Medijski advokat najbogatijeg Srbina

Ovde zbilja ništa nije smešno. Više je nekako tužno, kaže Dragoljub Žarković u završnim rečenicama svog uvodnika „Mišković bez advokata“. Smešno svakako nije sve što se u poslednje vreme dešava oko već glasovitog dolaska Miroslava Miškovića na očigledno “prijateljski” informativni razgovor u MUP-Srbije. Ali je veoma tužno na koji način se Žarković, kao glavni urednik nedeljnika Vreme, stavio u ulogu ne samo medijskog advokata i zastupnika vlasnika Delte. To je samo još jedan od pokazatelja do koje mere su srozani i devalvirani mediji u Srbiji. Žarković je zgazio sve obzire i prešao sve granice i otvoreno se stavio u odbranu lika i dela Miroslava Miškovića, veličajući njegovo opredeljenje da ode na četvoročasovni informativni razgovor i to bez advokata kao njegovu plemenitu nameru da pokaže da je čist pred bogom i narodom, mada će mu ovo drugo ići teže. Jer je opšte poznato, kako to često voli da kaže Žarković ali i mnogi ekonomisti i politički analitičari, da naš siromašni i ojađeni narod ne voli bogate ljude, a upravo su oni po njihovom mišljenju jedina prava garancija našeg ekonomskog oporavka i prosperiteta.

Narod u Srbiji je jedino veran ideji kolektivizma, jednakosti, zajedničkog kazana, sve očekuje od države i ne pokazuje poslovnu inicijativu, inertan je i željan hleba bez motike, zato su i naši novopečeni bogataši izloženi stalnoj harangi i progonu i ne mogu da se valjano razmašu i pokažu kako bi oni bili još bogatiji i uspešniji samo da nema tog našeg zatucanog naroda koji im zavidi na bogatstvu i pri tome želi da bude valjano plaćen za svoj rad i da koristi svoja socijalna i prava iz radnog odnosa. Žarković doslovno kaže: ”U zemlji masovne sirotinje i sirotinjske psihologije po kojoj Pedro mora da visi zluradost je dostigla masovne razmere, a dva tablioda se takmiče kako što više da se dopadnu sirotinji gladnoj bogataške krvi i delu nove vlasti. Pretpostavlja se razumno da će Mišković još biti predmet informativnih razgovora, ali se pretpostavlja takođe da će tužilaštvo teško nešto da mu spakuje”.

Žarković verovatno smatra da se i tužilaštvo udvara našem narodu željnom bogataške krvi i demonstrira svoju novinarsku objektivnost i nepristrasnost iznoseći svoje tvrdo uverenje da će tužilaštvo teško moći nešto da napakuje njegovom omiljenom najbogatijem Srbinu. Time on želi da ukaže na opasnost koja preti našim bogatim ljudima kojima se inače stalno pakuju medijske afere a oni samo žele da nesmetano rade svoj posao i ponekad velikodušno odu na informativni razgovor, pokazujući time kako su iskreni i predani pobornici vladavine zakona, koje inače donose u sprezi sa strankama koje finansiraju. Jar ako se tužilaštvo usuđuje da na informativni razgovor pozove po Žarkovićevom tumačenju do sada nedodirljivog i čistog pred bogom Miškovića, šta onda očekuje ostale bogate ljude.

Posebno je degutantno na koji način Žarković trijumfalistički citira delove teksta advokata Branka Pavlovića koji je, navodno, izašao iz Miškovićeve kancelarije kada je za male akcionare Ce marketa obezbedio duplu cenu nego što je nudio Merkator. Ovaj zastupnički podvig Branka Pavlovića Deltin medijski advokat D. Žarković uzima kao krunski dokaz apsolutne nevinosti njegovog bogatog branjenika koji sa svojih olimpijskih visina nije imao vremena za bilo kakva muljanja jer se on bavi samo strateškim i razvojnim pitanjima, njega sitnice, kao što su sudbine, visina plata i socijalni položaj ljudi koji rade u njegovoj poslovnoj imperiji ne dodiruju, kao što ga nisu interesovala ni prava malih akcionara Ce marketa koji i danas traže pravdu po našim efikasnim sudovima. Ali kao i uvek sve je bilo po zakonu i pokriveno odgovarajućim papirima, jer mora se poštovati vladavina prava. A bilo bi veoma interesantno i poučno da je Žarković prethodno porazgovarao sa akcionarima Ce marketa ili ljudima koji rade u ovoj korporaciji (bez ikakvih sindikalnih prava i za male plate) a ne da stranice nedeljnika u kome je glavni urednik na tako otvoren i beskrupulozan način stavlja u službu odbrane jedne kompanije i poslovne zajednice koja je uzdržana u javnim nastupima, mada su privatno svi bili na vezi s Miškovićem od kada je počela kampanja i bratski došli do zajedničkog zaključka – medijski progon najbogatijeg Srbina ostavlja loš utisak na potencijalne investitore. Ali zato je tu Žarković koji stoji čvrsto i odlučno na braniku odbrane naše poslovne zajednice i najbogatijeg Srbina od sirotinje koja je gladna bogataške krvi.

Kao jedan od vrhunskih argumenata poslužila mu je ocena da su”Miškovićeva creva počela da se razvlače po novinčinama (autorstvo izraza pripada Svetislavu Basari) od trenutka kada je Mišković počeo da izražava nezadovoljstvo kompozicijom sadašnje vlade, a Vučić ga je u predvečerje sukoba optužio da bi da razvrgne postojeću koaliciju i da bi rado video vladu u kojoj bi Dragan Đilas bio centralna figura”. Da je Mišković bio zadovoljan za njega povoljnom i odgovarajućom kompozicijom nove vlade kao najbogatiji Srbin, onda bi ga novinčine ostavile na miru i ne bi bio ogorčen zbog medijske hajke koja se vodi protiv njega i njegove porodice i ne bi došao u iskušenje da upravljanje Deltom prepusti jednom američkom Investicionom fondu a on se povuče iz aktivnog biznisa. A u Srbiji aktivnog biznisa nema bez aktivnog i odlučujućeg uticaja u političkim, stranačkim i medijskim kombinacijama, a to veoma dobro zna i Žarković.

(Tekst je napisan pre privođenja Miroslava Miškovića)