Pravna analiza nastajanja jednog pečata

Edita Tahiri, rezident Prištine, grada iz kojeg je proterano desetine hiljada mojih sunarodnika, pre neki dan je dovršila poslić radi kojeg nam je dolazila i sama nemačka kancelarka.

Naime, šef pregovaračkog tima „Prištine“ izjavila je da se na osnovu Sporazuma o pečatu „dogodilo recipročno priznavanje između Republike Kosova i Republike Srbije u ovoj oblasti”[1]. Reći će neki da ovo nije prvi put da Tačijevi izaslanici konstatuju priznanje koje je navodno dala Srbija, i biće u pravu.

Međutim, ovo je prvi put da neko od zvaničnika Republike Srbije prihvata, da se tako izrazim, zakonodavnu intervenciju i primenu propisa samoproglašene „Republike“ bez ikakavog označenja međunarodnog uprave koja je uvedena po Rezoluciji SB broj 1244.

Sada tek počinju velike pravne i političke zavrzlame, a Jeremićev i Tadićev (mada više ovog drugog) pulen je ovoga puta tako kvalitetno obrađen od strane zvaničnika EU i SAD, da je pravo čudo da nije ponudio da na pečatu bude Tačijev lik.

Shodno „Sporazumu o pečatu“ koji je postignut u subotu, 3. 9. 2011. godine u Briselu, a koji akt ne postoji u pisanoj formi, niti je nama običnim smrtnicima dostupan, na pečatu kojim će biti overavane carinske isprave za robu koja bude ulazila na prostor KiM, stajaće „Carina Kosova“. I tu se otvaraju bezbrojna pitanja i potpitanja, a sadašnji režim ne nudi odgovor niti na jedno od njih.

Prvo pitanje se odnosi na pismenost građana Srbije i novinara koji tu pismenost treba da podstiču, između ostalog i tako što će putem korišćenja javno dostupnih izvora, na konferencijama za novinare dobro osramotiti Borka Stefanovića kada sledeći put kaže da su „Kritike na račun sporazuma koji je u petak u Briselu postignut između Beograda i Prištine emotivne i impulsivne“[2].

Evo ja sada kritikujem, mirno, pravnički, i izlažem sistemske nedostatke u nedostupnom sporazumu, nepoznate sadržine. I to čiinim jednostavnim pretraživanjem izvora sa interneta, za čega je potrebna obrazovanje novoa osnovne škole.

Dakle, na pečatu će stajati natpis „Carina Kosova“. E dobro je, dobro smo prošli, a ja sam mislio biće nešto tipa „OVK zauvek“.

Borislave Stefanoviću, „Carina Kosova“ je trenutni zvaničan naziv carinske službe samoproglašene republike Kosovo. Na Albanskom se kaže „Dogana Kosoves“ a na srpskom „Carina Kosova“, a što inače i piše na zvaničnom logo znaku ove „institucije“ (da budem precizan piše trojezično: „Dogana – Customs – Carina)[3]. Znači nema ni pomena nekakve Republike, pa tvoji navodi kako je uspeh što se ne pominje oblik državnog uređenja nisu osnovani.

Albanci sa KiM su, za razliku od naših vlasti, sve vreme znali šta hoće, poštovali strategiju, i naravno na vreme iz naziva institucija koje će nužno ostvarivati kontakt sa „beogradskim“ uklanjale nazive koji bi mogli, formalno, da budu prepreka „tehničkom dijalogu“.

Tako je bilo i ovoga puta. Prvo su, kao, uveli blokadu „bez znanja SAD i Brisela“ , potom poslali specijalce da malo zagolicaju našu žandarmeriju, a kao rezultat vidimo nesporno priznanje „Carine Kosova“ u njenom punom imenu i nadležnostima, a koja institucija (uključujući i važeći naziv) je osnovana saglasno Zakoniku br. 03/l- 109 o carini i akcizama na Kosovu (Službene list Republike Kosova / Priština: godina III br. 43 / 11. novembar 2008)[4].

Dakle, prihvatanjem zvaničnog naziva carinske službe „samoproglašenih“ prihvaćen je i pravni akt na osnovu koga je taj naziv dat, da ne pominjem organizacionu strukturu i kadrove koji će pečat, čijom se sadržinom hvali B. Stefanović, udarati preko deklaracije za „Plazmu“ ili „Smoki“.

Drugo pitanje se odnosi na formu i sadržinu „Sporazuma o pečatu“ a potpitanja su sledeća:

Da li je to pisani akt? Kada stupa na snagu? Ko ga je i na osnovu kog ovlašćenja potpisao odnosno zaključio? Na koji način se sporazum menja i dopunjuje? Kakva je sadržina sporazuma (osim opisa verbalizma koji će krasiti pečat)? Da li postoji sankcija za nepoštovanje sporazuma?

A sada poštovani čitaoče najvažnije pitanje, a ono glasi:

Ko će izrađivati pečate???

Odgovor na ovo pitanje krije i formu i sadržinu i sve ostalo što se tiče pečata posle čije upotrebe će prištinskim ulicama poteći reke našeg mleka, pa kukavni više nećemo „gubiti tržište“ i „ponašati se autistično“.

Predmetni pečati će, sada je već izvesno i sigurno, biti izrađivani na osnovu Zakona br. 03/l-054 o pečatima u institucijama Republike Kosovo (Službeni list Republike Kosova / Priština: godina III / br. 38 / 20 septembar 2008)[5].

Konkretno, pošto Borislav Stefanović nije otkrio sadržinu Sporazuma o pečatu, a ničim nije nagovestio da će pečati biti izrađivani u skladu sa Zakonom o pečatu državnih i drugih organa Republike Srbije („Sl. glasnik RS" br. 101/07), a kako EU i njen birokratski aparat nema nikakvog osnova da se bavi pečatorezačkim uslugama za potrebe Balkana, potpuno je jasno da će prištinske zanatlije ovoga puta „omastiti brk“.

Naime, „Vlada“ kojom predsedava Tači „the Snake“ obezbedila se i sa ove strane. Članom 6 stav 1 Zakona koji sam maločas pomenuo, ustanovljena je obaveza da se na pečat stavi oznaka „Republika Kosovo“, ali je u stavu 4 istog člana omogućeno vladi da na izvestan način, podzakonskim aktima menja propisanu sadržinu, te da zbog velike briselske milosti izostavi republikansko označenje.

I tako, ničim izazvani, ponovo neozbiljni, državni organi Republike Srbije će prihvatiti zvaničan naziv na zvaničnom pečatu, i time prihvatiti da upodobe svoje carinsko postupanje saglasno zakonima države u kojoj je Adem Jašari junak.

Priznajem da je gore opisano postupanje naše vlade u pregovorima sa „Prištinom“ još neprofesionalnije i neozbiljnije nego u postupku pred Međunarodnim sudom pravde povodom mišljenja o jednostranoj nezavisnosti KiM.

Opet suvi, činovnički, poslušnički i nama tako svojstven amaterizam.

A možda nije čak ni to, možda  je sve ovo ranije mnogo ranije obećano.

Autor je stalni saradnik Srpskog kulturnog kluba