Ili ćete da imate svoju duboku državu, ili će tuđa duboka država da vlada kod vas. Mislim da je Vučić je do pre 3-4 godine bio spreman da preda celo Kosovo, ali stvari su se promenile

U poslednjoj Emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“, gostovao je politikolog sa Berklija i politički analitičar Aleksandar Pavić, koji je najveći deo detinjstva i mladosti proveo u Sjedinjenim Državama  i dobro poznaje tamošnju intelektualnu i političku scenu. Kao i prethodna epizoda, i ova emisija je otvorena temom 20-godišnjice napada Al Kaide na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 11. septembra 2001.  Upitan o svom viđenju ovog događaja i njegovih poslednica, Pavić, inače američki đak i poštovalac američkog  konzervativnog ideološkog nasleđa, rekao je da je upravo ovaj trenutak  bio značajna prekretnica u američkoj istoriji, te da je ne samo obeležio prve dve decenije 21. veka, već  i zauvek promenio SAD, zemlju u kojoj je odrastao, a koju, kako kaže,  „više ne može da prepozna“.

„Ta Amerika i ova Amerika nemaju veze jedna s drugom“

Pavić je iskazao stav da su mnogi aspekti zvanično prikazane priče o 11. septembru veoma upitni, te suštinski izneo sumnju da li je teroristički napad na kule bliznakinje uopšte bio autentičan. Za ovu tvrdnju , kaže Pavić, ima više argumenata, ali kao posebno potkrepljenje svoje teze da je tragični događaj pre 20 godina bio samo „casus beli“ za pohod na Bliski istok koji će uslediti, on navodi  svedočenje, odnosno predavanje  koje je general Vesli Klark  2007. održao u Komonvelt Klubu u San Francisku, u kojem je izneo svoja saznanja  o tome kako je počeo „Rat protiv terorizma“.

 „Kada je otišao u Pentagon desetak dana posle 11. septembra Klark je naleteo na jednog kolegu. Klark je tad već bio penzionisan, a ovaj je bio još uvek aktivni general… Pitao ga je šta se dešava, šta ima novo, a ovaj kaže: Ne znam. Znam samo da ćemo da napadnemo Irak. Vesli Klark ga je pitao: Zašto Irak? Je li Sadam organizovao 11/9?’ Kaže:  Nije. Pa ,zašto ćemo onda da napadnemo Irak? Ne znam – odgovorio mu jekolega . Sledeći ključni momenat se desio nekih šest nedelja kasnije kada je Klart ponovo došao u Pentagon i istog oficira pitao kako sad stvari stoje. Na šta mu je kolega odgovorio: „Još mnogo gore nego pre. Sad je plan da se napadne sedam država u sledećih pet godina. Znači - Irak, Sirija, Libija, Liban, Sudan, Somalija, Iran“ I zaista, skoro sve su one narednih godina bile napadnute ili destabilizovane, ili je u njima  izvršena intervencija – konstatuje Pavić. . I onda mu je pokazao dokument, na šta mu je Vesli Klark, navodno, rekao da mu ne daje taj dokument na ruke, zato što je poverljiv, da bi on mogao o tome  kasnije da priča. (…) No, još zanimljivije je, po meni, poslednje što je rekao: ’Tog dana je jedna grupa vrlo ’tvrdih momaka’ preuzela vlast nad vođenjem politike u Americi’. Klark je time praktično rekao da je 11. septembra izveden državni udar“ – konstatuje Pavić.

(…) Pomenuo je Čejnija, pomenuo je muža Viktorije Nuland, (Roberta) Kejgena, Kristola...  Pomenuo ih je nekoliko, u stvari, pomenuo je čitav taj tink tenk koji su oni napravili krajem 90-ih godina, zvani „Projekat za novi američki vek“, gde su bukvalno  tu napravili matricu kako Amerika mora da vlada svetom, kako mora da ostane jedina dominantna sila i u 21. veku i kako mora da spreči pojavu drugih sila koje bi uopšte mogle da dovedu u pitanje njen neprikosnoveni položaj… S tim što će taj proces, po njima, nažalost, da bude veoma spor – osim ako se ne desi neki, kako su oni rekli u dokumentu,  ’katalizatorski događaj’, neki novi Perl Harbor, koji će da ubrza taj proces. E, pa 11. septembar je upravo bio „novi Perl Harbur“, tako je tretiran i imao je takav efekat. Već je bio spreman takozvani  „Patriotski akt“, koji je od Amerike napravio policijsku državu, koju je Snouden potpuno razotkrio. Taj ’Patriotski akt’ je dolument na preko 200, skoro 300stranica… TO je bilo spremno za nešto više od 10-ak dana posle 11. septembra, usvojen je velikom brzinom, i on je radikalno promenio Ameriku iznutra.“

„Više nema slobodne konkurencije. Kapital vlada politikom, informisanjem, obrazovanjem, vrednostima. Kinezi su rešili sad da obuzdaju to.“

Kapital vlada politikom, informisanjem, obrazovanjem, vrednostima… (…) Kinezi su rešili sad da obuzdaju to

U svetlu rastuće kontroverze između SAD i Kine kao supersile u usponu, domaćin je pitao Pavića ko će, po njegovom mišljenju,  prevagnuti u ovom  globalnom nadmetanju koje uzima maha.

