Predizborna ofanziva hijena

Da će ovo biti sudbinski izbori, znalo se još od ranije. Da će borba biti bespoštedna, najavljivano je mesecima unazad. Da će svi učesnici skinuti bokserske rukavice i hokejaške maske, sada se pokazuje u najgorem svetlu.

Vlast pokašava da primeni staru devizu – ne menjaj taktiku kojom se pobeđuje. Postoje velike sličnosti sa krupnim predizbornim potezima koje je vlast kao u brzopoteznom matiranju odigrala četiri godina ranije.

Prvo – potenciranje evrointegracijskih uspeha. Pre četiri godine to je bilo potpisivanje SSP-a sa čuvenim Đelićevim perom,ovog puta to je dobijanje kandidature.

Drugo – ekonomija. Pre četiri godine dolazak Fijata bila je najava plime inostranih investicija uz potpuno zanemarivanje prvih upozoravajućih znakova katastrofalne ekonomske krize, sada je to Danijeli, kao i novi fića koji je skuplji od još novijeg audija A3.

Treće – Kosovo. Pre četiri godine glavni anestetici bile su skupštinske deklaracije, cementiranje paralelnih lokalnih institucija majskim izborima, mahanje ustavnom preambulom, a na kraju mandata kao „važno dvojče“ u tabliću koristiće se briselski sporazum sa Prištinom kao doduše najmanja karta u špilu, ali koja se broji kao štih.

Sve vezano za ovu zapaljivu temu moraće da bude ograđeno termoizolacionim materijalom i da bude postavljeno na posebnu, makar i zaustavnu traku, kako bi se odvojilo od poteza broj jedan – evrointegracija.

Međutim, dok vlast priželjkuje reprizu rezultata prethodnih izbora i dok svoje „balističke rakete“ usmerava ka zahuktaloj naprednjačkoj mašineriji koju spretni i neumorni dvojac vodi sa blagom početnom prednosti na političkoj skali dolazi do zamora materijala favorita i do gužve na začelju.

Naime, katastrofalna ekonomska situacija u Srbiji, upadljivo smanjenje evroentuzijazma, recidivi kosovskog konflikta koji prete da stanje ponovo akutiziraju delimično obesmišljavaju kampanju demokrata i tupe oštrice njihovih napada na konkurenciju.

Dok je ranije bilo predviđanja da od toga najveće koristi mogu imati naprednjaci sve je više izgleda da se ti glasove delom prelivaju apstinencijalnu većinu ali da će većina ipak završiti kod liberala. Ova nekada frakcija Demokratske stranke koja se preokretom pretvorila u „moralnu vertikalu“ druge Srbije i sa pravom je nazvana štakom režima jer kad god su demokrate bile ranjene, u defanzivi, poljuljane snage pomoć je dolazila od bivših stranačkih kolega.

Sa druge strane, završetak Šešeljevog suđenja, očekivanje njegovog povratka, iako to neće priznati, plaši naprednjake podsećanja na njihovu ne tako davnu prošlost. U tom blatu koje bi sigurno donelo vojvodino uključivanje u predizbornu kampanju radikali se poslovično najbolje snalaze i u toj disciplini najbolje prolaze jer to znači samo kaljanje drugih dok bi njihov obraz i u tom svinjcu ostao nepromenjen. Trenutak za to nikada nije bio pogodniji.

Rast radikala je toliko uočljiv da su bezbolno izvršili smenu generacija i gotovo neprimetno uklonili do juče dve glavne vedete iz poslaničkih klupa.

Dopingovani naprednjačkim licemrstvom, nedoslednošću i nesposobnošću da svoju koaliciju pretvore u masovni, opštenoradni bunt protiv režima radikali mogu biti sigurni da će preći cenzus, ali bi im se moglo desiti da ostvare i dvocifren rezultat.

Na potpuno suprotnom polu liberali se hrane erozijom koja je zahvatila demokrate čija se snaga s pravom osipa pri sudaru sa tako teškim pitanjima kakvo je „Kosovo i Evropa“ ili „i Kosovo i Evropa“ ili „ili Kosovo ili Evropa“ ili „ni Kosoov ni Evropa“.

Neuverljivost tumačenja sporazuma sa Prištinom, nedobijanje datuma pregovora, rekordna nezaposlenost, strah od detajkunizacije Srbije samo su neka od pitanja na kojima narod može da obori na ispitu vladajuću stranku.

Ali, nikada se ne glasa protiv već se mora glasati za nekog, a nezadovoljni demokrata najlakše će svoj glas dati liberalima ili će te presudne nedelje ostati kući.

Dobar uspeh radikala za posledicu ima smanjivanje šanse naprednjacima da mogu da osvoje potrebnu većinu jer je savez bivše „sabraće“ jedina nezamisliva postizborna kombinacija. Ionako slabog koalicionog potencijala naprednjaci mogu da se uzdaju samo u dobar rezultat tek zasađenog različka, ali problem njihove zadrte evrofobije može predstavljati dodatnu prepreku u ostvarivanju projekta zvanog konačna detronizacija demokrata.