Poltronizam, politički daltonizam i diletantizam kao diplomatija

Dok Vučić naivno veruje Merkelovoj i Makronu kao „prijateljima“, uz spremnost da im u svemu udovolji, pa i u komadanju Srbije, još marta 2004. MIP Goran Svilanović je upozorio na potpunu blokadu Nemačke da se u UN govori o etničkom čišćenju koje Albanci sprovode prema Srbima uz prisustvo snaga UN, kao i pre bombardovanja.

Makronova dvodnevna poseta Srbiji je došla u najnezgodnije vreme za njega, nemiri u Francuskoj nisu stabilizovani, a veliki blam sa mestom Vučića i Tačija na tribini povodom obeležavanja godišnjice pobede nad fašizmom nije ispeglan, posebno što je i zastava nikada postojeće države dobila počasno mesto na crkvi Notr Dam. Merkelova odlazi, Makron ima ambicije da preuzme lidersku poziciju u EU, nema ozbiljne konkurencije, treba mu neki uspeh, pa taj dolazak nije bio samo kurtoazni, već je Makron morao biti i u ulozi političkog Deda Mraza, ali i nešto uraditi na planu KiM kako bi dobio neophodne poene. Sve se odvijalo neposredno posle odlaska Engela iz Beograda u Prištinu, gde je opalio „šamar“ Vučiću i Brnabićki koji su ga ugostili kao najvećeg prijatelja, uz očekivanja Premijerke da on to i bude, kao i SAD, a on već sutradan u Prištini slavi samoproglašenje i rukama pravi dvoglavog orla, kao i u uslovima pojačane kampanje iz Nemačke da se reši pitanje „K“, da se prizna genocid u Srebrenici koji nije postojao, osim u glavama onih koji su činili zločine i koji bi da druge ocrne, a sebe prikažu kao nevinašca. Čitav plan je pokvario autorski tekst u nemačkom Veltu u kome se od Nemačke traži da pomogne Srbiji u otklanjanju posledica zasipanja OU, bombardovanja i rušenja, jer je Nemačka profitirala dok je Srbija krvarila. U tim uslovima bila je velika opasnost da Makron doživi pravi fijasko. Za pravi doček velikog „prijatelja“ zadužena je sendvič brigada vladajuće stranke koja je na rečenicu izgovorenu na srpskom od strane Makrona pala u euforični trans. U tim uslovima nezapaženo je prošla poruka u kojoj gost ističe da su Srbija i Kosovo dve evropske države i da se dogovor mora napraviti za par meseci. A on podrazumeva i podelu Srbije i razmenu teritorije tj. da se oteto delom vrati poklanjanjem druge naše teritorije, što je katastrofa.

Da je u Srbiji na delu kao zamena za odgovornu diplomatiju u skladu sa Ustavom politički poltronizam, politički daltonizam i diletantizam, da ne razlikujemo zaslepljeni amaterizmom i poslušništvom prijatelje od neprijatelja, pokazuje i stav Generalnog sekretara predsednika Srbije Nikole Selakovića, koji ushićeno izjavljuje da smo u Makronu dobili prijatelja koji je spreman da joj pomogne u rešavanju problema Kosova, čitaj,kapitulaciji pred teroristima.

MIP Ivica Dačić se hvali da je Makron prihvatio kompromis, a ne kaže da tu podrazumeva dve države, „Srbija i Kosovo su dve države“,što Srbiju uvodi u nova razgraničavanja i „kompromise“ sa drugim nacionalnim manjinama.

Da su lideri Zapada operisani od pravde i poštenja ukazuje činjenica da ni Makron ni kongresmen SAD Engel nisu ni trepnuli na poruke iz nedavno objavljene knjige Jirgena Elzesera „Ratne laži. Od kosovskog sukoba do procesa Miloševiću“u kojoj pokazuje i dokazuje tvrdnje Slobodana Miloševića u svojoj odbrani u Hagu da je „Nemačka u svojoj politici o Jugoslaviji posle ujedinjenja nastavila tamo gde je posle drugog svetskog rata zaustavljena". Jirgen ističe tadašnje pisanje Bečkih novina "Die Presse" o knjizi: "Ako nemački MIP Joška Fišer mora dati ostavku, onda zbog ove knjige“. Njihov cilj razbijanja Srbije se ne menja ni po koju cenu dok se i ne realizuje.

