Između poziva i priziva - samo jedinstvom možemo uzdrmati sistem

Malo koje pokolenje našeg naroda je bilo suočeno sa tako dramatičnim i poražavajućim događajima i ubrzanim procesima kao što je to usud nas, Srba današnjice, nametnut globalizacijom i informatičkom revolucijom. Malo koji naraštaj je bio svedok tako velikih iskušenja i olujnih vremena koja dolaze.

Na početku treće decenijeXXI veka ne mogu se zatvarati oči pred novim „Istočnim frontom“, migrantskom krizom, razuzdanom epidemijom, raslojavanjem stanovništva. Naša Srbija nije odolela nijednom izazovu i gubi bitku za bitkom. Dezintegracija države dobija na ubrzanju — naročito nakon montiranog referenduma o promeni Ustav uz drastična kršenja svih zakonskih i ustavnih normi, kao i ljudskih prava. Ideja demokratije kao vladavine naroda je pretvorena u suštu suprotnost. Izdaja državnih interesa na Kosovu i Metohiji kroz ponižavajuće ustupke je sveprisutna. Podele među građanima Srbije poprimile su neslućene razmere. Institucije su urušene do mere nepostojanja. Zaduživanje države pretvorilo je Srbiju u korporativnu koloniju. Politika robovanja nepostojećim evropskim integracijama — koje postoje samo u iracionalnim i zanesenim vizijama onih koji ne mogu da prihvate da su EU-integrativni procesi doživeli svoj kraj — preti novim sakaćenjem ugrožene državnosti i suverenosti naše zemlje.

Potrebno je da državotvorni i ustavobraniteljski politički i društveni činioci zajednički nastupe na predstojećim izborima. Te učesnike bi morala povezivati otačastvena ideja i poprište — grdno sudilište: Kosovo i Metohija

U takvim okolnostima dočekujemo nove predsedničke i parlamentarne izbore. Izazovi pred nama zahtevaju kako delatni podvig, tako još više jedinstvo. I na tom mestu moramo biti glasni i jasni! Danas se jedinstvo — ne bilo kakvo, već u istini i za istinu — postavlja ne kao pojedinačni stav ili uobičajena floskula ili neka politička konstrukcija, već kao nasušna potreba. Kao cilj, koji možda neće odlučiti rezultate izbora, ali će biti važan temelj za buduća vremena. Kaonešto što će nas opravdati pred precima i potomcima.

Upravo zato, potrebno je da državotvorni i ustavobraniteljski politički i društveni činioci zajednički nastupe na predstojećim izborima. Te učesnike bi morala povezivati otačastvena ideja i poprište — grdno sudilište: Kosovo i Metohija.

Tih 800.000 „diskretnih heroja“ zaslužuju da njihov glas bude uvažen i nepodeljeno usmeren na dobro naroda i države, a ne rasut i raskućen zarad ma čijih ambicija i ličnih interesa

Nema opravdanja za neodgovorne postupke ma kog pojedinca ili grupacije koji bi omogućili da se poražavajući procesi po narod i državu odvijaju bez snažne protivteže, bez stamenog odgovora državočuvarnetihe većine.

Bezmalo 800.000 građana Srbije na referendumu su rekli NE gaženju Ustava i potiranju srpske državnosti, ali i NE defetizmu, malodušnosti i prepuštanju da o našoj sudbini odlučuje neko drugi. Tih 800.000 „diskretnih heroja“ zaslužuju da njihov glas bude uvažen i nepodeljeno usmeren na dobro naroda i države, a ne rasut i raskućen zarad ma čijih ambicija i ličnih interesa.

Vreme je za jednu otadžbinsku listu na koju su svi dobrodošli, koja je mala da primi sve kojima je ovo obraćanje namenjeno, ali je dovoljno velika da može da predstavlja osnov za novi — možda poslednji —početak obnove slobodne Srbije

Zato, pozivam da se na predstojeće predsedničke i parlamentarne izbore izađe na jednoj rodoljubivoj — a to znači antirežimskoj i antiglobalističkoj — listi i sa zajedničkim predsedničkim kandidatom. Nema više mesta za kalkulacije, za neiskrene osmehe, za nečinjenje koje proizlazi iz plašljivosti i zluradosti, za nemoć koja dolazi iz svih naših slabosti.Razdvojene liste su liste koje će se sa manje ili više uspeha boriti tek toliko da pređu cenzus. Jedinstvena rodoljubiva lista, pak, može uzdrmati čitav sistem.

Vreme je za jednu zastavu, za jedan pojam, za zajedničko stajanje na jednu poslaničku listu, bez obzira ko ju je inicirao, nezavisno od mesta na listi (koje bi se moglo i apostolskim žrebom određivati), nasuprot teškim rečima ili plahovitim uvredama. Vreme je za jednu otadžbinsku listu na koju su svi dobrodošli, koja je mala da primi sve kojima je ovo obraćanje namenjeno, ali je dovoljno velika da može da predstavljaosnov za novi — možda poslednji —početak obnove slobodne Srbije.

Ko hoće, pronaći će način; ko neće, potražiće izgovor.

Pregaocu Bog daje mahove!