Политички живот | |||
“Отворени Балкан”, или како је успон Кине обновио геостратешки значај Балканског полуострва |
субота, 29. јануар 2022. | |
Крајем прошле године у Тирани је, у оквиру иницијативе Отворени Балкан, одржан нови састанак Александра Вучића, председника Републике Србије, Зорана Заева, председника Владе Републике Северне Македоније и Едија Раме, председника Владе Републике Албаније. Ова иницијатива покренута је 2019. године под називом “Мини Шенген”, а преименована је у "Отворени Балкан" у јулу 2021. Србија је њен део од самог почетка. Главни резулатат састанка из Тиране био је потписивање шест споразума који би требало да унапреде привредну сарадњу три државе. Босна и Херцеговина, Црна Гора и Косово нису се приљчучили иницијативи. Уочи састанка лидери трију балканских држава објавили су заједнички чланак у немачком листу "Франкфуртер алгемајне цајтунг", у коме, између осталог, кажу: „Наша визија је да применом четири европске слободе у нашим земљама превладамо друштвене, економске и трговинске препреке које коче економски раст наше регије. Зато смо потписали споразуме који укидају граничне контроле како би роба могла да пролази готово без застоја, и који нашим грађанима омогућавају несметани рад у другој земљи". (1) Потписали су Споразум о радним дозволама, Споразум о интегрираним системима електронских услуга, који треба да омогући грађанима три земље да подносе пријаве у другим земљама на било ком месту, и четири споразума из области ветеринарства и фитосанитарне инспекције, који ће, наводно, олакшати промет живих животиња, те производа биљног и животињског порекла. Према Споразуму о радним дозволама држављани уговорних страна имају право да се слободно крећу, бораве и раде на територијама других држава чланица “Отвореног Балкана” под условом да поседују важећу личну карту или биометријску путну исправу, да немају забрану уласка и боравка на територији друге уговорне стране и не представљају претњу по јавни поредак, националну безбедност, јавно здравље или међународне односе друге државе.
Ради остваривања права на слободан приступ тржишту рада, држављанин уговорне стране ће регистровати личне и друге податке. Одобрење за слободан приступ тржишту рада омогућава остваривање права на запослење, без потребе прибављања дозволе за рад и дозволе боравка у страни пријема, укључујући и право на ослобађање плаћања такси прописаних националним законодавством. Одобрење искључује право на државне подстицаје за запошљавање, изузев ако уговорне стране нису другачије договориле. Председник Србије предњачио је у најавама још амбициознијих планова: "Можда једног дана направимо и царинску унију, избришемо границе између нас", рекао је он. (2) Састанак у Тирани није изазвао велику пажњу домаћих аналитичара, али ни страних медија. Режимска пропаганда инситирала је на томе како се ради о аутономној иницјативи трију лидера, нарочито “визионара” Александра Вучића. Њихова иницјатива, наводно, јеодговор на успоравање проширења ЕУ на Западни Балкан.
Бројне чињенице оспоравају овакве тврдње. У Тирани су, као посматрачи, били присутни и представник Атлантског савета и директор Фонда за отворено друштво Алекс Сорос. Поводом састанка амерички амбасадор у Београду Ентони Годфри изјавио је: „САД дају пуну подршку сталним напорима региона у правцу привредне координације и интеграције. Циљ иницијативе “Отворени Балкан” која се залаже за стабилност и просперитет кроз слободан проток робе, људи, капитала и услуга пресудан је за европску будућност Србије и целог региона“. (3) Најзад тачка 5. Вашингтонског спразума гласи:” Обе стране (Косово и Србија, прим. М. С) ће приступити „мини-Шенген зони“, коју су Србија, Албанија и Северна Македонија прогласиле у октобру 2019. године и у потпуности искористити њене предности.” Нема дакле дилеме о томе да се ради о америчкој иницијативи. Како велике силе никад ништа не раде без неког озбиљног политичког циља, требало би се позабавити позадином пројекта “Отоврени Балкан”. Вучић је у изјавама инсистирао да реализација споразума почиње одмах, а да би трговинска размена ускоро могла достићи ниво од милијарду евра. Народна Скупштина Републике Србије четири споразма експресно је потврдила на седници одржаној 29. децембра.
