Kontinuitet uništavanja građanskog parlamentarizma i strateška primitivizacija politike

 U novembru 1945. godine, u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji održani su izbori na kojima će biti doneta odluka o budućem državnom  uređenju zemlje. Izbori su trebali da budu fer i demokratski, kako bi se  ispoštovala prava volja naroda. Međutim, KPJ, koja u tom trenutku  rukovodi Jugoslovenskom armijom, vodećom oružanom silom u zemlji, i  takođe ima većinu resora u vladi DFJ izigrala je ovaj dogovor. U atmosferi linča, vojnog pritiska, likvidacija, progona i oduzimanja biračkog prava političkim protivnicima koji su svakodnevno bili žrtve  terora apsolutnu pobedu, kao jedina lista na izborima, pobedu odnosi lista “Narodnog fronta”, na čijem čelu je bio Josip Broz.

Donošenje ustava iz 1888. godine, koji je u punom kapacitetu primenjivan nakon 1903. godine, predstavljalo je ključnu modernizaciju političkih procesa i parlamentarizma u Srbiji na prelazu iz 19. u 20. vek

Nakon izbora proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija i zavedena  jednopartijska diktatura. Ovaj događaj je označio nasilni prekid  višedecenijskog razvoja građanskog parlamentarizma u Srbiji.

Vratimo se nekoliko decenija unazad: Kada je i kako uveden građanski parlamentarizam u Srbiji? Donošenje ustava iz 1888. godine, koji je u punom kapacitetu primenjivan nakon 1903. godine, predstavljalo je ključnu modernizaciju političkih procesa i parlamentarizma u Srbiji na prelazu iz 19. u 20. vek. Ustav je rađen po ugledu na tada najsavremenija demokratska stremljenja i po prvi put je uveden građanski parlamentarizam. To je u praksi značilo da je u Srbiji još pre 136 godina doneta odluka da je narod jedini nosilac političkog suvereniteta u državi.

Mlada srpska država krenula je krupnim koracima u susret demokratiji. U narednim decenijama dolazi do ukorenjivanja demokratskih procedura, i stvaranja jako širokog spektra političkih opcija na prostoru Srbije i Kraljevine SHS

Teme izbornih uslova i mehanizmi za poboljšanje sprovođenja demokratske  volje naroda bili su u centru pažnje, kao i danas, skoro vek i po kasnije. Ustav je po prvi garantovao neposredno i tajno glasanje, a takođe je i smanjen izborni cenzus u cilju povećanja reprezentativnosti glasača. Proklamovana je sloboda štampe, zborova i udruživanja. Bilo je reči i o decentralizaciji, koja je danas jedna od najbitnijih nerešenih problema u Srbiji. Uveden je visok stepen lokalne samouprave. Svi ovi potezi  predstavljali su izvesnu demokratsku revoluciju u srpskom političkom životu, i najavljivali su brz napredak ka potpunoj modernizaciji i demokratizaciji izbornog procesa i političkog sistema. Mlada srpska država krenula je krupnim koracima u susret demokratiji. U narednim decenijama dolazi do ukorenjivanja demokratskih procedura, i stvaranja jako širokog spektra političkih opcija na prostoru Srbije i Kraljevine SHS. Uz sve manjkavosti razvojne faze parlamentarizma koje su došle kao posledica viševekovnog života u autoritarnim sistemima Osmanskog carstva i Austro-Ugarske, napredak je bio zaista vidljiv. Parlamentarne tradicije i višestranački sistem značajno su podigli političku kulturu stanovništva.

Zabrana rada i gašenje opozicionih stranaka koje su se zalagale za demokratski način vladavine, hapšenja, maltretiranje i pretnje svakom vidu kritike novog režima dovele su do brzog uspostavljanja strahovlade jedne partije - Komunističke partije Jugoslavije.

Kako je period nakon 1945. uticao negativno na stav prema višestranačju, ali i svemu nacionalnom? Zabrana rada i gašenje opozicionih stranaka koje su se zalagale za demokratski način vladavine, hapšenja, maltretiranje i pretnje svakom vidu kritike novog režima dovele su do brzog uspostavljanja strahovlade jedne partije - Komunističke partije Jugoslavije. Ukidanje osnovne tekovine modernih građanskih država - prava da svaki pojedinac bira i bude biran započet je dugoročan proces apsolutnog razgrađivanja svesti o važnosti građanskog parlamentarizma i nacionalne demokratije. Jedna partija, oličena u Političkom birou Centralnog komiteta KPJ , i jednoj ličnosti Josipu Brozu sada se pitala o apsolutno svim pitanjima u državi, i uspostavila je potpunu kontrolu nad društvom.

