ЗНД, ЕУ, БРИК и Пацифички регион као циљеви руске спољне политике

(Данас, 5. - 7.12.2010)

Стварање Центра за проучавање Русије представља одраз растућег интересовања српске јавности према савременој Русији и јачања сарадње међу нашим државама и народима.

Делатност Центра усмерена је на допринос дубљем и свестранијем поимању савремене Русије и процеса који се у њој одвијају. Она мора имати примењени значај, и то с једне стране да помаже руководству Србије у креирању своје политике према Русији, и с друге - да доприноси ширењу заједничког деловања у различитим областима међу нашим земљама.

Амбасада је спремна да помаже Центру у успостављању веза с руским академским и истраживачким центрима. Трудићемо се да позивамо познате руске друштвено-политичке делатнике, научнике, експерте како би наступили у Центру. (...)

Често се поставља питање: иде ли Русија сопственим, посебним путем или се развија у складу са светским тенденцијама? Чини се да на ово питање нема једнозначног одговора - свака држава, сваки народ има своје специфичне особености развоја, али се оне реализују у општим цивилизацијским оквирима.

Међутим, немогуће је негирати чињеницу да историја Русије у последњем столећу обилује драматичним и трагичним догађајима који су, несумњиво, оставили дубок траг на савремено руско друштво.

Ми се не можемо одрећи своје историје - она је једна, другу немамо, нити је можемо имати. Због тога, једино што је неопходно учинити јесте извући лекције из сопствене историје и ослањати се у даљем развоју на оно што је у њој било позитивно и трајно.

ПЕРСПЕКТИВЕ РУСКОГ ДРУШТВА

Током руске историје најтрновитији био је пут успостављања државности и демократије. Деведесетих година руско друштво доживело је један од најдраматичнијих периода своје историје.

Распад СССР-а довео је до вишезначних последица, између осталог и до оних у геостратешкој димензији.

Услед крајње либералног прилаза у спровођењу неопходних политичких и социјално-економских реформи дошло је до озбиљних диспропорција у развоју државе и друштва. Испоставило се да је механичко примењивање рецепата друштвене реформе на тле Русије било негативно у многим сферама.

Искуство последње две деценије несумњиво је показало да је за решавање виталних задатака за Русију неопходно постојање правно способне државе која ће имати регулативни утицај на унутрашње процесе у политици, економији, социјалној области и другим сферама живота.

Светска економска криза такође је показала да се не сме свуда и у свему ослањати искључиво на либерални тржишни модел. У борби против кризе водеће земље прибегле су суровом државном регулисању.

Било је неопходно време да би се схватила контрапродуктивност „параде“ суверенитета у Русији и линије минимализовања улоге државе у животу земље. Успели смо умногоме да превазиђемо раскол у тачкама гледишта нашег друштва.

Курс ка модернизацији који је изнео председник Русије Д. А. Медведев постао је „путничка карта“ развоја земље и друштва за дужу перспективу.

СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Стратегија социјално-економског развоја Русије до 2020. године, коју је предложио председник Руске Федерације, представља темељни документ у коме су постављени основни задаци даљег социјално-економског развоја земље. У стратегији је оваплоћена политичка одлука о дислокацији привреде са инерционог енергетско-сировинског правца на иновациони правац развоја.

Иновациони сценарио има задатак да до 2020. године обезбеди двоструки раст бруто унутрашњег производа. Током овог периода морамо знатно (за 27%) повећати инвестиције, пре свега у индустријском сектору. Очекује се пораст продуктивности за 138% што би требало да резултира растом дохотка становништва за 123%.

Трошкови за социјалну сферу требало би битно да се приближе светским стандардима. Већ до 2020. године издвајања за образовање требало би да износе не мање од 5,5% бруто националног дохотка, за здравство - 6,3%, за научна истраживања - 4% бруто националног дохотка.

Година 2009. за руску привреду била је тежак испит. Влада је предузела низ мера за ублажавање последица светске кризе. У буџету за 2009. годину био је предвиђен „ваздушни јастук“ у износу од 125 милијарди рубаља. Захваљујући томе успели смо да избегнемо најгори сценарио развоја. Па, ипак, макроекономска ситуација и привреда Русије у целини биле се у прилично тешкој ситуацији.

Година 2010. за Русију била је година успона националне економије. За девет месеци текуће године обим бруто националног дохотка порастао је за 3,4%, што у поређењу с другим земљама представља добар показатељ. Оживела је индустријска производња чији раст износи 8,9%. За 5% порастао је реални лични доходак становништва.

