Određeni krugovi na Zapadu ne žele da vide Rusiju kao moćnu državu

U ekskluzivnom intervjuu za portal „Nove srpske političke misli“, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, nj.e.  Aleksandar Vasiljevič Konuzin, govori o izazovima za unutrašnju srpsku politiku, rusko-srpskoj saradnji, nastupanju Rusije na međunarodnoj sceni i svojim utiscima tokom boravka u Srbiji.

Vaša ekselencijo, šta građani Srbije mogu da očekuju od predstojećeg susreta Vladimira Putina sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, i koje su glavne tačke najavljenog sporazuma o strateškom partnerstvu Rusije i Srbije?

Sa sigurnošću se može očekivati da će nedavno minuli susret predsednika Ruske Federacije V. V. Putina sa predsednikom Srbije T. Nikolićem dati novi snažan impuls razvoju odnosa dve strane. Rukovodstva naših država čvrsto su opredeljena da učine odnose između naših zemalja i naroda još bližim i intenzivnijim nego do sada. Lično očekujem da će nakon ovog susreta ministarstva i institucije dvaju zemalja dobiti instrukcije da počnu razradu konkretnih projekata saradnje. Okosnicom dugoročne saradnje ostaće, prirodno, energetika, i očekujemo da će uskoro započeti izgradnja srpske deonice gasovoda „Južni tok“. Postoje i druge perspektive za saradnju, pre svega vezano za železničku mrežu i poljoprivredu.

Deklaracija o strateškom partnerstvu između Rusije i Srbije upravo i ima za cilj da odredi i zacrta ključne smernice naše bilateralne saradnje, kao i oblasti unutar kojih će naše zemlje zajednički delovati na međunarodnoj areni.

Koji su po Vama motivi osporavanja legitimiteta izbora Vladimira Putina za predsednika i jake medijske kampanje vođene povodom toga u delu zapadne javnosti, kao i nedavne medijske eksploatacije slučaja „Pusi rajot“ od strane tih istih centara?

Određeni krugovi na Zapadu ne žele da vide Rusiju kao moćnu državu, koja na međunarodnoj areni zauzima mesto koje joj pripada. Upravo u tom cilju se i koriste najrazličitijim sredstvima i polugama, u koje spada i eksploatacija tzv. „slučaja 'Pusi rajot'“.

U kom pravcu će se kretati odnos sa EU, kao jednog od najvažnijih partnera Rusije, a posebno sa Nemačkom, kao vodećom zemljom Unije? Da li pokretanje antimonopolske istrage Evropske komisije protiv „Gasproma“ može poremetiti odnos Rusije i EU?

Mi želimo da odnosi Rusije i Evropske unije, uključujući i Nemačku kao jednu od najvećih evropskih država, nastave da se kreću u smeru produbljivanja saradnje, razumevanja i eventualnog zajedničkog nastupanja na međunarodnoj areni. Odnosi između Ruske Federacije i Evropske unije imaju toliko duboke korene i toliko su važni za obe strane, da antimonopolsko istraživanje Evropske komisije vezano za „Gasprom“ ne može da naruši njihov suštinski karakter. „Gasprom“ je jedna od najvećih ruskih kompanija sa velikim državnim učešćem, i ubeđen sam da se pomenuto istraživanje neće odraziti na njenu delatnost.

Da li je moguće doći do zajedničkog stava Rusije, EU i SAD povodom pitanja Irana i Sirije? Da li očekujete dalju eskalaciju sukoba u Siriji i dalje pogoršanje ukupne situacije na Bliskom istoku?

Neslaganja Rusije, EU i SAD po pitanjima Irana i Sirije proizilaze iz različitih principijelnih pristupa ponašanju na međunarodnoj sceni. Nama je neprihvatljiv diktat i nametanje sopstvenog modela „demokratije“, kao i vođenje politike sa pozicije sile. Zajednički pristup Rusije, EU i SAD iranskom i sirijskom pitanju moguć je samo na osnovu uvažavanja međunarodnog prava.

Dalju eskalaciju oružanih sukoba u Siriji, nažalost, nije moguće isključiti. Veći broj država ne može odoleti želji da prekraja kartu Bliskog istoka po svojim aršinima. Sirija je jedna od ključnih zemalja u ovom regionu i od njene stabilnosti zavisiće i opšta situacija u tom delu sveta.

Poslednjih godina Rusija aktivno nastoji da sprovede proces integracije na postsovjetskom prostoru, čiji bi veliki deo trebalo da se nađe objedinjen u Evroazijskoj uniji. Dokle se stiglo u tom procesu?

Integracije na postsovjetskom prostoru ne diktiraju ničije subjektivne želje, već objektivni procesi. Produbljivanje integracije omogućiće značajne prednosti za sve države koje u tom procesu učestvuju. Već je pređen veliki deo puta, opredmećen u osnivanju Carinskog saveza između Rusije, Belorusije i Kazahstana i formiranju Jedinstvenog ekonomskog prostora (EЭP). Smatramo da će se ovi integrativni koraci sa uspehom završiti sa osnivanjem Evroazijske unije.

Da li je dosadašnji stav Rusije u pogledu podrške ulasku Srbije u EU donekle promenjen? Da li smatrate da dalji napredak Srbije ka članstvu u Uniji može da dovede do pogoršanja ekonomskih i političkih odnosa sa Rusijom?