Stvaranjem kulta ličnosti Josipa Broza, direktno se uticalo na smanjenje političke kulture i antidemokratsku indoktrinaciju stanovništva. Propagandna mašina je na sve načine predstavljala partiju kao jedini faktor koji je sposoban da vodi društvo ka napretku

Ovakav pristup ostavio je brojne posledice. Stvaranjem kulta ličnosti Josipa Broza, direktno se uticalo na smanjenje političke kulture i antidemokratsku indoktrinaciju stanovništva. Propagandna mašina je na sve načine predstavljala partiju kao jedini faktor koji je sposoban da vodi društvo ka napretku. Komitet za agitaciju i propagandu kontrolisao je i strogo zabranjivao sva društvena događanja i pisanja koja se nisu poklapala sa idejama vladajućih struktura. KPJ je uspostavila brutalan sistem za kontrolu velike mase.

Kao jedan od najbitnijih ciljeva koje su sebi postavili komunisti bilo je stvaranje stigme oko bilo kakvih nacionalnih stremljenja, kao i promena svesti o značenju patriotizma i nacionalizma. Nacionalizam je agresivnom propagandom, kroz sve slojeve društva, izjednačen sa šovinizmom i ekstremizmom najgore vrste. Među naslednicima komunista ova mantra se idalje plasira kao jeftina propaganda.

Parlamentarizam u periodu nakon obnove višestranačja

Period od četiri i po decenije u kome nisu održani nijedni višestranački izbori mogu se, zasigurno, smatrati “godinama koje su pojeli skakavci” za razvoj demokratije u Srbiji. Obnova višestranačja nažalost nije označila novi početak vladavine građanskih struja. Komunisti su izbegli politički krah, i presvučeni u nova - građanska odela, ostali su na vlasti. Dojučerašnji veliki internacionalisti, federalisti i Jugosloveni preko noći su hteli da se predstave narodu kao demokrate i nacionalisti koji su tu da zaštite nacionalne interese Srba i Srbije. Ova prevara je za posledicu imala krah srpskih nacionalnih interesa širom prostora bivše Jugoslavije. Parlamentarizam i građanstvo su ponovo žestoko progonjeni, a izborni rezultati bili su poznati i pre samog glasanja.

Ta Srbija samo čeka priliku da na slobodnim izborima izvrši konačnu smenu struktura koje strateški primitivizuju politiku i otvori novi, svetli list u istoriji srpskog građanskog parlamentarizma stvarajući promene koje će pokrenuti sve sfere srpskog društva unapred

Promene nastale 2000. godine stvorile su veliku nadu kod građana da će najzad doći do konačnog raskida sa komunizmom i diktatorskim načinom vladavine. Međutim ova nadanja su vrlo brzo izigrana, i na vlast su se nedugo zatim vratile političke snage koje su bile konstituenti vlasti devedesetih. Deca i unuci komunista još uvek upravljaju društvenim procesima, a snage građanske demokratije su potlačene. Cilj ovih struktura je da ogade politiku svim pristojnim, obrazovanim, demokratski opredeljenim ljudima i obezbede sebi novih 8 decenija vlasti. Na nama je da im to ne dopustimo. Danas su, možda više nego ikada, aktuelne teme izbornih uslova i potpune reforme političkog sistema čiji bi prvi korak bio lustracija.

U Srbiji se još uvek oseća jak utisak podela, međutim sve je očiglednije jačanje građanskih snaga. Prošlo je skoro 35 godina od obnove višestranačja i politička kultura građana je znatno podignuta. Danas je građanska, umerena i demokratska Srbija većinska Srbija. Ta Srbija samo čeka priliku da na slobodnim izborima izvrši konačnu smenu struktura koje strateški primitivizuju politiku i otvori novi, svetli list u istoriji srpskog građanskog parlamentarizma stvarajući promene koje će pokrenuti sve sfere srpskog društva unapred.

Član omladine stranke Novo lice Srbije