Kako režim „podstiče“ preduzetništvo i natalitet?

Marionetska vlada našeg malog američkog protektorata je verovatno, krajem 2008. godine, donela Uredbu kojom se nalaže ženama, preduzetnicama, da tokom trudničkog bolovanja odjave radnje ili firme. Sama uredba nije izazvala nikakvo interesovanje tada kada je doneta, niti kada je stupila na snagu, pa je ostala potpuno nepoznata široj javnosti. Što je najgore, izgleda da je Uredba prosleđena lokalnim poreskim i drugim organima sa velikim zakašnjenjem, negde sredinom 2010. godine. To je i normalno za režim čiji su pogled, misli i reči uprti u fatamorganu svetle EU budućnosti dvadeset prvog veka, a dela na nivou jakobinske revolucije osamnaestog i industrijalizacije devetnaestog veka. Normalno je u zemlji u kojoj železnica ide sporije nego u devetnaestom veku i uredbe putuju u skladu s tim.

Neko bi rekao, pa šta? Ništa. Međutim ovih dana su počele da se naziru posledice takvog nakaradnog postupanja. Poreske uprave i socijalno, širom Srbije traže od preduzetnih žena, porodilja, koje izgleda (ovaj izraz upotrebljavam jer nije moguće dobiti odgovor na to na osnovu čega to čine) nisu odjavile svoje radnje ili firme, kako nalaže fantomska uredba, za koju do skoro nisu znali ni lokalni organi, dakle, traže od preduzetnica a porodilja, da vrate svu naknadu zarade koju su primile tokom porodiljskog odsustva jer nisu odjavile firme ili radnje, te su time uzdrmale finansijski sistem režimske partokratije. Nije nego. Te samozaposlene žene prilikom odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta ostvaruju pravo na naknadu zarade isto kao i žene zaposlene kod poslodavca na neodređeno vreme. Stoga je irelevantno da li su odjavile radnju ili firmu. Tu radnju ili firmu mogu da prepuste na vođenje nekom drugom licu, što se najčešće i događalo. Sama fantomska uredba je zbog toga potpuno besmislena i birokratska. Te žene su, shodno Zakonu o radu, prijavile porodiljsko odsustvo, i primale, najčešće, naknadu zarade u iznosu od 65%, izuzev u Beogradu gde je to čitavih 100%. I tada kada su prijavile porodiljsko odsustvo i kada su primile rešenja o naknadi zarade, niko im nije rekao ništa, tj. da (opet koristim pogodben izraz) „verovatno“ moraju prvo da odjave radnje ili firme, da bi imale pravo na naknadu. Očigledno ni onaj ko je to morao da im kaže, na lokalnom nivou, nije to znao, jer nije ni imao spornu Uredbu. Sada kada poreske uprave traže novac, ne daju odgovor na osnovu čega to čine, već oštećene mogu da podnesu žalbu, ali će sve vreme teći kamata na dugovanje.

Sasvim je jasno da se bahato krše odredbe Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Sasvim je jasno da to čine Poreska uprava, kao deo Ministarstva finansija i Ministarstvo rada i socijalne politike.

Sasvim je jasno da se bahato krše odredbe Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Sasvim je jasno da to čine Poreska uprava, kao deo Ministarstva finansija i Ministarstvo rada i socijalne politike. Da li treba da vas podsetim da su, osim Rasima Ljajića koji je predsednik SDP, kadrovi koji vode ovu oblast (Diana Dragutinović, ministarka, Miodrag Đidić, državni sekretar zadužen za ovu oblast, Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave, Ljiljana Lučić, državni sekretar u oblasti socijalne politike i Snežana Lakićević Stojačić, državni sekretar u oblasti rada), gotovo svi iz DS, gde su godinama u vrhu stranke i kao takvi obavljali mnoge druge visoke funkcije. To su ljudi koji zatiru i preduzetništvo i natalitet.

