Doslednost LDP-a i nova koalicija

„Liberalno demokratska partija ne krije da hoće u koaliciju sa Demokratskom strankom, kao što je sada u gradu i gde su još socijalisti, G17 i još neke manje stranke.“ Ovim rečima je Vesna Pešić otvoreno najavila aktuelnu političku taktiku ove partije – ulazak u koaliciju sa vladajućom Demokratskom strankom, koja je inače predmet najžešće kritike liberalnih demokrata.

Ništa čudno i iznenađujuće na političkoj sceni Srbije. Doslednost nikada i nije bila jača strana naših političkih partija niti se ona previše ceni u našim pragmatičnim političkim trgovinama. To veoma dobro zna i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, zato i ne iznenađuje njegova sadašnja pojačana i medijski veoma poduprta politička aktivnost, naročito u „rešavanju“ problema u Sandžaku. Prelazak magične crte izbornog cenzusa je ne samo politički imperativ ove stranke već i uslov njenog opstanka na političkom tržištu. Mogući koalicioni partner mora do kraja da igra namenjenu ulogu političkog ledolomca. Ali kada su u pitanju nedavna dešavanja u Sandžaku i ocena otvorenog političkog delovanja Muarema Zukorlića, čak je i Čedomir Jovanović uspeo da prevaziđe samog sebe.

Kada su u pitanju nedavna dešavanja u Sandžaku i ocena otvorenog političkog delovanja Muarema Zukorlića, čak je i Čedomir Jovanović uspeo da prevaziđe samog sebe.

Kao i uvek do sada, za sve probleme, pa i za tzv. nepoštovanje prava Bošnjaka, kriva je Srbija i njena anahrona državna politika. Čedomir Jovanović se ne libi da otvoreno podržava delovanje Muarema Zukorlića i to u svom poznatom maniru optuživanja Srbije za sve probleme nastale nakon razbijanja jugoslovenske države. Sada je na red stigla Raška oblast, i to dobro zna lider liberalnih demokrata jer u toj oblasti je ona zlatna biračka rezerva koja mu može obezbediti siguran prelazak izbornog cenzusa. On sebe već sada vidi kao arbitra u novoj političkoj koaliciji jer on oličava tzv. novu državnu politiku. Ona se može prepoznati u stavovima Čedomira Jovanovića iznetim u listu Danas: „Mora se promeniti naša država, njen kukavički odnos koji ima prema ljudima. Ona je brutalna i prema Srbima i prema Bošnjacima i prema pravoslavcima i prema muslimanima. Nigde nećete stići jeftinim obrazloženjem da muftija želi da uđe u politiku. To znamo svi i po tom pitanju muftija se ne razlikuje od srpskih episkopa, jer su se oni izjašnjavali o pitanjima kada su smatrali da su vežba za njihov narod i vernike. Mislim da je bolje da muftija bude u politici nego da političari budu po džamijama i hramovima. Optužbe koje su upućene na muftijin račun su, po mom mišljenju, pogrešne. Smatram da nema nema prostora za kritiku njegovog rada.“

"Mislim da je bolje da muftija bude u politici nego da političari budu po džamijama i hramovima. Optužbe koje su upućene na muftijin račun su, po mom mišljenju, pogrešne. Smatram da nema nema prostora za kritiku njegovog rada.“

Za Čedomira Jovanovića je jeftino obrazloženje da se Muarem Zukorlić ponaša kao teokratski vođa i otvoreno učestvuje u političkoj borbi i izborima za nacionalne savete. Svako „političko“ angažovanje pojedinih srpskih episkopa isti taj liberalni demokrata Čedomir Jovanović je žestoko napadao kao klerikalizam i pokušaj stvaranja pravoslavne džamahirije, ali sada ima prilično razumevanja za politički angažman jednog muslimanskog verskog vođe. To se zove političko licemerstvo i pokušaj da se obrazloži nova politika. Pogledajmo samo neke od aktuelnih izjava Zukorlića, koji je spreman na dijalog uz posredništvo Čedomira Jovanovića, inače uvek pripravnog i ornog da svako otvaranje i razgorevanje problema u Srbiji prebaci isključivo na aktuelnu srpsku vlast i srpski narod koji je nedorastao furioznom tempu modernizacije i političkim zaokretima koje on nudi na našoj političkoj pijaci.