Svu neiskrenost Nemačke i Merkelove  i aktuelne administracije SAD koja ne može da oprosti Vučiću zabijanje prstiju u oči donacijom od 2,5 miliona $ Hilari Klinton u predsedničkoj kampanji protiv Trampa, uz samohvalu donatora Vučića, verovatno iz sopstvenog džepa ili iz džepova opljačkanih penzionera, da je to uradio „jer je jako mudar i pametan“, što nije zasmetalo Makronu da poentira i za duži period zaslepi Srbiju lažnim prijateljstvom, a beogradske vlasti omađija, pokazuje Italijanski portal L’AntiDiplomatic koji ekskluzivno objavljuje dokumenta nemačke vlade koja potvrđuju SAD planove za uništenje Srbije.

U pitanju je otvoreno pismo nemačkog poslanika i bivšeg potpredsednika parlamenta Evrope Vilija Vilmera nemačkom kancelaru u to vreme Gerhardu Šrederu u kojem ga obaveštava o kriminalnim namerama učesnika skupa protiv SRJ i srpskog naroda, plana da se Srbija „isecka“ i tako „onesposobi“ kako više ne bi mogla funkcionisati kao nezavisna balkanska država,kao rezultatu konferencije u Bratislavi, održane na prvu godišnjicu od bombardovanja SRJ, u organizaciji SAD Stejt departmenta i Republikanskog instituta za spoljnu politiku.

Zaključci konferencije su više nego pakleni. NATO je u detalje razradio plan uništenja Srbije, navodeći da je to ispravka propuštene šanse američkog gen. Dvajta Ajzenhauera da vojno okupira Jugoslaviju nakon Drugog sv. rata.
 
NATO krajem aprila 2000. godine ističe kao prioritet da KiM mora biti priznato kao nezavisna albanska država koja bi momentalno postala članica NATO, što potvrđuje da nikada nisu nameravali da ispoštuju Rezoluciju 1244, čak su SRJ proglasili nelegalnom državom. Tema je bila proširenje NATO-a na Balkan. Konferenciji su prisustvovali najviši funkcioneri NATO zemalja (premijeri, ministri odbrane, ministri spoljnih poslova), kaže Vimer u pismu.

Portal podseća da su na sastanku učestovali i članovi najmoćnijih svetskih elita: Bilderberg grupe, Instituta Karnegi, „Stranog saveta“ Amerikeitd. Primećeno je i prisustvo poznatog albanskog i separatističkog intelektualca iz Prištine, „magnata kosovskih medija“ i člana Bilderberg grupe – Vetona Suroija.

Rat protiv SRJ predstavlja popravku pogrešnog poteza generala Ajzenhauera na kraju Drugog svetskog rata (da vojno okupira FNRJ). Američke trupe moraju ovde biti stacionirane zauvek, kako bi se ispravila propuštena prilika 1945.

"Srbija mora biti isključena iz evropskog razvoja, rasparčana i uništena kao primer za ostale". Ova veoma važna dokumentacija koju smo preveli i kompletirali, potvrđuje na tragičan način ono što je govoreno, ponavljano i dokumentovano od strane svih onih koji su se, bez rezerve i oklevanja, odmah postrojili protiv ‘humanitarnog rata’ prema SR Jugoslaviji, identifikujući ga kao apsolutno agresivan rat, sa objektivnim geopolitičkim i geostrateškim namerama i ciljevima upereni protiv prava, demokratije, slobode“, ističe se u članku AntiDiplomatika.

Nažalost, ovo nije shvaćeno ili mnogi nisu želeli iz „politički korektnih“ motiva da shvate, navodi se dalje.

„Njihova nova ‘laboratorija’ upravljanja svetom prilagođena je vremenu ‘ljudskih prava’ i ‘obojenih revolucija’, ‘humanitarnih intervencija’ i ‘odgovornosti da zaštitom’, ‘slobodama građana’ itd. Svoj prvi eksperiment je imala na jugoslovenskom tlu i Srbiji“, navodi se u tekstu.

Uništenje Srbije i povratak teritorijalnosti Rimskog carstva

Da nema granice pohlepi i zločinaštvu lidera Zapada vidi se iz izveštaja Vimera, zaključke konferencije navodi u 11. tački. Zahtevalo se priznanje Kosova osam godina pre nego će zvanično biti priznato, iako je Rezolucija 1244 obavezivala sve na poštovanje granica Srbije kao nezavisne zemlje.

