Početna strana > Rubrike > Politički život > Molitveni doručak za „oružane snage Kosova“
Politički život

Molitveni doručak za „oružane snage Kosova“

PDF Štampa El. pošta
Vladimir Jevtić   
utorak, 03. februar 2015.

„Zamenik premijera Kosova“ Hašim Tači i „ministar za evropske integracije“ Bekim Ćolaku su od podsekretara Pentagona Evelin Farkaš dobili dozvolu za transformaciju „bezbednosnih snaga Kosova“ u oružane snage.[1] U saopštenju koje je izdato povodom ove odluke američkog Pentagona navodi se da su dosadašnji koraci ka transformaciji bezbednosnih snaga u oružane snage utrli put Kosova u članstvu Partnerstvo za mir, a kasnije i u NATO. U četvrtak, Hašim Tači će prisustvovati i molitvenom doručku i tom prilikom će se sastati sa brojnim američkim zvaničnicima.

Postavlja se pitanje, koje je sasvim prirodno s obzirom na to da je ministar Dačić već jednom prisustvovao doručku, ko će od naših političara iz državnog vrha takođe prisustvovati molitvenom doručku. Svakako samo prisustvo državnika Srbije na istom događaju kome prisustvuje i Tači daje legitimitet američkoj odluci da Kosovo formira sopstvenu vojsku i da, implikacija je logična, konsekventno pristupi NATO paktu kao punopravna članica. Stvaranje vojske Kosova samo po sebi predstavlja najkrupniji korak ka punoj nezavisnosti južne srpske pokrajine od Srbije, a buduće članstvo u NATO biće samo završni korak u konačnom otcepljenju Prištine.

Članstvo Kosova u NATO paktu ukucaće i poslednji ekser u kovčeg srpskog suvereniteta i integriteta na KiM. Naravno, indikativno je da se to radi pod punim patronatom SAD i njenih oružanih snaga, koje su i direktno učestvovale u agresiji na Srbiju zajedno sa evropskim članicama NATO.

Problem je u tome što aktuelna vlast u Srbiji direktno sarađuje sa neprijateljima srpske države i srpskog naroda. Premijer Vučić je nedavno izjavio da Srbija ne mora da bira između Rusije i Evrope jer je ona to već izabrala i da se Srbija već nalazi na „evropskom putu“. Kao prvo, niko nije pitao narod Srbije da li želi da bude na tom putu nego je Vučić to samoinicijativno zaključio. Kao drugo, ukoliko pođemo tom logikom onda nam ne preostaje ništa drugo osim da čekamo da će isto tako Srbija „izabrati“ da bude članica NATO pakta.

Sve ovo je veoma poznato jer je narod Srbije upoznat sa izdajničkom politikom aktuelne vlasti, ali nije poznato kako će vlast da pred narodom sačuva i ono malo dostojanstva što joj je preostalo kada Kosovo dobije svoju vojsku. Nije poznato kako će Srbija tada sačuvati svoj suverenitet i integritet na Kosovu. Svi političari u Srbiji govore o očuvanju KiM u okviru državnih granica, predsednik Nikolić čak ima plan za konačno rešenje kosovskog pitanja sa kojim šira javnost još nije upoznata, ali sa trenutnom politikom vezivanja baš za one zemlje koje se zalažu za samostalnost samoproglašene tzv. republike Kosovo dolazimo do paradoksalne i apsurdne situacije.

Naime, kako oni koji vode Srbiju zamišljaju da sačuvaju Kosovo ako hrle kao muva bez glave ka onim državama koje su na prvom mestu i omogućile samoproglašenje nezavisnosti i priznale nezavisno Kosovo? Očigledno je da je jedina logička implikacija ovakve politike samo puko zavaravanje i zabluđivanje srpskog naroda. Umesto da Srbija zaista radi na jačanju svoje ekonomije, oružanih snaga i međudržavnog ugleda ona ulazi u kontraproduktivne reforme, koje će je samo još više uniziti i dovesti do prosjačkog štapa.

Danas je stanje u Srbiji mnogo gore nego što je bilo pod sankcijama i pod Miloševićem. Mladi, visokoobrazovani ljudi u Srbiji žele što pre da napuste zemlju u kojoj ne vide nikakvu perspektivu a i kako bi kada je socijalna politika koju vodi aktuelna vlast možda i najgora u istoriji Srbije. Umesto da se otvaraju, radna mesta u Srbiji se zatvaraju, dok sve više ljudi biva gurnuto na ivicu egzistencije. U današnjoj Srbiji nevladine organizacije koje služe ponizno Zapadu zapravo vode glavnu reč. One neosnovano optužuju Srbe zbog navodnih ratnih zločina. Njihova žrtva je trenutno načelnik generalštaba Vojske Srbije general Diković.

Umesto da se okrenemo Ruskoj Federaciji koja je od samog početka podržavala srpske interese na KiM, mi biramo vlast koja bez presedana prodaje Kosovo budzašto! Umesto da se ugledamo na Grke koji su rekli ne ucenama EU, Srbi žele u Evropsku uniju koja prolazi kroz najveće probleme u svojoj istoriji. Zvanična Srbija nije ni reagovala na vest da će Kosovo formirati svoju sopstvenu armiju. U međuvremenu, što je najgore, srpska vlast se prema Vojsci Srbije odnosi kao prema nekome ko je samo smetnja. Umesto da vojska nabavi preko Rusije novo naoružanje, a pre svega nova sredstva RV i PVO, Srbija se vezuje za MMF koji ne želi da odobri bilo kakve kredite za nabavku novog oružja. Posmatrajmo malo budućnost u njenim najcrnjim aspektima.

Natalitet u Srbiji je pao ispod nivoa proste reprodukcije stanovništva, svi mladi ljudi koji su mogli da pobegnu iz Srbije učinili su to glavom bez obzira, radnici prose po ulicama, poljoprivreda i farmeri su uništeni, prodalo se sve što se moglo prodati, vojska u najgorem mogućem stanju pokušava da sačuva neutralnost. Međutim, zbog jačanja armije države Kosovo koja ima podršku oružanih snaga SAD, vojska Srbije više nije u stanju da se nosi sa bezbednosnim rizicima i polako Kosovo širi svoju interesnu sferu...Jasno je da nas sadašnji kurs vlasti vodi upravo u ovakvo stanje ali ko je spreman i da živi i podiže porodicu u jednoj takvoj zemlji bez prave budućnosti?


 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner