Шта је економски патриотизам?

Данило Тврдишић, члан старешинства Двери и координатор економског савета, о концепту економског патриотизма

Економски патриотизам подразумева вођење економске политике  у интересу Србије и њених грађана, а не у интересу странаца. Данас је привреда Србије потпуно у функцији остваривања профита западних компанија и западних интереса, затим интереса домаћих тајкуна и партијашко-страначких паразита. То је тзв. економски (нео)либерализам примењен у српској пракси.

Као резултат такве колонијалне политике ( политике остваривања туђих интереса) Србија има највећу стопу незапослености у Европи, најниже просечне плате у региону, Србија има распродате природне ресурсе и убијену производњу. Наша привреда је у расулу и то стање је неодрживо. Србија под влашћу колонијалног управника Александра Вучића срља све дубље у дужничко ропство. Уместо да је увећавао домаћу производњу и пољопривреду господар Вучић нам је увећавао дуг.

Зато економски патриотизам о коме Двери говоре подразумева пре свега повратак економског суверенитета Србије кроз процес чишћења колонијалне управе која влада Србијом последњих четрнаест година и истовремено раскидање погубног пута у ЕУ по сваку цену. Реч је, дакле, о вођењу такве политике која  обезбеђује повратак српског економског становиштва и економског интереса малог, пониженог, опљачканог човека, радника и сељака.

Где наћи почетни капитал за покретање привреде?

Један део капитала за враћање српске привреде из мртвих обезбедићемо кроз ригорозну примену закона о пореклу имовине који планирамо да донесемо. На основу одредби тог закона ће бити одузета имовина свих политичара и тајкуна који су згрнули богатство злоупотребом положаја у периоду од 1989 до 2014. И ту не сме бити милости, као што ни Путин није имао милости према руским олигарсима и тајкунима.

Други део недостајућег капитала за покретање привреде ће бити обезбеђен кроз додатно опорезивање страних банака које у Србији трентуно имају највеће камате у Европи и деру кожу са леђа обичним грађанима. Реч је о неких пола милијарде евра средстава на годишњем ниву који би се уместо у приватне џепове страних банкара уливао у део буџета усмерен на производњу. Трећи део недостајућих средстава би се обезбедио кроз Развојну банку и улагање у производњу из буџета.

Искључива мисија развојне банке би била да усмерава домаћу штедњу и средства из расејања у производне пројекте и оживљавање пољопривреде. И коначно, један део средстава ће морати да буде обезбеђен кроз строго контролисану примарну емисију. Садашњи курс динара је прецењен и погодује увозном лобију, а дестимулише производњу и извоз. Зато је неопходно кориговати курс динара на приближно реалан ниво.

Шта значи када Двери говоре о повратку на село?

То значи две ствари истовремено: деметрополизација кроз процес повратка становништва на село и стварање услова за започињање породичног бизниса на селу. Друга важна ствар нераскидиво везана за повратак на село је процес оживљавања пољопривреде.

Неке од конкретних мера које ће Двери остварити из домена оживљавања села и пољопривреде су: увођење натуралних паритета и успостављање јасних правила игре код откупа пољопривредних производа на основу чега би се сузбило погубно деловање тајкуна и других зеленаша, обнова производних, потрошачких и  пољопривредних задруга и спровођење стратегије организованог изласка пољопривреднихи производа на тржиште Руске Федерације, обнова производње пољопривредне механизације и враћање царина (које је Вучић укинуо) на увоз пољопривредних производа

Колико је Србија већ изгубила на путу ЕУ интеграција и колико је изгубила што не сарађује са РФ?

Само једностраном применом Споразума о стабилизацији и придруживању и одрицањем од царина на увоз производа из ЕУ, власт Ивице Дачића и Александра Вучића буџет Србије оштетила је за 500 милина евра годишње! Дакле уместо 800 милиона  евра годишње или 3 милијарде и двеста за 4 године Србија је приходовала четири пута мању суму.

Друго, од првог јанура 2014 укинуте су и царине на пољопривредне производе. Поред губитка прихода по основу укидања царина, на овај начин је српски сељак доспео у потпуно неравноправан положај са нпр. француским сељаком који добија од своје државе 10 до 15 пута веће субвенције и подстицаје. Као директан резултат такве погубне политике наш сељак је принуђен да баца пшеницу у канал и да просипа млеко, јер су му трошкови знатно већи од прихода. Поред тога, дешава се и до скора незамисливо: почели смо да увозимо пасуљ из Македоније и кромпир из Бугарске. Врло брзо ћемо почети да увозимо и пшеницу. То је пут самоубиства домаће пољопривреде и економске ликвидације домаћег сељака.

Србија је, уз то, једина земља у Европи која је пре него што је постала чланица ЕУ дозволила странцима да купују пољопривредна земљишта и постају власници некретнина.

Што се наших економских веза са Русијом тиче, Европска комисија је већ сигнализирала да је за њих веома проблематичан и пројекат „Јужни ток“ односно доследна примена ССП ће довести у питање чист приход од 300 милина евра годишње само на нивоу такси за промет гаса. Европска унија је све јаснија по питању спољнотрговинске сарадње са Русијом и они сада отворено поручују: уколико желите да уђете у ЕУ мораћете да раскинете све билатералне спољнотрговинске уговоре са Русијом. ЕУ нам гласно поручује: уговор о бесцаринској трговини са Русијом  ће морати да буде стављен ван снаге.

Дакле,ствар је у суштини веома једноставна.Ако ЕУ нема алтернативу онда све дуго има па и наши голи животи. Пут у овакву ЕУ је пут у пропаст и зато су Двери против таквог пута. Наравно, имамо вољу и жељу да у обостраном интересу билатерално сарађујемо са свим појединачним чланицама ЕУ као што то ради Исланд ,Норвешка, Швајцарска. Али то је већ партнерски однос између слободних држава, а не колонијални однос завртања ушију Србији од стране ЕУ.

Данило Тврдишић је члан старешинства покрета Двери

(Двери)