Iz zaključaka se vide geostrateški i geopolitički planovi u kojima ljudi i njihovi životi nisu važni.

1. Učesnici konferencije zahtevali su da NATO države što je pre moguće priznaju nezavisnu državu Kosovo.

2. Učesnici ove evroatlantske konferencije proglasili su SRJ nelegalnom državom, i pored Helsinškog zakona o nepovredivosti državnih granica.

3. Evropski pravni poredak predstavlja prepreku za realizaciju NATO planova. Za ove namere pogodniji je američki pravni sistem.

4. Rat protiv SRJ predstavlja popravku pogrešnog poteza generala Ajzenhauera na kraju Drugog svetskog rata (da vojno okupira FNRJ). Američke trupe moraju ovde biti stacionirane zauvek, kako bi se ispravila propuštena prilika 1945.

5. Zemlje NATO su ušle u rat protiv SRJ kako bi i de fakto otklonile prepreke i dileme koje su se pojavile nakon usvajanja NATO-vog novog „Strateškog koncepta“ u aprilu 1999. godine, a koji je predstavljao evropski napor da se prethodno obezbedi mandat UN-a i OEBS-a.

6. Bez omalovažavanja veoma važne kasnije legalističke evropske interpretacije kako je NATO intervencija van granica Alijanse protiv SR Jugoslavije bila izuzetak, jasno je da ovo predstavlja presedan, na koji će se bilo ko i bilo kada moći po potrebi pozivati te da će nakon ovog primera uslediti mnogi drugi.

7. Bilo bi dobro, tokom narednog NATO proširenja da se povrati teritorijalna situacija između Baltičkog mora i Anatolije kakva je postojala za vreme Rimskog carstva, u vreme njegovog najvećeg širenja i moći.

8. Iz ovih razloga, neophodno je Poljsku opkoliti sa severa i juga sa demokratskim zemljama (čitati članice NATO-a), dok će Rumunija i Bugarska služiti kao koridor do Turske. Srbija stoga (najverovatnije radi nesmetanog američkog vojnog prisustva) mora biti isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske mora se u potpunosti preuzeti kontrola nad izlaskom Sankt Petersburga na more.

10. U svim procesima, prava ljudi na samoopredeljenje bi morala da imaju prednost nad bilo kojim pravilom i međunarodnim zakonom. Ignoriše se da to pravo imaju samo narodi, ne nacionalne manjine i grupe ljudi.

11. Tvrdnja da je NATO tokom bombardovanja Jugoslavije prekršio sva međunarodna prava, kao i sve odredbe međunarnog prava uopšte nije ni uzimana u obzir“.

U zaključku pisma Šrederu, Vimer upozorava da su Amerikanci spremni da prekrše sve međunarodne pravne norme kako bi ostvarili sopstvene interese, što je bio uzrok i prethodna dva svetska rata.

„Sila je iznad zakona. Kad god joj se ispreči međunarodni zakon, on mora biti uklonjen“,navodi i zaključuje:

„Kada se tako nešto dogodilo sa Ligom naroda buknuo je Drugi svetski rat. Način mišljenja koji u obzir uzima samo lični interes možemo opisati samo kao totalitarizam!“

Italijanska ObSl nas je još 2005. upozorila na nameru CIA i SAD da kapitulaciju i predaju KiM ne uradi vlast DOS-a već oni koji su 1999. bili u vlastima koja je nadmudrila i nadvisila najveću ratnu mašineriju ikada, da to bude osveta kroz neviđeno poniženje i izdaju države i naroda. Upravo se tako nešto i događa.

Bivši komandantNATO snaga u Evropi upravo predlaže „pomoć“ vlastima u BG da se oslobodi pritiska SPC, neutrališe stav iste oko očuvanja najvećih srpskih svetinja i države i omogući prostor BG vlastima da slobodno potpišu kapitulaciju pred teroristima i trgovcima ljudskim organima Srba i nelojalnih Albanaca.

Francuski general Pjer Mari Galoa je 2015. otvorio srce i iskreno izneo zapažanja kojima je bio svedok s kraja sedamdesetih prošlog veka i planova Nemačke za rasparčavanje SFRJ, gde je po planu CIA, koja ga je razradila u skladu sa planom Bžežinskog, krivica morala biti svaljena na Srbiju, što je potvrda i ovog paklenog plana.

