Nije bilo nelegalnog prisluškivanja Vučića. Postavlja se pitanje ko su tih 26 osoba koje su sa Vučićem i članovima njegove porodice obavile preko hiljadu telefonskih razgovora?! Profesionalci u policiji se progone i targetiraju (2)

 U novoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ ponovo je gostovao novinar NIN-a Vuk Cvijić, koji je u prethodnoj emisiji  izneo svoja saznanja o državnom kriminalu i progonu onih koji se protiv njega bore. Budući da su tokom prošlog, gotovo dvočasovnog razgovora načete, ali nedovoljno zaokružene neke teme, poput npr. afere prisluškivanja Aleksandra Vučića, Beograda na vodi i korupcije u bezbednosnim službama, domaćin je odlučio da (kako reče, „prvi put u istoriji“) dva puta zaredom sedne za sto sa jednim od najistaknutijih istraživačkih novinara – sa velikim „N“, kako ga je predstavio Vukadinović.

1. „Prisluškivanje Vučića nije bilo nelegalno.  Sve upućuje na neke ljude koji su pod istragama i u sferi su fudbala“

Ministar policije Aleksandar Vulin i sam priznao u javnosti da su osobe sa kojima je vučić razgovarao telefonom bile na sudski odobrenim merama praćenja

Kada je reč o aferi navodnog „nelegalnog prisluškivanja predsednika“, Cvijić je podsetio da je ministar policije Aleksandar Vulin i sam priznao u javnosti da su osobe sa kojima je vučić razgovarao telefonom bile na sudski odobrenim merama praćenja. Napomenuo je i da je „neobično“ to što je Vulin tada preispitivao legitimnost te sudske odluke, a da u međuvremenu, već više od godinu dana, istraga stagnira, premda je veliki broj osoba saslušan u vezi sa tim slučajem. „Ono što je zanimljivo je da je policija podnela (materijal) tužilaštvu, ali konačni rad policije se ogleda u krivičnoj prijavi, a policija prijavu nije podnela. Mada može i samo tužilaštvo da podigne optužnicu, ali tu se za sada ništa ne dešava.“, kaže Vijić.

„Što vama kazuje - šta? Da nije ni bilo bića krivičnog dela?“, upitao je domaćin, na šta je gost odgovorio da „Možda je problem i to sa kim se čuo Aleksandar Vučić i članovi njegove porodice… Ko su bile te osobe koje su se nalazile pod zvaničnim istragama? MarinikaTepić je objavila da je jedna od tih osoba Miša Vacić, koji se nalazio pod zvaničnom obradom. On je ranije, kada je bila druga vlast, bio i suđen za pozivanje na nasilje, ili govor mržnj,… On je bio označen kao neki ekstremista.“ 

Identiteti tih drugih 26 osoba koje su sa Vučićem i njegovom porodicom imale preko hiljadu telefonskih razgovora dok su bile pod merama nadzora su još uvek zvanično tajna, te Cvijić, iako upitan, nije želeo da spominje imena na koja sumnja („sve dok ne bude siguran“), ali je rekao da „sve upućuje na neke ljude koji su pod istragama i u sferi su fudbala, da kažem.“

2. „Borcima protiv kriminala se medijski sudi i presuđuje. Napravljene su razne priče koje su, u nekim slučajevima, čak međusobno kontradiktorne. Targetira se Milenković, a preskaču najbliži Hrkalovićkini saradnici “

To su, nažalost, ta neformalna suđenja u medijima koja ova vlast stalno sprovodi… Ne sprovodi ona to samo nad opozicijom, nego i nad ljudima u državnim službama koji se trude da rade svoj posao profesionalno

„Jedno imena koje je poslednjih meseci izbilo u prvi plan u slučaju „Jovanjica“, jeste ime inspektora (Slobodana) Milenkovića, šefa uprave za borbu protiv narkotika u beogradskoj policiji, i njegovih saradnika, za koje se više ne zna da li su oni heroji jer su otkrili Jovanjicu, ili su zapravo deo nekog „udruženog zločinačkog poduhvata“ koji plete pipke oko predsednika. A, kako sad stoje stvari, kao da smo bliže ovom drugom“ – otvorio je domaćin temu progona ljudi u institucijama koji se bore protiv organizovanog kriminala.