Za Čedomira Jovanovića nema prostora za kritiku rada muftije Muarema Zukorlića, a delovanje ovog versko-političkog vođe može se videti i kroz nekoliko njegovih izjava koje sigurno ne doprinose normalizaciji stanja u ovoj oblasti. „Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će vatre biti do vrha. Samo naša kuća goreti neće. Vlasti u Srbiji odnose se prema Sandžaku isto kao Milošević prema Kosovu, samo ima manje pendreka i batinjanja a prava Bošnjaka ugrožena su kao što su bila prava Albanaca. Mi Tursku doživljavamo kao svoju majku koja je pre sto godina morala ostaviti svoju decu. Sada dolazi da ih vidi, Bosnu kao najstarije dete, ovo albansko što je ojačalo i nas u Sandžaku, kao najmlađe dete, koje se najviše voli. Kad imate takvu braću i ojačale roditelje, to je predivan osećaj.“

"Mi Tursku doživljavamo kao svoju majku koja je pre sto godina morala ostaviti svoju decu. Sada dolazi da ih vidi, Bosnu kao najstarije dete, ovo albansko što je ojačalo i nas u Sandžaku, kao najmlađe dete, koje se najviše voli. Kad imate takvu braću i ojačale roditelje, to je predivan osećaj.“

Predsednik Matice muslimanske Crne Gore Avdul Kurpejović izjavio je da je muftija Islamske zajednice u Srbiji Muarem Zukorlić zagovarajući autonomiju Sandžaka zaigrao na kartu islamskog ekstremizma. On sigurno ne poznaje tako dobro prilike u Sandžaku kao Čedomir Jovanović koji se sada javlja kao medijator koji nema primedbi na delovanje ovog sve više ekstremističkog političkog lidera.

U tu vrstu spasonosnog zaokreta spada i očita nedoslednost predsednika Liberalno demokratske partije koji traži ostavku ministra Vuka Jeremića zbog političkog i diplomatskog poraza u Ujedinjenim nacijama, ali ne propušta priliku da pruži podršku predsedniku Borisu Tadiću za hrabru odluku u vezi sa izglasavanjem kompromisne rezolucije o Kosovu i pri tome tvrdi da to ne sme da ostane izolovani potez. Pri tome je taj isti Čedomir Jovanović već zaboravio da je koliko juče govorio da je Vuk Jeremić samo poslušni izvršilac anahrone, mitomanske i svađalačke kosovske politike, a da je njen glavni inspirator i kreator bio upravo predsednik Republike koji se sada kao volšebni diplomatski demijurg pojavljuje kao donosilac dobrih vesti i kompromisa i za to sada prima čestitke i Liberalno demokratske partije. Očigledno je da će ovakvih principijelnih čestitki biti još, jer Čedomir Jovanović je dovoljno iskusan da zna ko donosi glavne odluke u formiranju dobitničkih koalicija. Zato treba na vreme stati u red i što bolje se preporučiti. A on se svakim danom i sve većim žarom preporučuje za novi – obnovljeni – evropski blok koji će se formirati nakon neumitne pacifikacije i marginalizacije kosovskog pitanja.

Čedomir Jovanović je još jednom na vreme i poslušno odigrao poznatu ulogu „političkog električnog zeca trkača“ i može se očekivati da će, po ugledu na beogradsku političku alhemiju, biti stvarane i nove političke kombinacije i političke trgovačke transakcije. Po svemu sudeći, Čedomir Jovanović je uvek spreman i samo još čeka da se bezidejnim i političkim pragmatizmom, nedoslednošću, gubljenjem principijelnosti i političke načelnosti i grabežom potkopana Demokratska stranka nađe na ideološkoj vetrometini i posegne za najbližim surogatom – ideologijom Liberalno demokratske partije. Stav Dragoljuba Mićunovića „Sa svim strankama koje su za demokratiju, vladavinu prava i proevropsku orijentaciju može se sarađivati“ samo pokazuje da su ideološke i političke pripreme obavljene, samo se očekuje novi vetar u jedra obnovljene proevropske politike.

Kako se naša javnost polako priprema za novu politiku u Srbiji, može se videti iz načina na koji su plasirani rezultati novog istraživanja IRI – Međunarodnog republikanskog instituta. Na pitanje „Da li se slažete sa stavovima nekih ljudi da bi mišljenje MSP-a o proglašenju nezavisnosti Kosova trebalo da stavi tačku na pogrešnu politiku Srbije prema Kosovu, s obzirom na to da se ta politika više bavila statusom Kosova nego kvalitetom života Srba tamo?“, dobijeni su zanimljivi odgovori. S konstatacijom je potpuno saglasno 24 odsto, a delimično 29 procenata ispitanika, što u zbiru čini većinu građana Srbije. Istraživanje IRI pokazuje i da 65 odsto ispitanika smatra da bi Srbija trebalo da se pridruži nekom ekonomsko-bezbednosnom bloku, dok 23 odsto veruje da državi može dobro da ide i ukoliko se ponaša potpuno samostalno.

Mi u stvari nismo ni svesni da je već stvorena većina za novi politički zaokret u Srbiji, to je prepoznala Liberalno demokratska partija koja mora da tu zasad samo statističku većinu pretvori u realan politički život, na koji se oni tako često pozivaju.

Mi u stvari nismo ni svesni da je već stvorena većina za novi politički zaokret u Srbiji, to je prepoznala Liberalno demokratska partija koja mora da tu zasad samo statističku većinu pretvori u realan politički život, na koji se oni tako često pozivaju. Tako će politička realnost uskoro biti drastično modifikovana i ko te već sada ne prepoznaje, verovatno će izostati prilikom nove podele političkog plena.