Sastanci su se održavali u okolini Minhena, pod vođstvom političkog vrha Nemačke, a bili su prisutni predstavnici ostalih velikih sila i Vatikana. Nemačka je obznanila nameru da se posle Titove smrti Jugoslavija dezintegriše, za šta je imala više motiva:

- Osveta Srbima zbog žestokog otpora u oba svetska rata, koji je, po njihovim mišljenjima, značajno doprineo porazima Nemačke, vezujući brojne divizije koje su onda nedostajale u Rusiji.

Nemačka je imala opsesiju da poništi rezultate Versajskog i Trijanonskog mirovnog ugovora, simbola savezničke pobede i svog poraza u HH veku. Zato je morala biti razorena Jugoslavija

- Nagrada Hrvatima i bosanskim Turcima za savezništvo u oba rata, uvođenje Hrvatske i Slovenije u EU, kako bi sa Nemcima bio osiguran dominantni položaj na dalmatinskoj obali.

- SAD su zaigrale ovu igru iz sopstvenih geopolitičkih interesa i preuzele vodeću ulogu. Dobile su vojno prisustvo na Balkanu, posebno je značajan Bondstil, a uspele su i da dokažu Evropljanima da nisu sposobni da se sami o sebi staraju u bezbednosnom smislu. Ova iskustva su kasnije korišćena u Iraku.

- Miteran je tada bio star, bolestan i zaokupljen problemima oko izmene francuskog ustava, a Rusija je bila u kandžama Jeljcina, što je bio najbolji geostrateški momenat za obračun Germana sa Srbima.

- U cilju agresorske propagande lansiran je čitav niz bestijalnih i monstruoznih laži o Srbima.

Nemačka je imala opsesiju da poništi rezultate Versajskog i Trijanonskog mirovnog ugovora, simbola savezničke pobede i svog poraza u HH veku. Zato je morala biti razorena Jugoslavija i rasformirana Čekoslovačka.

Poruke Makrona u uslovima razotkrivanja paklenog i kriminalnog plana su cinične:

1. EU mora da se reformiše da bi mogla da primi Srbiju.

Hladan tuš Makrona od prošle godine se nastavlja, niko ne zna koliko će reforme da traju i kakve će biti, a posebno da li će uzdrmana i nesložna EU sve to izdržati. Sigurno je i da mnogo ozbiljnije reforme stoje pred Srbijom koja je po svim elementima na nivou od pre 70 godin. Prolongira se za ulazak u EU i 2025. što znači da srpske vlasti i njihove aplauderske sendvič brigade ne vide da će vučenje Srbije za nos da traje i 30godina. Plan o njenom uništenju potvrđuje da će biti večito. Nastavak puzanja ka onima koji nas neće i koji nam ne misle dobro dovodi u pitanje opstanak Srbije uz prethodna brojna ponižavanja, uslovljavanja, ucenjivanja, podele, razgraničenja, kompromise, tiho nestajanje, što se nesme dozvoliti.

2. Rešenje za Kosovo u narednim mesecima, Makron sprema novi sastanak u Parizu umesto otkazanog.

Sigurno je da će Makron pokušati da poentira i iskoristi spremnost Vučića na nastavak pregovora gluvih ukidanjem taksi, koje su i sprečile održavanje prethodno zakazanog sastanka za početak jula, te obećanje Vučića da se dođe do rešenja uz lažni kompromis, podelu KiM od koga bi nekoliko % ostalo Srbiji, što sendvič brigade i BG vlasti već proglašavaju velikim „uspehom“ posle neviđene, lavovske borbe ne da se Srbija sačuva već da se od otetog dela vrati bar neki kvadratni kilometar, od otetog auta rezervni točak, od krcatog silosa žitom čak tri šake žita, taman za slavu. Makron očekuje rešenje na brzinu, u nekoliko narednih meseci, u svakom slučaju u ovoj godini. To da Vučić ne traži ukidanje vojske Prištine i realizaciju R1244 je signal da mogu da nastave sa realizacijom svog paklenog plana.

- Francuska i Nemačka su spremne da podrže Beograd i Prištinu u donošenju rešenja, čime se stvara lažni utisak u javnosti da od BG i PR sve zavisi, kao da nisu raskomadali SFRJ i Srbiju upravo oni okupljeni oko nove „sile osovine“, NATO pakta. Dok se gluvi dogovaraju oni agresivno pljačkaju kosmetska bogatstva. Na taj način se ostavljaju po strani druge velike sile, a cilj je ne da se ne umešaju SAD, već onda i Rusija, možda i Kina.