Не треба бити велики експерт да би неко закључио је да је много времена потребно како би се овако амбизиозни циљеви постигли. Није познато да ли су у државама потписницама усаглашени сви фитосанитарни и ветеринарски стандарди, да ли су лабараторије једнако опремљне инструментима и да ли имају довољно обучених кадрова за вршење алнализа и сл. Осим тога, није предвиђено постојање наднационалне инситуциналне инфраструктуре неопходне у процесима тржишних интеграција, каква, уз све недостаке, постоји у ЕУ. Александар Вучић је одговарајући на питање новинара оценио како нема потребе да се у споразуме уграђују механизми за решавање евентуалних спорова: ”Ту никаквих проблема не може да буде и никакавих спорова, јер нико не множе да буде оштећен. Реч је о стварима које доносе много користи свим земљама чланицама 'Отвореног Балкана'“(4) Осим тога, у трима државама постоји ендемска корупција, тешко да потрошачи из једне земље верују у цертификате које издају друге две. Пре него што се отпочне са процесима укидања тржишних баријера требало би консолидовати процесе стандардизације и контроле на унутрашњим тржиштима. Уколико такве активности изостану, преваре ће бити масовне. Највећи проблем је како ће се робе слободно кретати између Албаније и Србије, будући да се Косово није прикључило овом подухвату. “Олако обећана брзина” и прилично банална аргументација протагониста сведочи да иза “Отвореног Балкана” стоје политички, а не економски мотиви.
Очигледно је да ова иницијатива полази од неолибералне предпоставке да успостављање економских слобода и стварање јединственог тржишта аутоматски води, у следећем кораку, ка политичкој интеграцији и помирењу. Економске слободе захтевају да се тржиште интегрише на нивоу вишем од простора на коме делује политичка власт. Тако се приватни бизнис ослобађа политичке контроле, што је, наводно, предуслов динамичног првредног развоја. На примеру ЕУ се види да то није случај. Тамо је тржишна интеграција, уз увођење јединствене валуте, довела да великих подела на Север и Југ, као и до економске кризе која никад није превазиђена, а пандемија ју је само погоршала. Концепт неолибералне глобализације, који је почивао на дерегулацији, општој приватизацији, тржишном фундаментализму и истискивању националних држава као регулатира привредних процеса, дефинитивно је компромитован, нарочто после велике финасијске кризе 2007–2009.
Посебан је проблем што на простору Западног Балкана главну политичку силу представљају завађени национални идентитети, па привредне интеграције у таквом контексту могу довести до супротних ефеката од жељених. Етничка измешаност на Балкану је експлозивна, национална и верска мржња представљају неисцрпне ресурсе за паразитске политичке и интелектуалне елите, активирањем којих они стичу моћ и утицај у својим друштвима. Слободно прекогранично кретање радне снаге у таквом контексту пре може довести до повећања етничке нетрпељивости него до привредног развоја. Пример Западне Европе то показује. Док су страни радници долазили из културно сличних, европских хришћанских земаља, процес њихове интеграције је текао без великих проблема. Али, када су у Европу почели да стижу мигранти из исламског света, то је доволео до раста ксенофобије и великог повећања утицаја крајње деснице. Циљ оваквих мера није да се надокнади недостатак радне снаге, него да се појачаном конкуренцијом на тзв. тржишту рада обори њена цена. Ако у Србији скочи цена рада, капиталистичка предузећа могу да активирају резервоаре радне снаге из других држава и тако оборе наднице. Осим тога, када је радничка класа мултикултурна, то отежава њено организовање и стварање класних организација. Буржоазија свесно подстиче етничку нетрпељивост међу подређеним класама, користећи се старом максимом “завади па владај”. Због имигрантске природе радничке класе у САД никад није настао моћан, социјалистички раднички покрет. Наравно, питање је да ли уопште постоји склоност радника из Абаније да посао траже у Србији. Обично радници не мигрирају из сиромашне у сиромашну земљу, већ иду тамо где су наднице веће. А ако да тога и дође, то ће пре довести до јачања “народних патрола” него до позитивних привредних ефеката.