Procena je da u Srbiji ima oko 54.000 preduzetnica. Mnoge tek treba da postanu majke a da ostanu radne i preduzetne. Ako se pitaju režim i Demokratska stranka te dve stvari se isključuju. Režim dozvoljava ženama da budu majke ali ne i preduzetnice. Ili da budu preduzetne, ali ne i majke. Kakav sjajan izbor. Na kraju će biti isto kao i sa sloganom režima „I Evropa i Kosovo“, koji je jedno vreme glasio „Ili Evropa ili Kosovo“ da bi na kraju postao „Ni Evropa ni Kosovo“. Tako će i sadašnji stav režima „Ili majka ili preduzetnica“ na kraju postati stav „Ni majka ni preduzetnica“. Hiljade žena su žrtve ove fantomske uredbe i potražuju im se iznosi od 100.000 do 350.000 hiljada dinara, a verovatno i više, jer se novi slučajevi tek javljaju. Ove žene su žrtve najgrublje diskriminacije. Umesto da brinu o svojoj novorođenoj deci, ovih dana hiljade njih je prinuđeno da gubi vreme, energiju i novac, obigravajući šaltere režimske birokratije, tražeći odgovore i tumačenja, koja ne dobijaju. Umesto da im pomogne država se iživljava nad njima. Ovim povodom oglasila se i Unija poslodavaca Srbije apelujući na Ministarstvo finansija i Ministarstvo rada i socijalne politike, da reše nastali problem koji su očigledno izazvali.

Ove žene su žrtve najgrublje diskriminacije. Umesto da brinu o svojoj novorođenoj deci, ovih dana hiljade njih je prinuđeno da gubi vreme, energiju i novac, obigravajući šaltere režimske birokratije, tražeći odgovore i tumačenja, koja ne dobijaju.

Kako ceo problem izgleda, najbolje se vidi na primeru Maje Ljubenović, vlasnice privatnog preduzeća koje se bavi reciklažom plastike i trgovinom u Pirotu. Dobila je rešenje od socijalnog kojim joj se nalaže da vrati 130.000 dinara naknade zarade koju je primila tokom porodiljskog. U suprotnom njoj, kao i ostalima, prete da će im biti oduzet PIB, broj specifičan za svaku firmu, bez koga je nemoguće poslovati. Drugim rečima ugasiće joj preduzeće. Ona kaže da ne može da vrati novac jer je to prevelika suma za njenu malu firmu.“Gde god da odem, na koja god vrata zakucam, svi mi kažu da sam u pravu, ali sležu ramenima“, kaže Maja. „Da sam znala u kakve ću probleme upasti, firmu bih odjavila, otišla bih na tržište rada i sada ne bih imala glavobolje“, kaže ogorčena mlada majka i dodaje da se uz ovakve probleme sigurno neće popraviti natalitet u Srbiji.

Trudnoća se u Srbiji tretira isto kao i prehlada, odnosno neki drugi razlog za bolovanje. Trudnice su često diskriminisane, od ustupanja mesta u autobusu, čekanja u redovima, pa do diskriminacije na poslu. Preko 65% trudnica u radnom odnosu skriva trudnoću od poslodavaca, u nekom trenutku. Prilikom zapošljavanja česta su diskriminatorska pitanja koja se tiču trudnoće. Primanja trudnica i porodilja su osakaćena, dok nezaposlene trudnice i porodilje nemaju nikakvu pomoć države.

U Srbiji se sistematski podstiče „bela kuga“. Podstiču se abortusi, mentalitet potrošačkog društva, narcisoidnost, egoizam, sebičnost i nastranosti. Uništavaju se tradicija, porodične vrednosti, destimulišu se trudnoća, rađanje, materinstvo, roditeljstvo, rastaču se temelji porodice i društva.

Srbija, svetski šampion u dužini gledanja televizije, na putu je da postane i svetski prvak u negativnom priraštaju (već smo evropski prvaci). U Srbiji se rodi za trećinu manje dece u odnosu na broj umrlih. Rađa se 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reprodukciju stanovništva. Zvanične procene govore o 200.000 abortusa godišnje (stvarno mnogo više). Predviđa se da će Srbija za 40 godina imati 6 miliona stanovnika, tj. kao 1950. godine. Ako se tako nastavi 2100. godine imaćemo 3 miliona stanovnika a Kosovo i Metohija oko 4,5 miliona. A ako se nastavi ovim tempom – sredinom milenijuma ćemo izumreti.

Trudnoća se u Srbiji tretira isto kao i prehlada, odnosno neki drugi razlog za bolovanje. Trudnice su često diskriminisane, od ustupanja mesta u autobusu, čekanja u redovima, pa do diskriminacije na poslu.

Da li pamtite kada su ovaj režim, zapad i nevladine organizacije dale takvu ogromnu podršku i promociju preduzetnim ženama, odnosno trudnicama, porodiljama i majkama, kakvu su dali pre desetog, i desetog oktobra, ove godine homoseksualcima? Nikada! Nikada ni neće. Ovde se promovišu i slave lažne vrednosti, vrednosti homoseksualaca. Homoseksualce režim promoviše kao borce za ljudska prava, dok trudnice, porodilje i majke ostaju bez elementarnih prava. Dakle, homoseksualci postaju heroji, a žene, sadašnje i buduće majke, samo „socijalni teret“.