„Nemamo mi magično rešenje(osim da zakuvaju), dogovor je u vašim srcima i inteligenciji koji vas vode. Zaista verujem u stabilnost regiona i sporazum koji treba da se nađe jako je važan za to, a budućnost Srbije je da bude spremna da ga izradi. To je test i za Evropu, da li je spremna da sklopi takav sporazum. Rešenje je u narodima i rukovodiocima“,poručuje Makron koji tretira kao ravnopravne sagovornike Srbiju i teroriste, okorele zločince i kriminalce, koji joj u ime mentora i kvazi posrednika otimaju i pljačkaju državu. Da li bi Makron tako pregovarao sa secesionistima i zločincima u Francuskoj, oko Korzike možda? Da li su velike svetske sile posle velikih ratova ostavljale „sitnoj boraniji“ da se dogovara ili je u nekoliko sati napravljen plan podele interesnih sfera čitavog sveta i odmah se prešlo na realizaciju, dok se ovde već 11 godine najviše stiglo do fusnotica, zvezdica i pahuljica, uz neprestana uzmicanja srpskih vlasti već 20g?

3. Upozorenje Makrona za Zapadni Balkan na „neke svetske igrače koji imaju drugačije namere i želje za region Zapadnog Balkana, nego što je to slučaj sa EU, istovremeno je to opasnost za konflikte“.

Makron uvijeno osuđuje Rusiju i Kinu i njih predstavlja kao opasnost za stabilnost regiona jer bi tu došlo do sukoba interesa velikih sila, ali, ono što on podrazumeva pod drugačijim stavom EU je jasno vidljivo iz obelodanjenog paklenog i zločinačkog plana nemačke za Srbiju, koji Makron bezrezervno sledi ako želi podršku Nemačke za željeno liderstvo.

4. Francuska okreće novu stranicu u odnosima sa Srbijom, bar na papiru.

Makron je sve vreme prvog, radnog dana, isticao dugogodišnje i svekoliko prijateljstvo sa Srbijom, potpisano je više sporazuma iz raznih oblasti - jedan je i o namerama vezanim za gradnju metroa u Beogradu od strane Francuske, a takođe i o nabavci vojne opreme. Ističe značaj porasta bilateralnih odnosa Francuske i Srbije, pokretanja ekonomskog zamajca i da će se za nekoliko meseci videti rezultati posete, a to podrazumeva kapitulaciju Beograda, izdaju i podelu Srbije.

Zanimljiva je poruka „Figaroa“ u najavi posete: „Makron će u BG otkriti jedan grad obavijen istorijom-tragičnom, ali i grad koji sebe velikom brzinom ponovo izmišlja. Beli grad je 2019. ponovo postao kraljica Balkana“.

Ne znam na šta je „Figaro“ mislio, ali, iskreno, isticanje 2019. i dolaska Makrona, te da je BG kraljica, valjda je Makron kralj, mi se ne sviđa, bolje da je Beograd kralj, a ne kraljica koja mora da trpi kraljeve kao mlada.

Danas Nemačka važi za „najznačajnijeg ekonomskog partnera Srbije“. Najopasniji je vid ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje kroz neuravnoteženu ekonomsku saradnju, gde jedna zemlja ili grupacija zemalja ima dominantan uticaj

Unapređenje sveukupne saradnje zemalja ovog regiona je nužno.  Kako je ostvariti ako se bude odvijala po diktatu stranog faktora koji želi da ostvari svoje interese? Nemačka i SAD žele da eliminišu prisustvo i saradnju sa drugim značajnim faktorima u svetu, posebno Rusiju. Istorija se ponavlja onima koji nisu izvukli pouke iz prošlosti. Germanski faktor je svojevremeno pohod na istok usmeravao preko Bosne i Srbije. Za to je trebalo da posluži izgradnja železničke pruge od Sarajeva, sa jednim krakom prema Priboju a drugim prema Višegradu. Ta pruga je bila strateški važna za tadašnju Austrougarsku da je bila spremna da izdvoji „jednu oku zlata da bi se obila jedna oka kamena“. Izvršena je aneksija BiH, pa ultimatum i napad na Srbiju iznurenu Balkanskim ratovima, da bi sve kulminiralo šestoaprilskim bombardovanjem bez objave rata. Ne treba zaboraviti da je Srbija iskusila prvi posleratni izlazak nemačke vojske izvan svojih granica učešćem njenih bombardera u oružanoj agresiji 1999.