Вероватно је главна америчка идеја да се преко наоко економске иницјативе поспеши процес “нормализаиције односа” (тј. међусобно признање) између Србије и Косова, реши криза у Босни и Херцеговини и смире тензије у српско-црногорским односима. САД овако поступају како би сузбиле утицај Русије и Кине на Балкану. ЕУ је још деведесетих показала да није у стању да “управља” Балканом, што оставља празан простор другим силама, пре свега Русији, да буде активна на овом простору. Њој је у интерсу да подстиче сукобе како би онемогућила Запад да буде још агресивнији према Русији. Уколико би западне државе и корпорације монополизовале за себе коришћење руских ресурса, то би одлучило исход настајућег америчко-кинеског хладног рата и обезбедило континуиет западне доминације у светском капиталистичком систему. Што се Кинеза тиче, њима одговара стварање интегрисаног привредног простора на правцу њихове економске експанзије. Балкан се налази у непосредном суседству ЕУ, што кинеским предузећима лоцираним на том простору омогућава брз приступ европским тржиштима. Да би тај циљ био остварен, Кина мора бити у добрим односима са ЕУ, а то, пак, не одговара САД, које би хтеле да Унија буде део антикинеског савеза под америчким вођством. За Вучића је важно што се у оквиру иницјативе “Отворени Балкан” на њега не врши притисак због ауторитарног начина владања, кршења људских права и медијских слобода. То је знак да САД на Вучића и даље рачунају као на јаког лидера, преко кога могу да остваре своје политичке циљеве на Балкану. Креаторима америчке спољне политике никад није представљао проблем да подржавају и користе услуге најгорих тирана, уколико су служили њиховим националним интересима. Такве они називају “наша битанга”. Црна Гора се није прикључила под изговором да би на тај начин био успорен процес њеног придруживања ЕУ. Мада, као и у БиХ, и код дела црногорске политичке елите постоји страх од учествовања у некој интеграцији у којој би Србија доминирала. Косово, пак, захтева да буде третирано као равноправна држава. Све државе потенцијалне чланице, уз Косово, имају трговински дефицит у односима са Србијом. Код неких постоји и забринутост да би тржишна интеграција појачала доминацију Србије због тога што би стране компаније које би деловале на целој територији “Отвореног Балкана” своја седишта вероватно имале у Београду. Такво размишљање није неосновано. Србија је и по броју становника и снази своје привреде далеко испред других држава које су чланови ове иницијативе, или би то могле да постану. Искуство указује да, ако се интеграције одвијају између неједанко развијених привреда, богатији добијају, а сиромашнији губе. То се десило у ЕУ, али и у бившој Југославији, у којој су разлике између најсиромашнијег дела – Косова и најбогатијег – Словеније, временом расле. Али, будући да страни капитал има знатан удео у привреди Србије и одлучујући утицај у обликовању економске политике, вероватно је да од ове предности наше земље већина њених становника не би имала користи. Тако нешто потврђује и следећа Вучићева изјава из Тиране: ''То значи да кад имате Кромберг и Шуберт, који има фабрику у Крушевцу, а има и у Северној Македонији, више није потребно да се више на свака два месеца узимају дозволу ако су потребни инжињери из Северне Македоније у Крушевцу. Они могу без проблема да добијају радну дозволу чињеницом да су радници држављани Северне Македоније и обрнуто'' (5). И Еди Рама је нагласио да би интегрисано тржиште било атрактивније за стране инвеститоре.
