Политички живот | |||
Издаја у Вашингтону и бруталне лажи Александра Вучића |
недеља, 06. септембар 2020. | |
Колико је Бриселски споразум био погубан на пољу унутрашње политике и нарушавања уставно-правног склопа и целовитости Србије, толико је најновији Вашингтонски споразум катастрофалан на пољу спољне политике.
Вашингтонским споразумом Александар Вучић је не само погазио Устав Србије, већ је гурнуо прст у око нашим традиционалним пријатељима и државама са којима је Србија до сада имала добре односе:
После оваквих дипломатских аутоголова, знатно су мањи изгледи да ће наведене земље наставити да се са једнаком посвећеношћу као и до сада залажу против уласка тзв. „Косова“ у Уједињене нације.
Својим понашањем у Вашингтону, председник СНС-а је показао одсуство државничког достојанства и дипломатске пристојности. Фотографија на којој се види како Александар Вучић, попут каквог ђачића или смушеног студента, седи на обичној столици погнуте главе пред Доналдом Трампом, док га овај „преслишава“ из своје огромне председничке фотеље, речито сведочи о понижавајућем положају на који је АВ свео Србију. То, међутим, није сметало Вучићу да овдашњим медијима изјави како је, ни мање ни више, „брутално одбио“ захтев за признање тзв. „Косова“. Осим тога, Вучић је слагао да је потписао билатерални споразум са САД, што је америчка страна оповргла на конференцији за новинаре. Испоставило се да је Вучић, у оквиру споразума, потписао исту изјаву као и АвдулахХоти, с тим што се једино разликује последња тачка, док је председник САД потписао само неку врсту писма обојици „храбрих лидера“ у којем им се захваљује на томе што су потписали „историјски споразум“. О томе сведочи и чињеница да нема потписа Доналда Трампа ни на Вучићевом и на Хотијевом документу.Стога је овде реч о међународном уговору склопљеном на посредан начин, као што је био случај и са Бриселским споразумом, а по узору на Вестфалски мир из 1648. године (о чему је опширније писао проф. др Дејан Мировић). Кад је реч о признању лажне државе „Косова“ на посредан начин, путем омогућавања уласка те сепаратистичке творевине у Уједињене нације, најтеже последице по Србију може имати претпоследња тачка споразума. У другој реченици те тачке, након речи„Србија [Београд] сагласиће се са једногодишњим мораторијумом на своју кампањуза повлачење признања“, стоји запета, а иза запете следеће: „и уздржаће се од формалног или неформалног захтевања од било које државе или међународне организације да не призна Косово [Приштину] као независну државу“. (У изворном енглеском тексту: Serbia [Belgrade] will agree to a one-year moratorium of its de-recognition campaign, and will refrain from formally or informally requesting any nation or International Organization not to recognize Kosovo [Pristina] as an independent state.) Приметно је да у другом делу ове сложене реченице не постоји никаква недвосмислена одредба о временском ограничењу, за разлику од првог дела у коме је употребљен израз „једногодишњи мораторијум“. Стога је читава реченица подложна двојаком тумачењу, из кога може проистећи закључак да је Вучић својим потписом обавезао Србију да трајно одустане од могућности да затражи од Русије и Кине улагање вета у Савету безбедности УН уколико на дневни ред буде стављен пријем тзв. „Косова“ у Уједињене нације. Тиме би био, или можда већ јесте, начињен најважнији корак ка испуњењу главног циља арбанашких сепаратиста и њихових западних ментора, који добро знају да је пристанак Србије да не спречава улазак тзв. „Косова“ у УН раван међусобном признању, по узору на две Немачке из времена Хладног рата. Потпуно је јасно да се у документу који је председник Србије потписао у Вашингтону, Србија и Косово приказују као два различита и равноправна државно-правна субјекта, који склапају међународне уговоре, отварају граничне прелазе, међусобно признају дипломе, деле Газиводе и учлањују се у међународне организације.То је све супротно Уставу Србије, по коме не постоји никакво „Косово“, већ Аутономна покрајина Косово и Метохија, која је саставни део Републике Србије, па самим тим не би смела бити потписник међународног уговора са Србијом.
Тиме што свесно и безобзирно крши Устав Србије и чини све да Косово и Метохију потпуно и трајно истргне из државног и уставно-правног оквира наше земље, Александар Вучић гази заклетву дату на Јеванђељу и Уставу. Његова велеиздаја оставиће несагледиве последице по Србију и наш народ уколико се хитно не предузму одговарајуће правне и политичке мере. Дужност свих искрених родољуба је да учине све што је у њиховој моћи како би се сабрале здраве патриотске снаге и очували Косово и Метохија. Вера у Бога, лично и политичко поштење, стручност, храброст и послушање морају бити кључне вредности овог сабрања. „Неће нас спасити вештина, него врлина“, опомињао је Свети Николај Жички. И ма колико се то чинило тешко достижним или чак немогућим, то је једини пут ка опстанку и победи. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може! |