Danas Nemačka važi za „najznačajnijeg ekonomskog partnera Srbije“. Najopasniji je vid ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje kroz neuravnoteženu ekonomsku saradnju, gde jedna zemlja ili grupacija zemalja ima dominantan uticaj. Poštuju nas i hvale zbog naše finansijske konsolidacije (čitaj:osiromašenje naroda, a punjenje državne kase da bi se vraćali zelenaški krediti i sprovodila agresivna agitropovska izborna kampanja u kontinuitetu), sve dok ispunjavamo njihove zahteve u vezi sa potpunom nezavisnošću KiM. Ako se taj deo paklenog plana realizuje sledi ukidanje Republike Srpske. Nije slučajno da je intenzivirana afera „Srebrenica“, posebno od strane Nemačke koja traži nešto nemoguće i ponižavajuće, da Srbija prizna genocid koji se nije dogodio, a zaboravi onaj iz prethodnih ratova i 1999.

SAD ne žele da napuste region i pokušavaju da izazovu trgovinski rat sa EU i konfrontaciju EU i Nemačke sa Rusijom preko glupih sankcija, možda aktiviraju i Kerijevu „liniju vatre“ u Srbiji i oko nje. Vodeće države Zapada su već pokušale da Rezoluciju o Srebrenici proguraju u SB, što je sprečeno vetom Rusije. Putin je stavio do znanja da se, uz ostalo, bezbednost Rusije brani i u Ukrajini, Srbiji, Siriji,... Nadajmo se da će dobra saradnja Turske i Rusije sprečiti Davutogluovu doktrinu „strateške dubine“ u spoljnoj politici Turske, i bar sa te strane smanjiti pritisak.

Unapređenje saradnje u regionu Balkana u očuvanju mira i otklanjanju mnogobrojnih animoziteta među narodima regiona je nužno, na drugim osnovama takođe i pre svega u njihovom interesu, bez stranog tutorstva, saradnja kakvu su realizovale zemlje Višegradske grupe (Mađarska, Češka, Poljska i Slovačka).

Rusi temeljnom analizom i istraživanjima posvećuju veliku pažnju pokušajima potpune revizije istorije i tekovina Drugog svetskog rata, do obesmišljavanja brojnih primera herojstava i pripisivanju svega mitovima a ne stvarnim događajima, čemu znatno doprinosi primitivizacija masovne kulture i obrazovanja i naturanje rijalitija primitivizma namerno osiromašenim masama kako bi lakše progutale neistine, što je jedan od puteva realizacije „paklenog plana“.

Gde se nalaze najveće srpske dragocenosti?

Svi okupatori i agresori na Srbiju već više od jednog veka imali su jedan od zadataka da pronađu i odnesu što više drevnih srpskih rukopisa i knjiga, a Nemci su 1941. čak i divljački bombardovali Narodnu biblioteku u kojoj su uništili na hiljada knjiga i dokumenata. Ta bogatstva neprocenjive vrednosti su završila na svim krajevima sveta, uz odsustvo namere iz zlikovačkih razloga da nam se sve to vrati. Da je država odgovornija ne bi i sama sakrivala istoriju sopstvenog naroda i dozvoljavala da se propagandom ista odbija kao „teorija zavere“ i krivotvori od strane onih koji su sve te zapise krali, iz manastira ponajviše, proučavali ih i nametali svoja viđenja stvarnih događaja.

- Srpski psaltir,materijalno najvrednije delo koje je ukradeno,  koji na svakoj stranici ima ikonu od čistog zlata, je u Nemačkoj. Nemci su uradili kopije zbog njegovog istorijskog, umetničkog i kulturnog značaja i od nas traže velike pare da bi nam dozvolili da i mi napravimo kopije, jer, to su „autorska prava Nemačke“, kakav gangsterski cinizam, nema šta.

Bavarska državna biblioteka, gde je ovo ukradeno delo, je pre izvesnog vremena „poklonila“ faksimil Srpskog psaltira Muzeju u Smederevu kako bi nam zapušili usta, što je naša neobaveštena i aplauderska, sendvič javnost prihvatila sa velikom pompom, uz zahvalnost da su nam poslali slike nečega što su nam ukrali. Verovatno će nam poslati i slike KiM.

