„Demokratsko-julovska“ proslava kandidature

„Vratio se optimizam u Srbiju“, „Otvaranje novih radnih mesta“, „Bolji politički i ekonomski rejting kao i moderniji obrazovni zdravstveni sistem“, „Srbija na dobrom putu“, „EU-Srbija ovo smo sanjali deset godina“, „Dolaze bolji dani za Srbiju“, „Iz inata nevernim Tomama u EU“, „Moravac za Evropu - demokrate organizovale proslavu povodom dobijanja kandidature za članstvo u EU“. Ovo su samo neki od mnogobrojnih slavljeničkih novinskih naslova koji treba da oslikavaju novi talas optimizma i radosti koji se širi Srbijom nakon dobijanja kandidatskog statusa.

Ovaj naglo probuđeni optimizam i veselje u zemlji potonuloj u beznađe, apatiju i duboku ekonomsku i socijalnu recesiju naročito je došao do izražaja na pompeznoj proslavi koju je organizovala Demokratska stranka upravo povodom dobijanja kandidature. Ova manifestacija je neodoljivo podsećala na groteskne političke performanse koje je svojevremeno organizovala zloglasna udružena Jugoslovenska levica. Puna sala ustreptalih stranačkih aktivista, baloni, zastave, egzaltacija, licemerje i zastrašujuća hipokrizija, govori prepuni oveštalih politikantskih fraza, nesnosna patetika, pozivanje na nacionalni identitet i ponos, igranje i podvriskivanje u taktu srpske trubačke verzije „Ode radosti“, predizborna obećanja i zaklinjanje na političku doslednost.

Sve je to već viđeno toliko puta ali ova razdragana predstava samo je još jednom pokazala da funkcioneri Demokratske stranke očigledno žive u svom izmaštanom veštačkom svetu spinovanja i političkog marketinga u kome nema mesta za realni život i sagledavanje stvarnog stanja u našem društvu. Posebno je pitanje koliko je bilo umesno organizovati bilo kakvo stranačko slavlje u trenutku kada se naša zemlja nalazi u dubokoj moralnoj, socijalnoj i političkoj krizi a naš narod na Kosovu izložen najtežim iskušenjima i izazovima. Ali ova proslava je organizovana kao uvodna pokazna vežba spinovanja za predstojeću izbornu kampanju koju će Demokratska stranka očigledno bazirati na velikom istorijskom (ne i epohalnom) uspehu dobijanja statusa kandidata, ali i na pokušaju da ova stranka sebe i dalje predstavlja kao predvodnika evropskih integracija i baštinika državotvorne nacionalne politike, odbrane nacionalnog dostojanstva i identiteta.

Bez obzira na to što je predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izjavio da je dobijanje statusa kandidata istorijski uspeh svih našiih građana očigledno je da će vladajuća stranka svoj dalji opstanak na vlasti vezivati upravo za ovaj „političko-diplomatski uspeh“ koji je plaćen visokom cenom – velikim i dalekosežnim ustupcima vezanim za rešavanje pitanje kosovskog problema i položaja srpskog naroda. Već sada je potpuno jasno da će određivanje datuma za početak pregovora biti vezano za dalje ustupke a sve će to biti rađeno pod okriljem brige za poboljšanje uslova i regulisanje položaja srpskog naroda koji se nedavno referendumski izjasnio da ne prihvata institucije tzv. države Kosova. Ali na ovom stranačkom slavlju mogli smo da čujemo i političke stavove u govoru predsednika Demokratske stranke koji neodoljivo i zlokobno podsećaju na julovsko žigosanje političkih neistomišljenika, onih evropskeptika koji očigledno postavljaju nezgodna pitanja i otvaraju mnoge dileme, nastojeći da pokvare veliko slavlje.

Svako ko ne deli bezrezervno oduševljenje i nije preplavljen talasom radosti spada u sumnjivu kategoriju onih koji narušavaju idilično i populističko širenje optimizma i sreće. Tako smo dobili novu verziju domicilnih ništarija koji se mogu prepoznati u rečima Borisa Tadića. “Danas ima onih koji bi pomalo da zagade vazduh, da zatruju izvor i kažu da nije dobro ono što je dobro, onih koji žele da pomute radost koja se širi Srbijom. Oni koji su spremni da svaku radost pretvore u tugu i škrgutanje zubima, koji optimizam pretvaraju u pesimizam, ne donose dobro ovoj zemlji, oni donose samo nespokoj“.

Ovakvim stavom se samo pokazuje da Demokratska stranka postaje organizacija koja poništava osnovne demokratske principe slobodnog i kritičkog mišljenja na kojima je ona i bila sazdana i pri tome koristi se izanđalim i farsičnim populizmom a širenje optimizma i radosti propisuje se kao neka vrsta političke obaveze i partijskog zadatka. Na ovaj način Demokratska stranka ne demonstrira svoju snagu već veliku slabost i nemoć da se suoči sa rezultatima svoje vladavine i vođenja nacionalne i državne politike.

Širenje optimizma se u politici uvek javlja kao sigurno predvorje totalitarizma i gušenja slobode i kritičkog mišljenja. Jer i samo kritičko prosuđivanje načina kako je dobijena ili bolje rečeno kako nam je udeljena kandidatura kao i cena koja je za to plaćena tumači se kao zagađivanje vazduha i trovanje izvora. Na ovaj način se u naš politički život uvodi neka nova vrsta vere u neupitnost evropskog puta Srbije.

Na ovoj demokratsko-julovskoj proslavi mogli smo da čujemo i vidimo kako na delu izgleda i funkcioniše ta nova neprikosnovena evro-integracijska vera u izvedbi Jelene Trivan koja je inače uz Dušana Petrovića zadužena za neprestano širenje optimizma i pobedničkog duha. „Danas su i Beograd i Svinjarevo evropski gradovi. Gospodo nevernici, to je Srbija u koju verujemo, Srbija koju volim i ako hoćete Srbija jakih žena“. Pominjati selo Svinjarevo na Kosovu koje je bilo izloženo teroru albanskih terorista i u koje ne mogu da se vrate Srbi koji žele da nastave da žive u svom selu je sramotno ali i opominjuće svedočanstvo dubokog sunovrata Demokratske stranke koja upravo pokušava da Kosovo i tragični položaj našeg naroda zloupotrebljava u svoje izborne i partijsko- slavljeničke svrhe.