Rusija nije menjala svoj odnos prema ulasku Srbije u Evropsku uniju. Eventualna integracija Srbije u EU nesumnjivo će iziskivati određene korektive u nekoliko aspekata naših odnosa. Ali ja sam duboko ubeđen da buduće članstvo Srbije u EU neće dovesti do pogoršanja naših bilateralnih ekonomskih i političkih veza.

Da li smatrate da buduća Evroazijska unija može da bude sistemska alternativa za Srbiju i eventualno neke druge evropske zemlje?

Nesumnjivo, što se uspešnije budu odvijali evrointegrativni procesi na postsovjetskom prostoru i što se uspešnijom pokaže Evroazijska unija, utoliko će ti procesi i biti primamljiviji za druge države.

S obzirom na dosadašnju politiku SAD, EU i NATO na ovom prostoru, da li mislite da je Srbija u opasnosti od daljeg narušavanja njenog teritorijalnog integriteta? Da li smatrate da su mogući novi sukobi i novo prekrajanje granica na Balkanu?

Teritorijalna celovitost Srbije zaista se nalazi u opasnosti. Mi pažljivo pratimo napore koje čini Vlada Srbije u traganju za rešenjem kosovskog problema koje bi doprinelo učvršćivanju stabilnosti u celom regionu. Nadam se da je vreme oružanih sukoba i prekrajanja granica na Balkanu iza nas.

Kako gledate na pokušaje Prištine da uspostavi kontrolu na severu Kosova i Metohije? Da li smatrate da su pregovori Beograda i Prištine doveli do pozitivnih rezutata i pomaka u rešavanju kosovskog problema?

Mi se negativno odnosimo prema pokušajima Prištine da uspostavi svoju kontrolu na severu Kosova, pogotovo nasilnim sredstvima. Da li su pregovori Beograda i Prištine doveli do pozitivnih rezultata teško je reći, pošto nijedna strana faktički još uvek nije pristupila realizovanju dogovorenih rešenja.

Kakav je stav Rusije po pitanju težnji za izmenom Dejtonskog sporazuma i promene sadašnjeg ustrojstva BiH na štetu Republike Srpske?

Pozicija Rusije po pitanjima ustrojstva Bosne i Hercegovine kristalno je jasna. Mi u potpunosti podržavamo očuvanje Dejtonskog sporazuma, koji je ustanovio status Republike Srpske i Federacije BiH. Bilo kakve izmene sadašnjeg državnog ustrojstva BiH moguće su samo na osnovu saglasnosti između entiteta i tri konstitutivna naroda.

U kojim oblastima će se realizovati buduća ruska ulaganja u Srbiju i da li imate utisak da je u Srbiji do sada bilo političkih prepreka za dolazak ruskog kapitala i zašto?

Pretpostavljam da će nove ruske investicije u Srbiji biti pre svega usmerene na energetiku, železničku infrastrukturu i poljoprivredu. Nisam uočio otvorene političke prepreke na putu ruskih investicija, ali moram iskreno reći da je neophodno poboljšanje opšte investicione klime, sa čime je dobro upoznata sadašnja srpska vlada, koja već čini korake u tom smeru.

Da li možemo očekivati dolazak Vladimira Putina u Srbiju povodom početka radova na gasovodu „Južni tok“ i kakav će, po Vašem mišljenju, biti efekat ovog projekta na Srbiju i region?

Prolazak gasovoda „Južni tok“ preko teritorije Srbije imaće mnogostruko pozitivan uticaj, kako na vašu zemlju, tako i na celi region. Srbija će postati važno distributivno čvorište na Balkanu. Povećaće se bezbednost i pouzdanost snabdevanja prirodnim gasom. Magistralni gasovod daće novi zamajac razvoju gasne mreže u Srbiji i samim tim povećaće se broj potrošača gasa među domaćinstvima i industrijskim objektima. Prirodni gas je energent koji omogućava proizvodnju čiste električne energije, kao što predstavlja veoma cenjenu sirovinu za razvoj hemijske industrije. Najzad, sam prenos velike količine gasa kroz cevovod znači krupne prihode za državni budžet na ime tranzitnih taksi. Predsednik T. Nikolić pozvao je V. V. Putina da prisustvuje ceremoniji otvaranja radova na izgradnji gasovoda, ali ja za sada ne mogu da potvrdim dolazak ruskog šefa države. Za to će biti potrebno još malo strpljenja.

Budući da uskoro odlazite sa sadašnjeg položaja, možete li nam reći kakve ćete utiske poneti iz Srbije?

Iz Srbije nosim sa sobom najpozitivnije i duboke utiske. U pitanju je mala zemlja koja je prešla ogroman istorijski put, kao i blistava, samosvojna kultura na jednoj od najživljih raskrsnica sveta. Srbija raspolaže sa značajnim resursnim potencijalom, čije iskorišćenje iščekuje preduzimanje aktivnih koraka u budućnosti. Pamtiću takođe vašu ljudsku izdržljivost pred različitim pretnjama i sablaznima, narodnu duhovnost i beskrajnu ljubav i simpatije prema ruskim sunarodnicima.