Poražavajuće je da Nemci ovo delo zovu na pravi način, Srpski psaltir, dok kvazi istoričari, stranački poslušnici, zvanično ga zovu Minhenski (srpski) psaltir.

- Nikoljsko jevanđelje (14. vek) nalazi se u Irskoj, u Dablinu.

- Prolog stihovni za letnju polovinu godine iz 1566. godine (stari srpski kalendar deli godinu na letnju i zimsku polovinu), nalazi se u Lajbahu, kao i Prolog stihovi za septembar-decembar 1595. godine.

- 43 rukopisa (10-18. vek), pisana srpskom ćirilicom, ukradena su u Egiptu iz manastira Sv. Katarina na Sinaj planini i odnešeni u London.

- Zbirka srpskih rukopisa iz manastira Sv. Katarina i Pravoslavne grčke patrijaršije u Jerusalimu, gde je nedavno pronađen iluminirani rukopis “Poklonik smernog Gavrila Tadića“ iz 1662. godine.

- Povelja kralja Milutina iz 1302. godine nalazi se u Filadelfiji.

- Lukino jevanđelje iz vremena cara Dušana je u Britanskoj biblioteci.

- Psaltir „printed in Venice in 1638 second edition of the Izobrazhenie oruzhii illiricheskih”, u Britanskoj biblioteci.

- Savina knjiga, rukopis monaha Save s' početka 11. veka je u Rusiji.

- Radoslavljevo jevanđelje iz treće decenije 15. veka je u rukopisnoj zbirci Ruske narodne biblioteke Sankt-Peterburg.

- Studenički tipik, veoma značajan, Sveti Sava je napisao na molbu svog brata Stefana. To je i bukvalno crkveni ustav, pravilnik o bogosluženju i životu monaha u manastiruma, što je i glavni osnov za Ustav SPC, čuva se u Nacionalnom muzeju u Pragu, šifra IX H 8 – Š 10.

Za vreme evakuacije Narodne biblioteke u Prvom svetskom ratu nestalo je preko 50 srpskih srednjevekovnih knjiga koje su 1966. pronađene u čuvenoj biblioteci Ser Čestera Bitija u Dablinu.

Mnoge stare srpske knjige i rukopisi su osim krađa i uništavani, a najviše u požaru posle bombardovanja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu 6.4.1941. kada je uništeno više od 1.400 srpskih ćiriličnih rukopisa i povelja, uz na desetine hiljada knjiga.

Ako jedan narod želiš da uništiš počni sa njegovom kulturom, obrazovanjem, istorijom, tradicijama, jezikom, pismom, a onda će biti lakše da ga uništiš i u ekonomiji. Poslednjih godina rijalitiji primitivizma su najveći „kulturni“ događaji, a što se obrazovanja tiče ono je po narudžbini, prema potrebi, dok radi proizvodnja lažnih diploma i doktorata. Sami sebe uništavamo, a izuzetno veliku odgovornost imaju mediji, SANU i intelektualci koji to vide, mirno posmatraju i dozvoljavaju da se država rasprodaje, svekoliko uništava i komada. Lakše im je da spakuju kofere i odu u „beli svet“. Kako će, bez obzira na sve strahove i frustracije, objasniti svojim unucima zašto su im uništili i sadašnjost i budućnost? Niko nema prava da ćuti i da je indiferentan do zločina prema sopstvenoj državi, njenoj istoriji, sadašnjosti i budućnosti. Piramida vrednosti mora biti na pravoj strani i da se cene znanja i svekoliki autoriteti i poštenje, ne boja stranačke knjižice, poslušništvo i odanost partiji i vođi. To ne vodi u progres i „zlatno doba“ već u ropstvo i tiho nestajanje. Poltronizam, poslušništvo, sluganstvo i servilnost nisu diplomatija već pokriće za neznanje, neodgovornost, amaterizam i paceraj u vođenju države i naroda. To se mora zaustaviti, ili ćemo nestati, posebno ako se realizuje deo paklenog plana oko uvoza na stotine hiljada migranata zbog rešavanja problema nataliteta. Sve što vodi podeli i smanjenju Srbije i promeni njene demografske slike je veleizdaja, što se nesme dozvoliti ni po koju cenu.

Autor je Pukovnik u penziji