Лидери су у Тирани истицали да је пољопривреда међу најважнијим областима за сарадњу. Она представља једну од најважнијих привредних грана у Србији, која још увек није под контролом страног капитала. Вучић није објаснио какве последице би “Отоврени Балкан” могао имати на домаће произвођаче. И прошле године били смо сведоци како су домаћи повртари бацали парадајз због тога што је наше тржиште било преплављено албанским. Више од две деценије САД не успевају да доврше процес успостављања косовске државности, што представља један од највећих спољнополитичких неуспеха још увек најмоћније силе на свету. Одустајање од тог подухвата не долази у обзир, јер би то значило да САД више нису суперсила. Због тога је одабран начин којим се изокола жели постићи тај циљ, а да при том Вучић добије прилику да фактичко признање Косова образложи огромним економским користима које Србија од такве одлуке може имати. “Да се Власи не досете.” Постоје и други геополитички разлози који утичу на америчку подршку “Отвореном Балкану”. Признавање Косова од стране Србије и дисциплиновање Републике Српске значило би да је Русија дефинитивно избачена са Балкана. Такође, за амбициозну кинеску “Иницијативу појас и пут” балканска рута је од кључног значаја. За САД је важно да војно и политички буду снажно присутне у нашем региону како би могле да контролишу тај трговачки правац и евентуално га прекину. Сједињене Америчке Државе су одлучиле да појачају војно присуство на Западном Балкану формирањем истуреног штаба Команде за специјалне операције у Европи (СОЦЕУР) у Албанији и довођењем за сада непознатог броја војника у ту земљу (6). Од 1. јануара Албанија је нестални члан Савета безбедности УН. У том контексту треба тумачити и градњу аутопута Ниш–Приштина. Иначе, око половине кинеског увоза и извоза креће се поморским путевима које контролише флота САД.
Кључни амерички национални интерес наредних деценија биће обуздавање Кине. Да би тај циљ био постигнут, неоходно је да ЕУ буде укључена у антикинеску коалицију под америчким вођством. Више чланица ЕУ има веома развијену економску размену са Кином. Њихови интереси у односима са најдинамичнијом привредом на свету разликују се од америчких. Због тога је формирање јединственог западног антикинеског блока велики проблем за спољну политику САД. За Вашингтон је такође важно да предупреди и реализацију Макроновог плана о “стратешкој аутономији” ЕУ, који, додуше, и нема никакве изгледе на успех. Циљ САД је да Европа остане у подређеном положају према САД, као што је то био случај током конфронтације са СССР-ом.
Успон Кине и њена намера да буде снажно присутна на тржишту ЕУ обновила је геостратешки значај Балканског полуострва као континенталаног моста између Европе и Азије. САД, које су активно учествовале у разбијању Југославије, сада траже нови модел организације балканског политичког простора који највише одговара постизању њихових геоплитичких циљева. Најпре је извршена деструкција просторне организације која је била у интересу домаћег стновништава, што је у значајној мери била СФРЈ, а сада се успоставља нова, која треба да служи интересима западног крупног капитала.
Вучић упорно настоји да се представи као протагониста идеје ”Балкан балканским народима”. Њу су замислили балкански социјалисти друге половине деветнаестог века, попут Светозара Марковића. Њихов циљ је био стварање савеза малих балканских народа који би им омогућио да се ослободе империјалног притиска великих европских сила, што би стоврило услове за њихов аутономни привредни развој. Вучић један прогресивни историјски социјалислтички програм трансформише у неолиберални. ”Оторени Балкан” је концепт који је наметнут из САД и служи њиховим националним интерсима. На крају треба истаћи да је поновно приближавање балканских народа неопходан услов њиховог економског и друштвеног развоја. Али, форме сарадње они морају осмислити аутономно, тако да интеграције служе њиховим интересима, а не геополитичким потребама великих сила. Балкански социјалисти деветнаестог века дали су добар пример како то треба радити. Аутор је политиколог из Зрењанина 1. https://www.dw.com/sr/vu%C4%8Di%C4%87-rama-i-zaev-tra%C5%BEe-podr%C5%A1ku-za-otvoreni-balkan/a-60196210 2. https://www.euronews.rs/srbija/politika/29919/vucic-rama-i-zaev-u-tirani-porucili-da-sporazumi-odmah-stupaju-na-snagu-sta-mogu-da-ocekuju-gradani-i-privreda/vest 3. https://www.danas.rs/vesti/politika/godfri-ciljevi-otvorenog-balkana-presudni-za-evropsku-buducnost-srbije/ 4. https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3435415-nece-biti-cekanja-na-skupstinsku-ratifikaciju-sporazuma-iz-tirane 5. https://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic-zaev-i-rama-u-tirani-potpisuju-sest-sporazuma-o-otvorenom-balkanu_1299151.html. 6. 6. https://www.autonomija.info/mediji-amerika-jaca-vojno-prisustvo-na-zapadnom-balkanu-preko-albanije.html |