Što je više kleveta i laži, vođa nam je miliji i draži, ili Srbija se destabilizovati neće

Od prvih dana kada je pre dvadeset dve godine postao član Srpske radikalne stranke i kao njen poslanik ušao u Narodnu skupštinu, otpočevši tako svoju profesionalnu političku karijeru, Aleksandar Vučić se odlikovao agresivnošću, narcisoidnošću, nepoštovanjem političkih protivnika i korišćenjem krupnih reči bez pokrića.

Ako se takav njegov način u početku i mogao pravdati njegovom mladošću, neiskustvom i nestrpljivošću da se domogne vlasti, on se više, bar u poslednje tri i po godine, otkako je postao najpre potpredsednik a zatim i predsednik srpske vlade, ne može tako objašnjavati.

Pogotovo što je on postepeno preuzimao uloge ostalih članova Vlade i malo-pomalo postao apsolutni gospodar Srbije, koji se pita za sve i o svemu daje konačnu reč.

Ukoliko se može verovati anketama, tako ga doživljava dobar deo građana naše zemlje. Čim im se nanese neka nepravda, ljudi prete da će se žaliti Vučiću, očekujući da on pravedno presudi, odnosno, da njima za pravo.

U svakoj vlasti nevolja je to što je uporedo sa njenom veličinom sve jače i osećanje straha da se ona može izgubiti. I to ne prirodnim putem, na izborima, već što joj prete zavere domaćih zlotvora povezanih sa mračnim silama iz inostranstva.

Ko zna iz kojih razloga i, naizgled ničim izazvan, pre desetak dana američki ambasador u Beogradu, g. Kirbi, našao je za potrebno da se pravda, tačnij, da objasni kako SAD nemaju nikakvog razloga da rade na rušenju Vučića (a i zašto bi to činile kad on ima savršenu saradnju sa Belom kućom).

No tek što se srpska javnost malo umirila, saznala je za drugu, još izvesniju i strašniju zaveru. Dok se premijer spremao za odlazak u Kinu, oglasio se glavni urednik Informera Dragan Vučićević, i upozorio ga da nikako ne kreće na put, jer je u Srbiji sve spremno za puč, koji predvode dve ministarke.

Nesalomljivi i neustrašivi premijer, međutim, ne otkazuje put, ne dopušta da ga tamo neke pučistkinje uplaše, već odlazi u Kinu, a Srbija sve vreme dok on tamo boravi strepi, ne zna šta sve može da je snađe u njegovom odsustvu.

On se, međutim, posle uspešno završenih pregovora u Kini vraća u zemlju u kojoj, srećom, puča nije bilo. Građani Srbije mogu da odahnu, ali kratko. Stiže im novi crni oblak, novi razlog za strah. Kurir ih obaveštava kako je Vučić sa svojim bratom i Draganom Vučićevićem, glavnim urednikom Informera, u nekom podrumu nagovarao bivšeg direktora Kurira da lažno optuži vlasnika toga lista Aleksandra Rodića, razume se, ne za lepe oči, nego nudeći mu razne povlastice i visok položaj u SNS-u.

Ako je dotle nekome izgledalo da je ovo što se dešava u našoj zemlji neozbiljno i nevažno, sada je postalo jasno kako je sve smišljeno da se naškodi liku i delu A. Vučića, a samim tim i da se destabilizuje Srbija, jer on je – Srbija.Stoga je javni tužilac najavio pokretanje postupka kako bi se sprečilo ugrožavanje ustavnog poretka zemlje.

Ministri i ministarke, kao što je već uobičajeno, utrkivali su se u davanju verbalne podrške premijeru, a najdalje je među njima otišao ministar zdravlja. U potpunom raskoraku sa kodeksom svoje profesije, objasnio je srpskoj javnosti kako bivši direktor Kurira, koji je optužio premijera, ima ozbiljnih zdravstvenih problema i da se njima može objasniti njegovo svedočenje.

Iako ga nisu zvali na saslušanje, A.Vučić se dobrovoljno podvrgao poligrafu, i to u nedelju, između dva sastanka sa Tomislavom Nikolićem (koji mu je, razume se, dao bezrezervnu podršku), a, kako je zatim oduševljeno izjavio ministar policije na konferenciji za štampu, poligraf je nesumnjivo potvrdio da premijer govori istinu kada je rekao da čoveka koji ga optužuje nije nikada sreo u životu. (Na stranu što je poligraf u svetu odavno odbačen kao sredstvo kojim se pribavljaju dokazi i koje ne prihvata ni jedan sud.)

U međuvremenu je priveden i jedan bivši policajac koji je osam puta za 24 sata zatečen kako obilazi oko Vučićeve kuće, dok je ministar odbrane izjavio da je predsednik Vlade najugroženiji čovek u Srbiji.

Sve u svemu, ne može se reći da je u našoj zemlji život dosadan. Nedostaju samo mitinzi podrške premijeru, ali ne treba dugo čekati da ih članovi SNS-a i njegovih koalicionih stranaka organizuju u Beogradu i širom Srbije.