Русија, чија се привреда налази на седмом месту у свету, има широку географију трговинских веза. Према резултатима у десет месеци текуће године, спољнотрговински промет Русије у поређењу са аналогним периодом претходне године порастао је за 4% и износи 458,5 милијарди америчких долара.

ПРЕВЕНЦИЈОМ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

Биће настављени државни програми у вези са становањем, образовањем и здравственом заштитом, што ће у целини имати позитиван утицај на социјално-економски положај становништва наше земље. Ништа мање важан задатак је и борба против сиромаштва. Наш приоритет и даље је подршка људима који су у тешкој социјалној ситуацији. Русија ће и даље бити социјална држава.

Трудимо се да преломимо демографску ситуацију. Донет је низ законских аката који стимулишу формирање младих породица и који подстичу наталитет. Први пут за више година успели смо да изађемо на крај с тенденцијом природног смањења броја становништва.

Највећу пажњу држава посвећује борби против криминала, наркоманије и алкохолизма. Ове убиствене социјалне појаве, пре свега међу омладином, истовремено представљају плодно тле за тероризам и екстремизам.

ПРИОРИТЕТИ РУСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ: ЗНД, БРИК и ЕУ

Циљ спољне политике је стварање најповољнијих спољних услова за постепен развој државе и друштва.

Током претходних година свет се озбиљно променио. Разуме се, одређене промене је претрпела и спољна политика Русије.

Приоритети унутрашње политике најдиректније утичу на избор наше стратегије у међународним односима. И у целини, при свим крајње оштрим противуречностима на светској сцени, данас је очигледна тежња ка хармонизацији односа, ка усмерености према дијалогу, ка смањењу конфликтних ситуација.

Заједничким снагама тражимо нове начине реформи не само глобалних финансијско-економских институција, него и светског поретка у целини. Реч је, наравно, о праведнијим, равноправнијим основама заједничког деловања, о изградњи односа међу државама на принципима универзалног међународног права. Мислим да је важност заједничког продуктивног рада у овом правцу у Србији очигледна.

Треба да одлучимо следеће: сарадња Русије са земљама са којима ће имати највећи ефекат у развоју одговарајућих напредних технологија, како отворити тржишта за руску високотехнолошку производњу. Овај посао је врло конкретан и није нимало лак.

Заступамо демократизацију и јачање грађанског друштва не само код себе већ и свуда у свету, и не одричемо се при том наших националних интереса, а где је потребно - одлучно их штитимо. Стандарди демократије не могу се наметати једнострано - ми то одлично знамо из сопственог искуства, и нама су покушали и још увек покушавају да нам их наметну. До њих је потребно заједнички доћи, узимајући у обзир мишљење свих заинтересованих држава. У томе видимо демократичност међународних процеса.

Принципи наше дипломатије и даље су исти: радимо прагматично, транспарентно, полазећи од вишестраности у кретању савременог живота, отворени смо за сарадњу са свим заинтересованим државама, и при том сматрамо да је важно одрећи се стереотипа прошлости. Не искључујемо строгост, али избегавамо конфликте.

Што се тиче ЕУ, држимо правац партнерства ради модернизације - заједничким снагама израђујемо велике пројекте, укључујући и технолошку обнову наоружања руске индустрије. На том тесно блиско сарађујемо пре свега са Немачком, Француском, Италијом, са Европском унијом у целости, као и са САД.

У контексту стимулисања нових инвестиција у Русију, осим Европе и САД, посебне могућности постоје и у оквиру групе БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина). Важан задатак представља коришћење потенцијала у циљу усавршавања руског економског потенцијала Азијско-Тихоокеанског региона.

Русија намерава да шири и продубљује сарадњу са државама чланицама БРИК, АСЕАН и Евроазијске економске сарадње (ЕврАзЕс). Ово се међу експертима често назива као „заокрет“ према Азијско-Тихоокеанском региону у формирању практичне сарадње.

Данас на регион иде 60 процената глобалног бруто унутрашњег производа, половина трговине и 49 одсто инвестиција, и ови показатељи ће и даље расти. Центар светског развоја све више ће се премештати ка Тихом океану. При том је Русија, будући да и сама представља тихоокеанску земљу, веома слабо приметна у економији региона, чак и у области традиционалне робе нашег извоза.

Уколико се економски не окренемо ка Истоку, ризикујемо да лишимо земљу оног дела планете који најбрже напредује, а у коме још увек имамо нимало лоше политичке позиције.

