Pitanja bez odgovora, ili “a šta vi radite crncima”

Poslanica DS-a Aleksandra Jerkov zahtevala je u Skupštini da Vlada Srbije saopšti našoj javnosti podatke o angažovanju Tonija Blera i drugih savetnika iz inostranstva posle 2012. godine. Iako se poslanica obratila Vladi, Veroljub Arsić iz SNS-a osetio je potrebu da reaguje, te je svojoj skupštinskoj koleginici odgovorio pitanjima: kako je pokraden EPS u vreme Vlade Mirka Cvetkovića i ko je angažovao lobističku agenciju iz SAD za milion evra.

Ponovilo se po već ko zna koji put istovetno reagovanje pripadnika vladajuće stranke u skupštinskim polemikama, koje je, očigledno, postalo pravilo. Kad god poslanik iz opozicije postavi pitanje koje nije po volji poslanika Srpske napredne stranke, jer se odnosi na nerazjašnjene, bolje reći, prikrivene postupke vlasti, usledi gotovo istog trenutka reagovanje šefa poslaničke grupe SNS-a ili nekog poslanika te stranke. Oni spremno, kao da su unapred znali sadržaj pitanja koje će biti postavljeno, smesta odgovaraju protivpitanjem. Ono može da ima (a i ne mora) da ima veze sa pitanjem opozicionara, ali u svakom slučaju pravi odgovor neće dobiti kako poslanik opozicije tako ni neobaveštena i zbunjena srpska javnost.

Poslednji tajanstveni boravak Tonija Blera u Beogradu izazvao je čuđenje i uznemirenost građana, a zatim i reagovanja. Vlast je u početku ocenila da je najbolje ako se na njih ne osvrće i čeka da se stvari slegnu, ali je onda, ipak, počela da daje objašnjenja. Ona su se čula ne samo od premijera (koji se hvalio svojom ostvarenom saradnjom sa bivšim predsednikom Velike Britanije, opisujući je kao veoma korisnu za Srbiju i najavljujući da će je nastaviti), već su ulogu u tome imale i njegove najbliže udvorice, koje su isticale kako boravak Tonija Blera u Beogradu i njegovo i angažovanje kao savetnika naše vlade neće koštati Srbiju ni dinara. (Kao da je to neko opravdanje i objašnjenje – ako je uopšte tačno – za zaboravljanje udela toga zločinca u uništavanju naše zemlje). A i oni i premijer oduševljeno su govorili kako se od Blera može mnogo naučiti.

Čemu bi mogao da ih uči takav “učitelj”?

Možda kako se izaziva i vodi “humanitarni rat”, kao protiv Srbije 1999. godine, kada su Klinton i Bler, lažući ceo svet kako Srbi sprovode genocid nad Albancima na Kosovu, poslali NATO bombardere na našu zemlju? Tadašnji američki specijalni ambasador za pitanja ratnih zločina Dejvid Šefer tvrdio je kako je na Kosovu ubijeno verovatno 225.000 Albanaca, starosti između 14 i 59 godina, dok su Klinton i Bler plašili svet novim holokaustom i podsećali na “duh Drugog svetskog rata”.

U isto vreme, “herojska saveznica” Zapada bila je OVK, čiji su zločini jednostavno zaboravljeni, a britanski ministar spoljnih poslova u Blerovom kabinetu Robin Kuk poslao vođama OVK broj svoga telefona i rekao im da mogu da ga zovu u svakom trenutku. J

Kad je NATO bombardovanje prestalo, a dobar deo infrastrukture u Srbiji uništen, međunarodni forenzičari otišli su na Kosovo da traže dokaze za holokaust. Ef-Bi-Aj, međutim, nije otkrio masovne grobnice, a ni španski forenzičari, čiji je šef javno osudio “semantičke piruete ratne propagandne mašinerije”.

Godinu dana po završetku bombardovanja Haški tribunal objavio je konačan broj žrtava na Kosovu: 2.788. Sem boraca sa obe strane, među njima su i Srbi i Romi koje je pobila OVK. Nije bilo nikakvog genocida ni holokausta. Povod za bombardovanje bio je jednostavno izmišljen.

Nažalost, ni jedan jedini lažov i zlikovac (među kojima Klinton i Bler na prvom mestu), učesnik u bombardovanju Srbije nije za to odgovarao, niti mora da strepi od zaslužene kazne. Ugledni pravnik Dejvid Šefer danas predvodi nekakav Međunarodni centar za ljudska prava, a studentima jednog američkog univerziteta drži predavanja iz međunarodnog prava i (šta bi drugo?) ratnih zločina. Da li je mnogo teško pretpostaviti da će, posle Blera, i njega naš premijer pozvati da mu pomogne svojim iskustvom i dragocenim savetima? Ako se to dogodi, verovatno će opet će neki opozicioni poslanik upitati u Narodnoj skupštini zbog čega je on angažovan, na što će mu, svakako, istog trenutka poslanik vladajuće stranke odgovoriti protivpitanjem.

Što sve mnogo podseća na dečje prepirke ili na onaj stari vic o Amerikancu i Rusu, koji se hvalio kako u SSSR više nema lopova. Međutim, kad je Amerikanac došao u Moskvu, ukrali su mu putnu torbu u trenutku kad ju je za trenutak spustio na pod dok je kupovao kartu za metro. “A ja ti poverovao da su lopovi kod vas iskorenjeni!” rekao je kasnije prekorno Rusu. “Jeste, a šta vi radite crncima?” uzvratio je ovaj, ne zbunjujući se.