Е-новине – оаза нормалности а и шире

У нашој јавности одавно се изгубио појам јеретичког. Он је замењен слободом мишљења и правом на критичко мишљење, али само у контролисаним политичким оквирима. Али зато је ту Томислав Марковић да нас подсети да у Србији постоји мали али утицајан јеретички медиј оличен у бескомпромисним Е-новинама.

Овај портал, по наводима писца отужног панегирика, представља кључну тачку отпора свим облицима политичког лудила у Србији а и шире, а око њега се окупио „тим снова“ нашег регионалног новинарства што је и донело велику посећеност овог јеретичког медија. Међутим, специфичност овог медија је у томе што не глумата идеолошку неутралност већ се декларише као антифашистички и антинационалистички медиј који делује под слоганом „Знамо шта сте радили прошлог десетљећа“. Е-новине, по речима Томислава Марковића, постају својеврсна јеретичка савест нашег друштва огрезлог у примитивизам, национализам, ксенофобију и идеолошки начин говора. Једино аутори Е-новина поседују моћ да препознају и жигошу сва непочинства и недоследност људи које ће они спремно приковати на стуб срама. Зато се они неће либити да користе и најтеже увреде и клевете како би остварили циљ – да буду једини јеретички медиј у Србији.

Тежња ка објективности не занима Е-новине јер објективност служи само за релативизацију и подвргавање новинарског посла интересима економских и политичких центара моћи. Зато се на овом порталу у изобиљу користи разуларени хумор и оштра сатира као основно средство у критици свега постојећег, а нема места за фамозну „другу страну“ јер је ње и сувише, а може и да отупи оштрицу бескомпромисне борбе овог неидеолошког новинарства. Отворено износећи основни слоган да не познају и не признају објективност и глас друге стране, Томислав Марковић нам поручује како ова група схвата слободу штампе, да нема слободе за непријатеља слободе.

Водећи идеолог ове самопроглашене политикантске секте Петар Луковић је још експлицитније објаснио позицију овог електронског медија. „Тај портал је нека врста нашег малог острва где се обраћамо неком нормалном свету, људима којима је преостало још мало здравог разума. Први пут сам заиста сретан кад видим ко су нам читаоци. Е-новине имају најбоље читаоце на свету. У свим другим медијима у којима сам радио читаоци су се отприлике могли поделити на једнак начин: један део је добар, један део проблематичан, остатак луд, али овде је количина нормалног света абнормална, нарочито за наше просторе. Наша политика је да будемо против свих. Осим тога ми имамо принципе који су у потпуности у нескладу с новинарством – пре свега не постоји објективно новинарство, не постоји друга страна, никаква нас чињеница из њиховог профашистичког репертоара не интересује, не допуштамо никакав говор мржње са стране деснице. Једноставно – десничари, фанатици, разни лудаци – тога нема код нас. Тај портал је нека врста нашег малог острва где се обраћамо неком нормалном свету.“

Из ових речи можемо видети како стварно функционише секташка и комесарска свест. Нема потребе за објективним новинарством а друга страна је апсолутно непожељна. Петар Луковић се у свом наступу нормално дозираног гнева подухватио да не само одстрели оне који су по њему десничари и фашисти већ да узме за право да „неидеолошки“ одређује ко је нормалан читалац и ко не може да буде део овог посвећеног радикално-јеретичког јата. Када неко тврди за себе да он једини зна тајну нормалности у једном друштву, онда смо дошли у ситуацију да овај секташки дух постаје сам себи сврха, да се манифестује као самодовољни идеолошки пројекат. Без обзира на то што се позива да су Е-новине једина оаза нормалности, ови медијски делатници управо показују бесмисленост сваке идеолошке искључивости. Тежња ка објективности и сучељавању са аргументима друге стране основни је услов за функционисање јавног мњења. Бавити се новинарством а негирати потребу за објективношћу представља негацију самог медијског деловања. Бити против свих тек онда када се изгуби и последња прилика за политичко удомљавање и етаблирање врхунац је хипокризије.

Петар Луковић и његова јеретичка братија не допуштају никакав говор мржње који долази од деснице. Да ли то онда значи да је дозвољен говор мржње са левице? У Е-новинама се често могу видети примери говора мржње и дисквалификација најприземније врсте. Али то је само заводљиви хумор као политичко средство у обрачуну са непожељним неистомишљеницима који су по правилу ненормални или су припадници националистичке деснице. Ништа се друго и не може очекивати од медија чији је основни задатак да треби жито нормалности од кукоља абнормалности и лудила. При томе Е-новине издају неприкосновену лиценцу за овај пре свега идеолошки посао. Подразумева се да су аутори и читаоци Е-новина једини који су сачували разум, без обзира на то што не признају нужност објективности и право да се чује друга страна. Јер, на другој страни су само десничари, фашисти и лудаци разних врста који не припадају посвећеном острву „нормалности“ Е-новина.