"Promena svesti" i Pandorina kutija Aleksandra Vučića

U mnogim javnim nastupima kojima se zasipa naša u velikoj meri obezglavljena i zbunjena javnost, izjava Aleksandra Vučića o postojanju mnogih slučajeva zavere ćutanja, i to posebno navodeći primer surove likvidacije srpskih mladića u Peći krajem devedesetih godina, o čemu - po njemu - "nema dokaza da su to uradili albanski teroristi", predstavlja vrhunac političkog konvertitstva i neodgovornosti ovog novorođenog evropejca, modernizatora i reformatora.

Dalekosežnost ove izjave je višeznačna i ona zadire u samu suštinu srpsko-albanskih odnosa i nosi ozbiljne političke izazove i posledice. Konvertitstvo bez granica i bujajući populizam obeležavaju narastajući autoritarni način upravljanja i vladanja, i oni sve ozbiljnije i dramatičnije suspenduju ionako krhke demokratske institucije, a samim tim i delegitimišu funkcionisanje demokratskog poretka. Zato je ova specifična vrsta konvertitstva vezana očigledno za jedan od glavnih uslova (pre svega Nemačke i Engleske) postavljenih Srbiji u predvorju Evropske unije – a radi se o zahtevu da se promeni i preoblikuje istorijska, identitetska i nacionalna svest srpskog naroda i učvrsti njegova krivica za razbijanje Jugoslavije, posebno za oružane sukobe na Kosovu i Metohiji.

Izjava Aleksandra Vučića od 27:56

Ovom izjavom Aleksandar Vučić je otvorio svojevrsnu Pandorinu kutiju i dao dodatni vetar u jedra albanski lobistima i albanskoj propagandi u njihovom nastojanju da dokažu isključivu i neporecivu krivicu Srbije za tok događaja na Kosovu i Metohiji. Zločin u Peći bio je jedan od glavnih okidača za širenje oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji, a sada od koordinatora svih službi bezbednosti dobijamo ničim potkrepljenu informaciju da nema dokaza da su ga počinili albanski teroristi.

Na čije rezultate istrage se poziva ovaj visoki državni funkcioner jer se nameće logičan zaključak da, iako nije bilo ozbiljne istrage i, kao i mnogim sličnim slučajevima, nema pravog odgovora na pitanje ko su neposredni izvršioci, jedino se može zaključiti da su Srbi akteri ovog terorističkog akta. Ovaj zločin je bio neposredan povod za otpočinjanje širih oružanih dejstava naših bezbednosnih snaga na prostoru Kosova i Metohije. Iz ove izjave proizilazi "logičan" zaključak da su naše snage "iskoristile" i "isprovocirale" dalji krvavi tok dešavanja na Kosovu i Metohiji.

Ovaj "poklon" prvog potpredsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića spremno će dočekati i prihvatiti albanska propaganda, koja će ga sigurno obilato koristiti da dokaže svoju opravdanu oslobodilačku i ničim okaljanu borbu za stvaranje tzv. nezavisne države Kosovo. Neće ostati nemi ni naši borci za ljudska prava i suočavanje sa prošlošću, a ni predstavnici međunarodne zajednice, koji će sada imati dobru osnovu da legitimišu svoju nedoslednu i pristrasnu politiku na Kosovu i Metohiji, vođenu na uštrb srpskih nacionalnih interesa.

Iako se neprestano tvrdi da nema dodatnih uslova iz Brisela na našem putu evropskih integracija, očigledno je da zahtev za promenu svesti i prihvatanje naše krivice ostaje jedan od temeljnih i ključnih uslova, o čemu svedoči i ova opasna izjava Aleksandra Vučića. Čudni su putevi političkog konvertitstva, to je staza bez povratka, i na primeru ovog političara možemo videti koliko je potrebno samoporicanja i samoponižavanja da bi se postiglo svojevrsno preumljenje i apsolutna promena jednog ideološkog i političkog koda, čiji je najradikalniji glasogovornik on bio, i to ne tako davno.

Populizam se može granati i razvijati u mnogim oblicima, ali ono što mu je zajedničko to je oslanjanje na dnevne političke interese i prilagođavanje ideološke matrice zahtevima trenutne političke konjukture, koja stvara novog neprikosnovenog vođu, koji je i tumač prošlosti, ali i demijurg savremenog političkog života. Pri tome, on se posebno oslanja na političke iskaze i ocene koji se ne mogu dovoditi u pitanje jer su neporecive istine i ideološki aksiomi u koje se mora bezuvetno verovati.

Aleksandar Vučić mora dati ozbiljne i uverljive argumente za tvrdnju da nema dokaza da zločin u Peći nisu počinili albanski teroristi. Jer radi se o svojevrsnoj ne samo političkoj reviziji tumačenja događaja na Kosovu i Metohiji, već i otpočinjanju procesa preoblikovanja naše istorijske svesti i nacionalnog identiteta. Ovaj odgovor na pitanje o počiniocima zločina u Peći Aleksandar Vučić duguje pre svega unesrećenim i ojađenim roditeljima koji žive rasuti kao izbeglice i prognanici po Srbiji u kolektivnim smeštajima, nadajući se da će dobiti odgovor na pitanje ko je i zašto ubio njihovu decu.

Ostaje i obaveza prema našoj javnosti, koja je izložena sve snažnijem i organizovanijem ideološkom inženjeringu prilagođavanja svesti kao posledici sprovođenja otvoreno iznetih uslova Brisela, koji iskrsavaju u težnji da se Srbija žigoše kao glavni krivac za narušavanje stabilnosti na Balkanu. Ostaje otvoreno pitanje kada će naši političari konačno snositi odgovornost za olako i neutemeljeno izgovorenu reč, koja često može imati veoma teške i dalekosežne posledice.