„Ja ne pretendujem na objektivnost. U sadašnjem trenutku, ja bih voleo da preovlada Kina, iz više razloga. Pod jedan, zato što Kina nema tu imperijalnu tradiciju, oni nisu kolonizator tradicionalno gledano, osim kad su bili pod mongolskom tom dinastijom. Oni nisu nikad osvajali teritorije neke, nisu imali pretenzije da vladaju svetom, kao što su to imali razni zapadni akteri, pogotovo današnji. Druga stvar, Kina se upustila sad, pogotovo u poslednjih nekoliko meseci, u jedno prevrednovanje političkog i ekonomskog sistema, koje je udarilo u same temelje ovog odvratnog neo-liberalizma, koji je zamenio kapitalizam. Ja tvrdim da kapitalizam i neoliberalizam apsolutno suprotstavljeni… Doduše, neki će reći, pogotovo marksisti, da je neo-liberalizam prirodna posledica kapitalizma… (…) Mi sada na zapadu imamo oligarhizaciju. Mi imamo koncentraciju ogromne ekonomske moći u neverovatno malom procentu ruku… Znači kad oni kažu u 1%, ali sad je to već 0,1%, koliko kontroliše kapitala. To je nenormalno. Tu više nema slobodne konkurencije. Kapital vlada politikom, informisanjem, obrazovanjem, vrednostima… (…) Kinezi su rešili sad da obuzdaju to. Uvek se znalo da partija ima vodeću ulogu tu, i da ti možeš da se obogatiš u Kini, možeš da postaneš i multimilijarder, ali ne možeš da pretenduješ da tvoj kapital kupuje politiku. Sad su počeli da krešu krila tim nekim vodećim kapitalistim i korporacijama koje su počele da se šire previše, odnosno počele da se šire u sfere koje su po njima domen države. Oni jasno kažu: kapital je tu zbog čoveka, a nije čovek tu zbog kapitala“, rekao je Pavić.

„Emirati su samo jedno ostrvo crnih fondova“

Domaćin je u nastavku postavio pitanje o globalnoj i regionalnoj ulozi Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao u poslednje vreme sve značajnijeg strateškog partnera Srbije, ali i njihovih, po mnogima,sumnjivih kapitalnih investicija u našoj zemlji.

Pavić je najpre kontatovao da su Ujedinjeni Arapski emirati u poslednje vreme značajno uvećali svoj ugled i uticaj na međunarodnom planu, kao i da je ova država u poslednjih 20 godina postala značajna ekonomska sila. „E sad, mnogi kažu da su deo toga uspeha upravo ti profiti iz Avganistana, koji se od trgovine heroinom peru preko Emirata. I sigurno je da toga ima mnogo… I mnogi postavljaju pitanje da li su to stvarno pare iz Emirata, ili su to pare koje se samo recikliraju preko Emirata.“

 Pavić je podsetio na incident sa izraelskom novinarkom o kojem je ranije pisano i na NSPM, kojoj je, navodno,  oduzeta akreditacija za prisustvo na zvaničnim konferencijama za medije samo zato što je postavila pitanje da li je tačno da su pare od Beograda na vodi ustvari pare iz srpskih javnih preduzeća koje se ’recikliraju’ preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, a zatim vraćaju u državu. Pavić je mišljenja da su Emirati samo jedno od mnogih ostrva „crnih fondova“ koje (duboke) države koriste kako bi išle u korak sa svetskim trendom visoke korupcije i ilegalnih novčanih tokova. „Zapadna duboka država ima privilegiju da je povezana direktno na američke Federalne rezerve, koje jedine mogu nekažnjeno da štancuju dolare, zato što je dolar i dalje vodeća, tj. još uvek de fakto rezervna svetska valuta… Oni jednostavno to zloupotrebljavaju. I sad, o čemu se radi? Vi ako niste u stanju da kontrirate to sopstvenim ’crnim fondovima’, sopstvenim koruptivnim šemama, pa čak i nekim kvazi-mafijaškim šemama, oni će da vas potope. Ili ćete da imate svoju duboku državu, ili će zapadna duboka država da vlada kod vas.“

Na priči o Vučićevoj „izdaji“ i „veleizdaji“ više ne možete skupiti ni 500 ljudi

Mislim da je do pre tri-četiri godine Vučić bio spreman da da celo Kosovo, možda uz neku malu kompenzaciju, ali sada su se stvari promenile

U završnom delu emisije sagovornici su se pozabavili domaćom političkom scenom  i odnosom prema vlasti Aleksandra Vučića.  „Decembra 2012. organizovao sam, zajedno sa još nekim ljudima,  miting protiv uspostavljanja granice između Kosova i ostatka Srbije“, kaže Pavić.. Pisao sam 2-3 godine žestoko o Briselskom sporazumu, zašto je izdaja i zašto je protivustavan – i dalje stojim iza svega toga što sam pisao. Ali u međuvremenu se desilo nekoliko izbora na kojima je SNS ubedljivo pobedio. Takođe, u međuvremenu su se reči o Vučićevoj „izdaji“ i  „veleizdaji“ izlizale, postale jeftine i izgubile svaki smisao.  Oko toga ne možete da gradite program. Vi više na toj temi ne možete skupiti ni 500 ljudi...“ Vukadinović je odgovorio da je i to, pored ostalog, ilustracija malignosti i perfidnosti režima, koji je doveo do tog stanja. Pavić se sa tim složio, ali i dodao: „Mislim da je do pre tri-četiri godine Vučić bio spreman da da celo Kosovo, možda uz neku malu kompenzaciju, ali sada su se stvari promenile. Zapad je oslabio. Kina i Rusija su ojačale. Dolazak Trampa je učinio da Zapad više ne govori jednim glasom(...) S druge strane, Vučić zna šta je puls naroda i puls crkve – i da je taj puls protiv kosovske nezavisnosti –  i on se tome prilagođava. Generalno, treba uvažiti ono što je dobro urađeno, a kritikovati ono što je loše, i to je ono što bih toplo preporučio i svima u opoziciji“, zaključio je Pavić.