При свом значају Запада и Азијско-Тихоокеанског региона као спољних извора наше модернизације, сарадња са партнерима из ЗНД остаје крајње важна и приоритетна. Пред нама је задатак формирања заједничких иновационих пространстава, који су, узгред буди речено, потпуно подударни са европским. Ни у ком случају не конфронтирамо наш рад са ЗНД процесима који се одвијају на европском, америчком и азијско-тихоокеанском колосеку. Сматрамо да се они узајамно допуњују и заједно стварају додатну вредност.

Сада смо у обавези да се одупремо заједничким изазовима који не познају границе. То је ширење оружја за масовно уништење, међународни тероризам и трговина наркотицима, деградација животне средине и климатске промене, као и организовани криминал.

Не очекујемо да ће се с нама сви слагати, као што се ни ми нећемо слагати са свима, али схватање у каквом свету живимо, у ком правцу се овај свет развија јесте услов за даљи развој и у практичној политици, и у прилазима међународним проблемима.

Иницијатива председника Руске Федерације о склапању Споразума о европској безбедности и сарадњи оријентисана је на прелазак од старог на нов дневни ред у евроатлантској политици. Потребна је колективна политичка воља да би се извршио продор у будућност, да би се подвукла црта испод неодређености и дефицита стабилности током последњих двадесет година.

Са задовољством бих хтео да приметим да је ова иницијатива данас предмет заинтересованог разматрања, и то не само са нашим традиционалним партнерима, као што су Немачка, Француска, Италија, већ у целости са већином учесница евроатлантског система безбедности. Тако да ћемо ову тему и даље форсирати.

Седница Савета Русија-НАТО која је одржана ових дана омогућава да се надамо измени природе односа између моје земље и те алијансе. Желео бих да верујем да ће на самиту најављена нова етапа сарадње, која води ка истинском стратешком партнерству, постати реалност.

Спремни смо не само да развијамо политички дијалог, него и да у пракси сарађујемо. У питању је ПРО, борба против тероризма, наркотика, пиратерије, јачање међународне безбедности у складу са поимањем да је безбедност свих држава у евроатлантској заједници недељива, као и консолидација мира и стабилности у Авганистану.

Русија и НАТО су се изјаснили за што бржу ратификацију споразума СТАРТ.

Разуме се да се нису успела елиминисати сва неслагања. Стране имају размимоилажења око питања суверенитета Абхазије и Јужне Осетије. Али ова тема не треба да постане камен спотицања, који ће сметати кретању у правцу даље сарадње.

Очекујемо јасније идеје о томе шта ће бити са НАТО. Желели бисмо да Алијанса заврши своју трансформацију и постане савремена организација у области осигурања безбедности, организација која је усмерена ка XXИ веку, а не ка XX. Спремни смо да учествујемо у равноправној сарадњи са другим играчима, укључујући и оне који делују на европском континенту. Али, ако говоримо о НАТО, веома је важан наставак контаката са Русијом, као и одржавање контаката са нашом мултилатералном структуром у области безбедности - ОСКБ (Организација споразума о колективној безбедности). Подразумева се, при безусловном поштовању норми међународног права и Повеље Уједињених нација.

Желео бих да истакнем и следеће - нове контуре руске спољне политике нису конфронтационе, усмерене су на партнерство са максимално широким кругом земаља и међународних организација ради убрзања социјално-економског развоја земље. Ослањамо се на коришћење руског арсенала „меке силе“, који је неопходан ради побољшања имиџа Русије и свету, што није једноставно без економске модернизације и развоја демократских институција.

Србију видимо као свог стратешког партнера на Балкану.

Успешно се развијају односи у свим областима.

Редовно се одржавају сусрети на највишем и високом нивоу.

Истичемо заједничке и блиске позиције у вези са основним међународним проблемима.

Имамо тесну сарадњу у вези са косовским проблемом. Бићемо спремни да подржимо ону линију косовског питања која одговара српском друштву.

Запажамо тежњу Србије ка чланству у Европској унији. Узимамо при том у обзир изјаве руководства земље о томе да ће бити сачувани најтешњи билатерални односи међу нашим земљама.

Основу наше сарадње у трговинско-економској и инвестиционој области чине велики пројекти у сфери горива и енергетике. Сматрамо да њихова реализација доноси велику узајамну корист.

Руски капитал заинтересован је за нове инвестиције у српску привреду. За реализацију нових великих пројеката неопходно је стварање одговарајуће инвестиционе климе, што између осталог подразумева и уклањање бирократских и административних препрека.

Ослањајући се на духовну и историјску блискост наших народа, намеравамо да појачамо наше присуство у Србији у сферама културе, образовања, информационој као и у другим областима.

Тезе говора амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Конузина у Центру за проучавање Русије (Филозофски факултет Београдског универзитета, 23. новембра 2010)