„Tako ga predstavljaju u režimskim medijima“, potvrdio je CIvijić. I nastavio: „ To se ponovo dešava slično kao 2014. – targetiranje profesionalaca u policiji. Čak povezuju Slobodana Milenkovića sa Dijanom Hrkalović… Koliko je meni poznato, on nije bio njen saradnik, on je radio u beogradskoj policiji. Ona jeste svuda  imala veliki uticaj. Ali vidim da se preskaču neki njeni najbliži saradnici, kao što je gospodin Radovanović (Tomislav Radovanović, Načelnik Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije), a neki se uvode, koji uopšte nisu bili njeni saradnici, kao što je Milenković. I to su, nažalost, ta neformalna suđenja u medijima koja ova vlast stalno sprovodi… Ne sprovodi ona to samo nad opozicijom, nego i nad ljudima u državnim službama koji se trude da rade svoj posao profesionalno. Nad novinarima, nad svim kritičarima postoje ta suđenja u medijima. I to u praksi, ako pogledate bilo koji predmet, ne odgovara onome što se zaista dešava u tužilaštvu, sudu i policiji… Znači, tih stvari koje se u medijima navode nema. To je već medijski presuđeno, napravljeni su razne priče koje su čak međusobno u nekim slučajevima kontradiktorne. (…) Ako pogledate šta se ranije pisalo, a šta se sada piše, jedno drugo isključuje. Ali izgleda da se to ovde zaboravlja“, konstatovao je novinar i zaključio da bi bilo potrebno izvršiti analizu tih medijskih suđenja. „To je razlika u pisanju. Ja govorim uvek o sumnjama, i kad postoji zvanična optužnica.  Ja nisam nikog unapred osudio, to nije moj posao. A tamo se ljudi osuđuju, ne navodi se nigde da je osumnjičen barem. Nego: On je to i to uradio… Što je neki govor, medijski, za one totalitarne režime gde su mediji samo produžena ruka vlasti“.

3. „Više mi liči da je Beograd na vodi domaći biznis, nego arapska investicija. Organizovani kriminal u Srbiji pere novac preko građevinskih projekata“

Ne vidim neku veliku dobit za Srbiju iz onih ugovora koji su dostupni. Zapravo, Srbija ulaže veliki novac i zemljište, a da se to ne računa u njen udeo u vlasništvu

Upitan da opširnije podeli svoja saznanja, povezana sa Beogradom na vodi, Cvijić je odgovorio: „Vidimo da se tu pojavljuju neke firme, koje su izvođači i dobijaju poslove. Na primer, „Mavija“ firma supruge Mladena Petkovića koji je doskora bio direktor Krušika, pa je onda prekomandovan za direktora Zastava oružja. On je bio direktor Krušika kada se dešavala ova afera, kada je Krušik ulazio u dugove… Ta firma (Mavia) je jako neobično napredovala, jedna od najbrže napredujućih firmi u Srbiji dok je on bio direktor Krušika, i vidimo da je ta porodica dramatično uvećala svoju imovinu.  Oni su učestvovali u tim poslovima  Beograda na vodi, izgradnji autoputa „Miloš Veliki“ itd.“ Cvijić je zatim ponovio tezu iz prethodnog razgovora da, prema procenama međunarodnih i domaćih institucija koje se bave organizovanim kriminalom. Cvijić je podsetio gledaoce i na rušenje u Savamali, pozivajući se na intervju koji je svojevremeno supruga Siniše Malog dala za Krik: „Prema nekim sumnjama, u tom rušenju i zarobljavanju ljudi, kada policija nije intervenisala, učestvovali su delovi ovih navijačkih grupa koje već povezujemo sa vlašću… Postoji jaka indicija da su oni bili među ljudima koji su tada bili pod maskama, koji su maltretirali građane.“

„A da li vam Beograd na vodi, kad sve saberete i oduzmete, više liči na arapsku ili srpsko-crnogorsku investiciju?“, upitao je Vukadinović. 

„Pa, više mi liči, iz ovih raznih pokazatelja,  ako smem pretpostavku da iznesem,“ ogradio se novinar, „da je to domaći biznis. Imamo tu neke neobične interese kako je prodavano neko zemljište, po kojim cenama – za neke, a po drugim cenama – za druge, donet je zakon koji je poseban za to (leks specijalis), i vidimo da nije sve jasno i objavljeno. Uslovi ugovora su krajnje neobični, ne vidim neku veliku dobit za Srbiju iz onih ugovora koji su dostupni. Zapravo, Srbija ulaže veliki novac i zemljište, a da se to ne računa u njen udeo u vlasništvu.“

Videti još:

Vuk Cvijić: Stanje je gore nego u Kolumbiji. Mi ovde ne vidimo deo vlasti koji se beskompromisno i zaista bori protiv organizovanog kriminala. Zbog Dijane Hrkalović je čak menjan zakon da bi mogla da se zaposli u MUP-u