidimo u vreme kada je ova stanica bila upregnuta u službu Srpskog pokreta obnove, ove sada marginalne stranke. Sada uz već poslovično svrstavanje televizije PINK uz svaku vlast i Studio B je već uveliko na putu da zauzme isti rang u u poslušništvu i politikantskom slugeranjstvu.

Istine radi, treba reći i da u vreme dominacije Demokratske stranke u Gradskoj skupštini Studio B je doveden u položaj da forsira tadašnju gradsku vlast, gradonačelnika i njene funkcionere. Ali ipak je postojala određena granica i emisije koje su omogućavale da se čuju kritička i različita mišljenja. Danas toga više nema jer je Studio B postao deo otvorenog nastojanja da se stvara i oblikuje kult novog vođe koji je ovlašćen da rešava sve društvene probleme kao neka vrsta svemoćnog i svespasavajućeg političkog i populističkog demijurga.

Treba samo pogledati matricu informativnih emisija na ovom mediju i videti da svake vesti kao po jasno utvrđenom pravilu počinju sa informacijama o hiperaktivnom premijeru Srbije. Posebno je pitanje da li lokalni medij kao što je Studio B treba da objavljuje specijalne emisije koje prate delovanje Vučića kao što smo pre nekoliko dana imali prilike da vidimo njegovu posetu gradilištu u Krupnju i susret sa narodom, koji mu, kako on kaže, daje snagu da istraje na putu teških i bolnih reformi. Umesto emisija u kojima su raspravljane kontroverze našeg političkog života sada je na programu Studija B autorska emisija Ivane Vučićević, direktorke ove medijske kuće koja je izabrana (pre bi se reklo postavljena) na ovu dužnost i pre saopštavanja rezultata “konkursa“ za ovu funkciju.

Njena emisija je očigledno ostvareni ideal naprednjačkog režima, ne dozvoliti da se probije nijedan disonatan i kritički ton, a pri tome voditi emisiju koja će fingirati „dijalog“ u kome učestvuju vodeći funkcioneri vladajuće političke oligarhije. U najavi njene emisije „Panorama“ za subotu 1. novembar 2014. godine može se jasno prepoznati kako se bezobzirno demonstrira bahatost ove vlasti u sferi medija koji se finansira iz javnih prihoda i koji treba da obezbedi različita politička i kritička mišljenja u društvu u kome postoji makar i formalno politički pluralizam. U najavi emisije može se pročitati. “Da li splet slučajnih okolnosti ukazuje na pokušaj državnog udara? Kakav je motiv i kakva je pozadina svega toga.“

U emisiji „Panorama“ u razgovoru sa dva ministra Vlade Srbije autorka i voditeljka Ivana Vučićević pokušava da dobije odgovore na ta pitanja. Kojem je ministru ovih dana teže, a kojem uzbudljiviji posao? Šta nam se to dešava i ima li paralela u temama koje pune novinske stupce i brinu Srbiju ovih dana. U emisiji su učestvovali ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i Nikola Selaković, koji su u potpunosti iskoristili priliku da pokažu svoju političku odanost i privrženost Srpskoj naprednoj stranci i njenom neprikosnovenom vođi. Izostao je dijalog jer pravih uslova za njegovo odvijanje nije ni bilo niti je to bila namera ove emisije. Njena najava samo nam demonstrira kako se razvija fenomen medijskog formata koji se najbolje prepoznaje u emisiji „Teška reč“ na Pink televiziji. Njena verzija u obliku "Panorame" na Studiju B je samo klonirani medijski derivat ove varijante poslušničkog i slugeranjskog odnosa medija i vlasti.

Ovakve medijske ciljano aranžirane predstave u kojima treba da saznamo kojem je od ministara teže ili čiji je posao uzbudljiviji i ko pri tome sprema državni udar i stvara posebnu vrstu tzv. novinara, koji mogu u isto vreme voditi izvlačenje dobitaka na Lutriji, Pinkove folk parade, ali i panoramske emisije u kojima će ministri imati prilike da sami sa sobom vode „dijalog“. Ni ova vlast nije shvatila osnovnu lekciju demokratije, da mediji ne mogu biti produžena ruka i politikantska batina jedne stranke i da će se takav pristup medijima vratiti kao bumerang upravo onima koji se rukovode ustaljenom praksom jednoumlja, gušenja slobodnog i kritičkog mišljenja i dijaloga.

Zar težak poraz Demokratske stranke na parlamentarnim i predsedničkim izborima nije bio dovoljna opomena da se medijske slobode ne mogu zloupotrebljavati u marketinške i stranačke svrhe. To je znao još kodža Miloš Obrenović kada je pitao šta radi narod. Ako bi dobio odgovor da narod govori, njegov odgovor je bio „steži“, a kada je dobijao odgovor da narod ćuti, njegov znameniti odgovor je glasio „popuštaj stege“. Ali ko još u našem političkom životu izvlači pouke iz istorije i potmule i preteće ćutnje našeg naroda. Daleko smo mi danas od državničke mudrosti i političke veštine kneza Miloša Obrenovića. Zato se može sa puno osnova reći da je aktuelni način vođenja uređivačke politike Studija B u oblasti informativnog programa jedan od najizrazitijih primera razaranja osnovnih pretpostavki za ostvarivanje demokratskog i kritičkog dijaloga. O tome je je iznela nedavno svoj veoma upečatljiv sud književnica Dubravka Ugrešić.

“I eto, dogurali smo do kraja, do samog dna demokratije. Što više protesta, tim su protesti manje efikasni, čim je više kanala za odašiljanje poruka, tim se poruke manje čuju. Svi živimo u Hajd parku, svako od nas ima pravo na svoj Speakers-corner. Politički jezik izgubio je snagu uveravanja, postao je govor ispražnjen od značaja:ljudi se grupišu prema instinktu krda, udesno ili ulevo. Verujući da će zahvaljujući levima ili desnima uspeti sačuvati posao ili naći posao ili pak dogurati do osigurane penzije“.

Za nas je u ovako teškim i izazovnim političkim i društvenim okolnostima od vitalne važnosti da ne podlegnemo instinktu krda i da odbranimo najvažnije pretpostavke za funkcionisanje demokratskog sistema – slobodu govora, politički pluralizam i snagu kriičkog mišljenja. Uvek moramo imati na umu da je primer delovanja i mišljenja Duška Radovića bio zaštitni znak Studija B, to znamenito ime nije samo u sferi simbola, ono obavezuje pre svega ovu medijsku kuću koju je on utemeljio kao prostor slobodnog i kritičkog mišljenja. Očigledno je da je novi informativni program Studija B već izneverio svoju ulogu i da se pretvorio u otužni medijski kanal za promociju politike naprednjačke partije i njenog vođe.