Мали докази великог суноврата, или како Србија нестаје пред нашим очима

Потпуно урушене институције у држави безакоња, тужилаштво и полиција као чувари тог безакоња уместо улоге чувара правног поретка, реда и мира, анестезирани новинари у земљи у којој је умрло објективно информисање и где се медијски садржаји своде на приче о старлетама и порно аферама у вулгарним ријалити програмима...

Суморна слика државе која сваке године има 30.000 умрлих више од живорођених, са прирастом од 20.000-25.000 људи у претрпаном Београду и одливом од преко 50.000 образованих и радно способних ван граница државе, док се у исто време број пензионера повећава за 30.000 годишње! Ситуација најбоље дефинисана кроз наслов интервјуа, филмског делатника, Драгана Бјелогрлића од пре неке године у часопису Недељник - Србија нестаје ту пред нашим очима.

Истинито. За бригу и немиран сан сваком нормалном човеку, али таквог данас нема на њеном челу.  Нама весели министар Вулин, саопштава, ових дана, о  драстичном смањењу броја незапослених у Србији за протеклих 5 година, као великом достигнућу премијера и владе. Дотични још увек није схватио да ускоро неће имати ко ни да ради, јер се живот више не тражи и не чека овде. Премијер, весео и раздраган, саопштава како нам је све боље и тек ће да буде, каже. Човек не може а да се не запита, узима ли терапију сваког дана пре него крене на посао? Јер овде неко мора да посегне за истом, он или ми, то су напросто непомирљиви погледи на свет у којем је неко дебело у криву и живи у измештеној реалности!

Бахатост оних који су изнад правног поретка државе стално добија нове димензије. После Савамале и стратегије „ само руши ја ћу те покривати“ дођосмо до рушења целе трасе гасовода у Миријеву по систему „ Гради и ћути, ми не знамо ко си“. Тако је 16.000 домаћинстава Карабурме, Миријева и околине уз 2 градске топлане, остало без гаса читава 3 дана. У новинама сазнасмо да је пријава поднета против несавесног инвеститора без имена и презимена! О одговорности грађевинске инспекције, службе за имовинско-правне односе и комуналне инспекције општине Звездара, ни речи. Како ствари стоје једини ко би могао озбиљно да страда у целој причи вероватно је неки новинар који би се усудио да загребе испод површине. Срећа наша па таквих више нема!

Али ту причи није крај. Оно што смо наслућивали везано за аферу Кантримен и нерешену смрт Луке Јовановића, ових дана је испливало у медије. Ради се о тврдњи да је осуђени Милићев одлежао за дебели новац (око 550.000 евра), уместо стварног извршиоца кривичног дела. Још страшније је да је наводно ауто који је изузетно редак и којих у Србији има свега пар комада, завршио у Италији исечен у делове. А камере и гранични прелази, а налази саобраћајних вештака на пар примерака возила у Србији ? Ништа. Оставља сумњу свакако.

Где је овде крај безакоњу, понижењу и нашем саучесништву у злочину ?

Могу ли ови избори да промене нешто или бар да отворе процес излечења болесног организма званог Србија? Без хируршког реза и одстрањења онога што је малигно, шансе неће бити. Избори су прилика да се крене и направи први у низу корака, а дуг је пут до опоравка.

Какве су нам перспективе, сазнаћемо ускоро. Неко је хтео одговор што пре, надам се да ће бити разочаравајући по њега.