Лидери треба да носе своје листе, а не да се скривају иза других. Власт се расписивањем референдума наместила на пенал опозицији - a они траже да судија поништи пенал

У последњој емисији „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“ гостовао је одликовани генерал ратног ваздухопловства Срето Малиновић. Родом из Травника, носилац два ратна одликовања и медаље части, бригадни генерал у пензији ветеран је грађанског рата почетком 90-их и НАТО-агресије. Према сопственој карактеризацији, цео живот је био опозиционо оријентисан, увек скрећући пажњу естаблишменту (па и војном) на грешке и заступајући оно што сматра исправним. Генерал Малиновић је постао политички активан 2017. као члан демократске странке, у којој је био председник одбора за безбедност и одбрану, али је на последњој страначкој скупштини демонстративно напустио ту партију. Пре две недеље је потписом подржао иницијативу групе интелектуалаца да се на предстојећем референдуму гласа против, што је и била једна од тема, као и непосредни повод овог разговора.

1. „Сад је прилика да се јединствен наступ оствари кроз референдум, као генерална проба управо за изборе у априлу. Али шта ради самозвана права опозиција? Они траже да судија поништи пенал, окрену леђа навијачима и изађу са терена“

Говорећи на тему предстојећег референдума о усвајању уставних амандмана о правосуђу, генерал је при ставу да „овој власти не треба дозволити да мења ни скупштински јеловник, а камоли Устав“. А будући да је врх правне струке сагласан да би позитиван исход плебисцита имао изразито штетан утицај по општи интерес грађана, сматра да је неопходно одазвати се и гласати против.

Малиновић је зато критиковао ћутање опозиције и позиве на бојкот референдума. „Да ли се неко обавезао или нешто, да ли је то нека европска агенда или не, не знам. Постоји ту једна ствар. Европа, подршком овој власти гура и намеће реализацију својих интереса, а не онога за шта се декларативно залаже и то је с њихове стране у реду. Наши интересу њих не занимају. Али наше грађане занимају наши национални интереси. И сада, не могу грађани да чекају да се опозиција договори шта су то ЊОЈ наши национални интереси. (…)

Али шта ради самозвана права опозиција? Они траже да судија поништи пенал, окрену леђа навијачима и изађу са терена. Као: ’ми ћемо играти у априлу’. Шта ћете играти? Играћете утакмицу која ће вас убацити у нове клупске просторије преко пута Андрићевог венца

Власт се расписивањем референдума наместила „на пенал“ опозицији. Опозиција, каква год да је, има вин-вин ситуацију. Ако победи „за“, суштински је сасвим свеједно у држави где један човек влада свим институцијама. Ако победи „не“, за шта сам сигуран да постоје реалне шансе, ако се добро пропрати и проконтролише, тантијеме тог изласка ће убрати опозиција. (…) Доста сте се позивали на јединство опозиције, а при томе игнорисали оне који нису под вашом контролом, и који вам се не допадају. И онда кажете ’уједињена опозиција’?! Извињавам се – једна те иста екипа се уједињава већ трећи пут. А погледајте грађане који су изашли на ове силне протесте ових субота. Јел’ неко мисли да су сви они присталице те опозиције? (…) Потребна је свака снага и сад је прилика да се јединствен наступ оствари кроз референдум, као генерална проба управо за изборе у априлу.Али шта ради самозвана права опозиција? Они траже да судија поништи пенал, окрену леђа навијачима и изађу са терена. Као: ’ми ћемо играти у априлу’. Шта ћете играти? Играћете утакмицу која ће вас убацити у нове клупске просторије преко пута Андрићевог венца? Сваки просечан грађанин тако гледа на те ствари… Хоћеш да ми тебе убацимо у скупштину, ту утакмицу хоћеш да играш. Ову, где је у питању национални интерес – е, то је расписала нелегитимна скупштина (која ће расписати и – легитимне?! - априлске изборе. То је вређање памети.“

Зашто се не кандидују за председника лидери странака тзв. „праве“ опозиције? Ако си толики ауторитет, што се кријеш иза било кога, изађи својим именом, и одмах ћемо знати на чему смо

Коментаришући понашање овог дела опозиције, за који сматра да покушава да успостави доминацију и контролу на опозиционој сцени, Малиновић каже: „Зашто се не кандидују за председника лидери странака тзв. „праве“ опозиције? Него нестраначка ова или она личност… Ако си толики ауторитет, што се кријеш иза било кога, изађи својим именом, и одмах ћемо знати на чему смо. Али пријатељу, не можеш да излазиш под било чијим именом, а да притом окрећеш народу леђа на утакмици 16. јануара. (…) Треба да престанете више да гатате. Интерес је да се ова власт обори. Економски, здравствени, социјални, људски, како годхоћете“, каже генерал. И додаје да је, по свим критеријумима, у Србији на власти „Анти-српска напредна странка“.

2. „Ја нешто не видим да се око Београда на води нешто много врзмају Арапи у контроли онога што су финансирали. Верујем да ће, једнога дана, једна добра екипа спремних људи врло брзо то истражити“

Са критике стања у опозицији, саговорници су прешли на критику власти, током чега је поменут и капитални пројекат актуелног режима – Београд на води.

„Јесте ли чули да Београд на води 100 милиона евра дугује граду, па ће, тобоже, то да врати кроз инфраструктуру и радове које ће да изводе у корист града?“, питао је домаћин генерала. „Како су то лепа објашњења за малоумне“, каже кроз осмех Малиновић. А што се тиче Београда на води каже да никад тамо није ни био. „Некако немам тај осећај да треба да одем тамо… Ето, не знам шта бих помислио, можда је то добро, можда није, не знам… Има паметнијих људи, знају какво је то доле тло, да ли је то у реду тако како је урађено и шта је нарушено од идентитета Београда?“, рекао је генерал, понављајући иста она питања којима је стручна јавност оспоравала валидност, вредност и безбедност овог контроверзног урбанистичког подухвата.

Будући да се у јавности сумња на коруптивне токове новца у вези са изградњом Београда на води, а гости „Црно-белог света“ су у више наврата износили сумње да се, заправо, ради о прању новца и спрези између политичког и криминалног естаблишмента, домаћин је питао генерала да ли мисли да је овај посао заиста арапски, или је, пак, реч о „домаћој радиности“? „Хајде да кренемо од преврата 2000. године“, каже Малиновић. „Где су паре које је проневерио режим Слободана Милошевића, а за које је на сва звона оглашено где су, наводно, пребачене и како су тамо завршиле?“ Домаћин се кратко убацио нагласивши да је реч о Кипру. Ово острво је било једна од најзначајнијих офшор дестинација почетком века, пре него што су се у том пољу уздигли Уједињени Арапски Емирати, према процени Блумберга, и других значајних медијских кућа.

„Ја нешто не видим да се овде нешто много често врзмају Арапи у контроли извођења онога што су, наводно, финансирали… Да вам кажем, једна добра екипа спремних људи врло брзо ће то истражити“, сматра генерал. И зато је, додаје, јако важно ово „не“ на референдуму. Јер колико год да људи желе да променимо систем – систем чине људи. А кад углавиш погрешне људе на погрешно место, онда сваки дан почиње размишљањем: шта ће нам се данас наопако десити.“, закључио је Малиновић.

(НСПМ)